Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija razgovara: Upola manje novca za otkup knjiga

Зоран Колунџија и Небојша Брадић (Фото Д. Јевремовић)

Rebalans budžeta i drastično smanjenje novca u kasi Ministarstva kulture izazvali su talas nezadovoljstva u javnosti, a među nezadovoljnima su i izdavači koji su pobedili na konkursu za otkup knjiga za biblioteke. Oni su pripretili tužbom ukoliko do kraja ove godine ne dobiju ukupno devedeset devet miliona dinara jer su za toliki iznos potpisali ugovore. Savez izdavača Srbije pobunio se protiv aktuelnog obećanja Ministarstva da će dobiti pedeset miliona dinara za svoje knjige, dok će za ostatak novca morati da se strpe, o čemu postoji ad hok ugovor. Ministarstvo kulture kaže da više novca za sada nema.

Izdavači kažu da je ugovor, koji je potpisan krajem prošle godine na iznos od devedeset devet miliona dinara, za njih jedino prihvatljiv. S druge strane, Ministarstvo kulture objašnjava da su im trenutno, odlukom vlade i skupštine o rebalansu budžeta, ruke vezane. Opet, izdavači uzvraćaju da su knjige, koje su poslate o njihovom trošku, već u bibliotekama, odnosno rukama čitalaca, i da je to potrebno platiti.

Gosti „Politike”, Nebojša Bradić, ministar kulture, i Zoran Kolundžija, vlasnik izdavačke kuće „Prometej” iz Novog Sada, razgovarali su o mogućnostima da se novčana pat pozicija između izdavača i Ministarstva reši i mogućnostima da se neprijatnosti oko novca za već otkupljene knjige u budućnosti izbegnu.

Bradić: Činjenica je da je rebalans budžeta za 2009. godinu uticao na promenu naših mogućnosti i planova, ali to ne znači da je promenio našu volju i želju da u toj oblasti utičemo na podsticanje i razvoj kulture.

U budžetu je planirano pedeset miliona za otkup, a u narednom periodu ćemo nastojati da obezbedimo još novca što je po prvobitnom planu otkupa bilo predviđeno još početkom godine. Inače, potpuno razumem nezadovoljstvo koje se pojavilo tim povodom.

Kolundžija: Bilo bi idealno rešenje da smo zajedno istupili s protestom zbog tako malo para namenjenih za knjige a priliv u budžet je i dalje u padu. Ja veoma cenim to kako vi gledate na sve ovo, ali bilo je ministara koji su poznati po ukidanju otkupa knjiga i dobro je da sada makar nešto postoji.

Politika: Jedan od osnovnih problema je neregularnost samog raspisivanja konkursa za otkup knjiga. Niko nema pravo da troši unapred budžet koji ne postoji, neko je uveo običaj da se raspiše konkurs za otkup u 2008. godini, a da se troši novac za 2009. godinu. Otkud vi da znate koliko će biti para?

Bradić: Mi imamo institucije koje su na neki način zatvorene, i godinama to tako ide. One se finansiraju po obavezi koju država ima, a privatni sektor se javlja na konkursu gde prolaze veoma tešku proceduru da bi bili uvaženi od strane Ministarstva. Slažem se s vama da je to neravnopravna utakmica. I to je ono što mi nastojimo da promenimo i ukazujemo na taj problem, što ne ide lako.

Otkup knjiga je pomoć bibliotekama da bi popunile fondove. On nije direktna pomoć izdavačima. Ja bih više voleo da mi, kao podršku izdavačima, podržimo kapitalna izdanja, koja su važna za kulturu. U Vojvodini je, ako se ne varam, odluka je prepuštena bibliotekama. Biblioteke vrše samostalni otkup.

Kolundžija: To mi nije poznato, zato što ne znam kako Pokrajina distribuira pare.

Bradić: Ja mislim da oni daju novac bibliotekama i da onda biblioteke same odlučuju koje će knjige kupovati. Ovaj otkup koji je sada sprovođen u ovoj i prošloj godini, kombinovan, nekako je manje loš u odnosu na ove prethodne.

Kolundžija: Manje je loš, ali nije više logičan. Po izveštaju Biblioteke Srbije prošle godine je objavljeno više od 17.000 knjiga, a od toga su izdavači ponudili na otkup samo 2.500 knjiga. Zašto je ta komisija morala toliko knjiga da skine sa spiska? Treba povećati šansu bibliotekarima da dobijaju što je moguće više knjiga. Recimo, „Dekameron” se po 16. put otkupljuje, isti je prevod, ali samo zato što je sada kod ovog izdavača njegovo prvo izdanje.

