sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 14.06.2009. u 22:00 M. Brakočević

Topčiderska pozornica zarasla u korov

(Фото Д. Јевремовић)

Topčiderska letnja pozornica iz 1947. godine, čiji je projektant poznati arhitekta Rajko Tatić, posle nekoliko godina intenzivnog korišćenja, pala je u zaborav i sada je demolirana i napuštena. U žižu javnosti ovih dana se vraća priča o pravu nad vlasništvom zemljišta na kojem je nikao ovaj topčiderski biser, ali i ideja o obnovi stare scene. Obraslu u korov, ovu nekada kultnu pozornicu danas čine jedino stare, istrulele daske na klupama u gledalištu. Prema najavama nadležnih iz opštine Savski venac ovo zaštićeno prirodno dobro moglo bi uskoro da povrati stari sjaj.

– Nije zahvalno precizirati dan kada bi obnova pozornice mogla da počne, iako postoji naša dobra volja. U najboljem slučaju uređenje scene moglo bi da krene u toku ove jeseni, mada bi realno bilo očekivati da ovaj kutak bude otrgnut iz zaborava tek naredne godine – objašnjava Vlada Radosavljević, član opštinskog veća Savskog venca.

Pre desetak godina pokrenuta je inicijativa da se obnovi Topčiderska letnja pozornica koja bi u glavnom gradu poboljšala kulturni život. Ovaj spomenik značajne turističke vrednosti podignut je na mestu nekadašnjeg Mašinog majdana, kamenoloma iz kojeg je vađena građa za prve dedinjske i topčiderske vile, ali i za ovu, danas zaboravljenu scenu. U kamenu ovih sedimentnih stena sačuvani su i fosilni ostaci riba iz doba mezolita, pa je ovo mesto i arheološko nalazište.

U opštini navode da će ovaj prostor sigurno postati stecište kulturnih dešavanja – književnih večeri, tribina, predstava i pogotovo koncerata, jer je akustika na pozornici uklesanoj u krečnjačke stene takva da se zvuk nesmetano čuje do poslednjih redova. U gledalištu inače ima mesta za 1.800 posetilaca, a od prošle godine uvedena je i autobuska linija 49 koja saobraća do stajališta ispred ove scene.

Na pitanje čije je zemljište na kojem više od pet decenija „leži” letnja pozornica, naš sagovornik odgovara da je država vlasnik, a opština korisnik po ugovoru o prenosu vlasništva.

– Nedavno su se oglasili neki građani koji tvrde da im je ova parcela oduzeta nacionalizacijom još pedesetih godina prošlog veka. Moram da napomenem da ovde nije reč o nacionalizovanoj imovini jer je po zakonu o eksproprijaciji starim vlasnicima još 1953. godine određena nadoknada u obveznicama za pomenutu imovinu. Ugovorom o prenosu prava svojine, opština je od pre 13 godina postala korisnik ovog zemljišta – izričit je Radosavljević.

Njegovo mišljenje, međutim, ne deli Snežana Krstić koja tvrdi da ništa ne bi trebalo da se preuređuje bez odobrenja porodice Krstić, vlasnika imanja nadomak Miloševog konaka.

– U pitanju je nasilna eksproprijacija zemljišta, a od našeg kamenoloma je krajem četrdesetih godina prošlog veka napravljena današnja pozornica. Imam verodostojan vlasnički list iz zemljišnih knjiga, kao i svedočanstvo i tapiju iz 1934. godine za zemljište koje je kupio Ljubomir K. Krstić, ađutant kralja Aleksandra Karađorđevića i general u štabu Stepe Stepanovića – objašnjava Krstićeva.

Naša sagovornica napominje da je od 2002. na adresu opštine Savski venac u više navrata slala dopise, kao i da joj niko od nadležnih, ni prošli niti sadašnji predsednik opštine, nije odgovorio. U Savskom vencu kažu da su pre nekoliko dana ipak primili dopis gospođe Krstić koji je ona poslala na ime predsednika opštine Tomislava Đorđevića. U njemu piše da se planovima u vezi sa preuređenjem Topčiderske letnje scene zanemaruje pravo na privatno vlasništvo, dok u opštini objašnjavaju da je pogrešno to što se ova sugrađanka poziva na budući zakon o denacionalizaciji, jer je u ovom slučaju reč o eksproprijaciji zemljišta.

Komеntari3
29395
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja