Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Albanci svojataju srpske manastire

Црква манастира Грачаница

Posle izjave predsednika Srbije, Borisa Tadića, na samitu u Crnoj Gori, koji je organizovan u saradnji sa Uneskom i Savetom Evrope, da je nedopustiva zloupotreba srpskih verskih objekata na Kosovu, ponovo je aktuelizovan problem svojatanja kulturnog nasleđa na Kosmetu. Tadić je izjavio i da se iznova pojavljuju publikacije, u kojima se iznose nečuvene tvrdnje da je srpsko pravoslavno nasleđe iz srednjeg veka zapravo albansko nasleđe, te da prema tom problemu ni predstavnici zemalja iz regiona, a ni Unesko, ni Savet Evrope, ne smeju da budu pasivni.  

Prema rečima Zorice Tomić, predsednice Komisije za saradnju sa Uneskom, albansko prekrajanje srpske istorije i kulturne tradicije je veoma opasna i dalekosežna akcija, koja predstavlja strategiju svojevrsnog kulturcida.

– Na sajtu nezavisne države Kosovo, visitkosova.org, predstavljeno je ilirsko-vizantijsko nasleđe, umesto srpkog kulturnog nasleđa, koje je ujedno i evropsko. Osim toga, prošle godine na sajmu turizma u Ohridu deljene su brošure sa istom tematikom i stalno se pojavljuju nove pretnje – kaže Zorica Tomić.

Podsetimo, u januaru 2008. godine, u turističkoj ponudi Kosova opisani su kulturni objekti, koje su „stvarali albanski majstori i umetnici, od velikog su kulturnog i istorijskog značaja, a izgrađeni su i služili su za bogosluženje ilirsko-albanskog stanovništva još od 4. veka”. Tekst koji govori o „vizantijsko-rimsko-gotsko-albanskom stilu”, ilustrovan je slikom manastira Gračanica. Brošure sa sličnom tematikom Ministarstvo kulture Kosova delilo je još u maju 2005. godine, kako su preneli mediji, i u središtu Uneska. Slično prekrajanje istorije dogodilo se i nedavno na sajmu turizma, održanom u Prištini krajem aprila. Na sajmu je u okviru turističke ponude predstavljena i Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve, i manastir Dečani, koji je opisan kao „jedan od najistaknutijih spomenika kasnog perioda u Evropi”.

– Četiri zdanja na toj lokaciji odraz su vrhunca vizantijsko-romanske kulture koja se razvila na Balkanu između 13. i 17. veka – saopšteno je na sajmu turizma u Prištini.

(/slika2)Zorica Tomić ističe da se pojavljuju i novi toponimi, pa se Novo Brdo sada zove Arta, Podujevo je Besijane, a Prizren Prezreni.

– Nezavisna komisija Kosova napravila je i paralelnu bazu podataka o baštini, u saradnji sa Britancima. Cilj je da se izmisli nepostojeće kulturno nasleđe i tako stvori novi kulturni identitet, na osnovu onoga što predstavlja kulturni identitet Srbije. Sada je jasno da je prostor kulture i odnos prema baštini idealno tlo za vođenje tihe, naizgled vrlo lepe, a zapravo vrlo opasne politike – zaključuje Tomićeva i napominje da je Unesko vrlo ozbiljan parter Srbije u očuvanju i brizi za kulturno nasleđe. Naša sagovorica  procenjuje da je Boris Tadić iskoristio priliku da istakne da problem prekrajanja istrije, ono sa čim se danas suočava Srbija, i generalno može biti problem.

Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog instituta za zaštitu spomenika ističe da su srpski spomenici kulture na listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom Uneska, i da bilo kakva vrsta falsifikovanja ne može da prevari stručnu javnost.

– Ako je nešto srpsko kulturno nasleđe, to je vrlo lako dokazivo, pogotovo kada su u pitanju sakralni objekti. Ne znam kako albanska strana može da dokaže da su oni poreklom pravoslavni, ili da je Dušan bio albanski car – kaže Vera Pavlović-Lončarski.

Sagovornica „Politike” ističe da stručnjaci i svi ljudi koji imaju dovoljno znanja i pameti, vrlo lako mogu da prepoznaju pravoslavnu crkvu, kada je vide.

– To je više politička priča, aktuelna i 2009. godine. Mi znamo šta je naše, pa to lako možemo i da dokažemo – konstatuje Vera Pavlović-Lončarski.   

Na Samitu u Crnoj Gori, koji je okupio predsednike Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, na temu „Raznolikost kulturne baštine – upravljanje i turistička promocija”, Tadić je rekao, kako prenosi Beta, da je potrebno uspostaviti zdravu međuzavisnost saradnje, koja vidi različitost kao izvor snage.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.