Spremio sam nekoliko banalnosti koje su zanimljive da znate. Još se daju obavezni primerci kao da postoji velika Jugoslavija. Izdavač, odnosno štamparija, obavezan je da da deset knjiga kada se završi štampanje i tih deset knjiga ide u Fond Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske, koje su jedinstvena nacionalna kuća. Ranije je to išlo u osam republičkih centara i bilo bi normalno da se daje, eventualno, dve ili tri knjige. I za vas imam frapantan podatak. Prema podacima Biblioteke Srbije, prošle godine izašle su 17.373 knjige i puta deset obaveznih primeraka, izdavači su već dali našoj državi 173.730 knjiga što je za 22.000 više nego što je otkupljeno. Ako se broj otkupljenih knjiga, ukupna vrednost otkupa je viša od 98 miliona, podeli na one knjige ispadne prosečna cena knjige 650 dinara, što znači da su kroz tu vrednost izdavači već dali državi 112, odnosno 113 miliona dinara.

Bradić: Sada moram da postavim pitanje da li svi izdavači daju obavezne primerke.

Kolundžija: Štamparija mora da da, ali ona to naplaćuje od izdavača. Znači, kada nama pravi kalkulaciju za štampu za 1.000 knjiga ona već računa da će dati neki višak knjiga i to čuva da isporuči. Mi smo to platili. Profesionalne izdavačke kuće putem zatvorenog sistema kroz knjižare obrnu najmanje pet milijardi dinara, što znači da moraju da plate osam odsto poraza i PDV i time su uplatili još blizu petsto pedeset miliona dinara u budžet Srbije. A imamo veoma veliko naprezanje kako da nađemo još pedeset miliona. Tako da je najbolje rešenje da moramo zajedno da se pojavimo sa apelom za pare.

Bradić: Problem oko otkupa godinama se pojavljuje s propratnim nezadovoljstvima izdavača, a i biblioteke imaju problema. Ovih pedeset miliona teško može da zadovolji potrebe svih biblioteka a pogotovo onih južno od Beograda koje imaju vrlo malu ili gotovo nikakvu podršku lokalne zajednice.

Kolundžija: Moramo da imamo konkretan predlog kako da se izađe iz ove pat pozicije, jer smo mi preporučili svima da vrate pošiljku nazad.

Politika: Ako izdavači ne budu potpisali novi ugovor, šta će onda biti, pogotovo ako dođe do tužbe Ministarstva?

Bradić: Naša je želja da se nastavi s planiranim otkupom i da, kada se steknu uslovi, i drugi deo novca isplati izdavačima. Da li će to biti moguće do kraja godine, to u ovom trenutku ne mogu da garantujem.

Kolundžija: Dobili smo novi ugovor, samo piše iznos 50 odsto manje. Da postoji makar neko obećanje. Ovo što je poslato, izgleda kao potcenjivanje.

Bradić: To sigurno nije bila namera. Mi hoćemo da u narednom periodu zajednički popravimo situaciju. To je u stvari cilj i ovog dijaloga.

Kolundžija: Normalno.

Bradić: Mi ne želimo da budemo u ratu sa izdavačima, zato što nemamo dovoljno para u ovom trenutku da isplatimo ono što je bilo moguće prema prvobitnom planu budžeta za 2009. godinu. Znači, mi smo u ovom trenutku spremni da uđemo u isplatu tih pedeset miliona.

Kolundžija: Svi su poslali knjige u biblioteke. Imali smo za te troškove PDV-a 91.000 i poštarinu oko 27.000 dinara. Sa ovih pedeset miliona dinara, izdavači će imati saldo nula. Oni koji su imali prevedena i izdanja štampana u inostranstvu, imaće gubitke.

Bradić: Meni je jasan problem. Naravno, problem nije izazvan u Ministarstvu, izazvan je time što je došlo do rebalansa budžeta.

Kolundžija: Mislim da bi trebalo da iskoristimo delikatnost teme kojom se bavimo i da možda zajedno nastupimo i ja apelujem da vi budete uz nas.

Bradić: To nije sporno. Mi u budžetu imamo predviđenih pedeset miliona za otkup knjiga, da to uradimo u ovom trenutku da ne bi neko čekao nekoliko meseci, a da se onda i taj period prolongira. U ovom trenutku jasno upućujemo poruku da hoćemo da ispoštujemo ovaj deo obaveze koji je sada moguć i da ćemo u narednom periodu nastojati da i drugi deo obaveza ispunimo.

Bradić: Zbog seče budžeta, imamo određena planirana sredstva koja su namenjena za otkup knjiga. Bilo bi dragoceno da su ta sredstva veća kako bismo mogli sada da rešimo problem koji je nastao.

Kolundžija: Ali, smanjuje se samo jednima, trenutno.

Bradić: Nije tačno, ja govorim da su u kulturi, pa i u drugim ministarstvima, smanjena sredstva koja se odnose na arheologiju, na stvaralaštvo, na kulturnu industriju, na film, na međunarodnu saradnju, na projekte decentralizacije, na brojne inicijative i za otkup. Znači, u tom smislu taj paket smanjivanja nije bio restriktivan u odnosu na knjigu. Jer, od četvrtine budžeta za programe koliko je ostalo, praktično u ovom trenutku je predviđeno 50 odsto sredstava za otkup knjiga. To je ono pitanje što su kod nas ljudi većinom navikli da novac dobijaju od države, pa ako ne dobiju od države novac onda će prozvati nadležno ministarstvo zato što to nije dovoljno. Ministarstvo nije i ne može biti fontana želja. Jedna stvar je popunjavanje bibliotečkog fonda, druga stvar je podrška izdavaštvu.

Kolundžija: Trebalo bi neki konkretan odgovor s vaše strane. Izdavaštvo ne spada u te koji su fontana želja, nego se lavovski bori u krajnje neregularnim uslovima. Ovo je jedna mrvica o kojoj sada pričamo i sada je uskraćena polovina od te mrvice, za koju su izdavači platili troškove štamparijama i imaju svoje neizbežne troškove koje treba da pokriju sa tim parama. Knjiga je u odnosu na sve segmente kulture u stvari samo mrvica.

Bradić: Ministarstvo kulture ukupno ima jako velike obaveze.

Kolundžija: Koliko je milijardi ukupni budžet Ministarstva?

Bradić: Programi su 670 miliona.

Kolundžija: Koliki vam je ukupan budžet? Mislim na sve, na programe i ovo što finansirate osnovnu delatnost kulturnih institucija.

Bradić: Za medije i za kulturu 5,3 milijarde. Od toga idu subvencije institucijama. Imamo više od 30 nacionalnih institucija.

Kolundžija: Znači, 100 miliona za knjige su ukupno dva odsto od ukupnih sredstava kojima raspolaže Ministarstvo.

Bradić: Mi ovde govorimo o otkupu knjiga za biblioteke. A pitanje funkcionisanja ustanova je pitanje nečega što funkcioniše i što jeste prioritet.

Kolundžija: Da, ali ovo je i sve što se čini za knjige u Srbiji. Znači, u odnosu na pare za kapitalne projekte ovo je mnogo manje para, nekih 10, 15 miliona godišnje i to se ne ostvari sve. Knjiga je stvarno u ponižavajućem položaju u odnosu na sve ostalo.

Politika: Da li bismo mogli neki zajednički zaključak da napravimo iz ovoga?

Bradić: Ne možemo imati zajednički zaključak zato što u ovom trenutku stoji jedna ocena koju ja teško mogu da ne prihvatim, da je izdvajanje za otkup knjiga jedan simboličan procenat u odnosu na celokupan budžet Ministarstva kulture.

Kolundžija: Ja jedino mogu da kažem da ne mogu da shvatim da činovnik iz Ministarstva finansija napravi raspodelu po stavkama u Ministarstvu kulture i kaže – na tome će se smanjiti, nego je to uradila vaša služba čineći medveđu uslugu prvo vama, a onda svima nama. Jer nije ista pozicija ako grupa sineasta očekuje da konkuriše za filmove, a ovde je knjiga gotov proizvod. Izdavaštvo je bilo opterećeno raznim troškovima, pravilo je proizvode koji su se nekome svideli, neko ih je kupio i rekao da se u njegovo ime pošalju tamo i tamo.

Bradić: Nevolja je u tome što valjda svaka od oblasti nastupa sa pozicijom da je ona na neki način ponižena određenim iznosima predviđenim u budžetu.

A. Cvijić
S. Stamenković

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.