Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gmizavac koji jede samog sebe

Миро Вуксановић

Izdavački centar Matice srpske iz Novog Sada osnovao je antologijsku ediciju „Deset vekova srpske književnosti“, s početnim tekstom iz XII veka, iz Miroslavljevog jevanđelja, do onih koji će tek nastajati u XXI veku. Prema rečima prvog čoveka Matice srpske i glavnog urednika edicije književnika Mira Vuksanovića, projekat nastaje u nameri da bude objavljeno ono što nedostaje našoj nacionalnoj kulturi.  

– Po periodima, hronološki, izborom reprezentativnih dela, bez posebnih naklonosti ka bilo kojem pravcu ili stilu, prikazaćemo vrhunske domete usmene i srednjovekovne književnosti, renesansu, barok i poslednja četiri veka, od XVIII do XXI, u godišnjim kolima. Uredništvo je sačinilo imenik pisaca koji će imati jednu ili više knjiga, uradilo širi spisak u kojem je najviše onih koji će imati zajedničke knjige, s opredeljenjem da svaka knjiga bude antologijski izbor žanrova kojima se zastupljeni pisac bavio. Do jeseni će biti pripremljeno prvo kolo edicije, kaže za „Politiku“ Miro Vuksanović, pojasnivši:

Startni posao preuzelo je uredništvo, a biće još uključeni i vodeći kritičari, profesori, istoričari književnosti. U prvom kolu su tri antologije: narodnih poslovica i drugih jednostavnih oblika; primorske poezije renesanse i baroka; „Antologija srpskog pesništva“ Miodraga Pavlovića. Biće tu i dela Svetoga Save, Dositeja, Sterije, Vuka, Njegoša, Bore Stankovića, Andrića, Crnjanskog i Vinavera, a nekima od njih pripašće još po jedna knjiga u narednim kolima. Dvanaest odabranih knjiga izaći će iz štampe 2010. Najvažnije je da počnemo, da dobijemo podršku Republike, Pokrajine, donatora i vodećih srpskih izdavača, a nismo ni razmišljali o završnoj godini.

Reč je o otvorenom projektu koji bira najbolje od onog što u književnosti imamo i prima najbolje što iz savremene književnosti dolazi.

Pretresanje i afirmacija

Prema rečima našeg sagovornika, urednička načela za ovu ediciju usvojena su još 2007. godine, kada je osnovan Matičin izdavački centar, a u martu ove godine Matičin Upravni odbor imenovao je pomenuto uredništvo, koje čine profesori univerziteta Zlata Bojović, Slavko Gordić, Sava Damjanov, Dušan Ivanić, Tomislav Jovanović, Marija Kleut, Milivoj Nenin, Mirjana D. Stefanović, Gojko Tešić, glavni urednik Srpske književne zadruge Marko Nedić.

Zamisao uredništva je i ta da će ova edicija „valorizovati razvitak srpske književnosti po novim saznanjima i merilima”. To znači, prema rečima Vuksanovića, da je jedan od glavnih ciljeva projekta da „protrese ukupnu srpsku književnost“, da obuhvati poeziju, prozu, dramu, književnu istoriju, esej, književnu kritiku, sve žanrove i stilove, s najboljim delima u pojedinim oblastima i vremenima, da nema predrasuda i prenošenja bivših tumačenja, da prema zahtevima društvenog uzleta pokaže i uzlet književnosti, da je vrati u centar interesovanja, kao i da okupi pisce i knjige za svaku kuću u kojoj se čita i o pročitanom misli.  – Neće, dakle, biti u središtu ono što je ranije bilo, ali nećemo propustiti ni priliku da i to ilustrujemo. Afirmisaćemo građansku duhovnost i prosvećenost, povratiti pisce koji su zbog drukčije ideologije ili avangardnosti bili sklonjeni, otvoriti stranice za nove poetike – napominje pored toga Vuksanović.

Ipak, česti su prigovori upućeni antologijskim izdanjima, uglavnom zbog valjanosti i obuhvatnosti izbora. Postoji li zabrinutost da će sličnih prigovora biti i u vezi sa ovim obimnim projektom?

– Nedavno sam objavio tekst o pesničkim srpskim antologijama u prošlom veku. Ima ih više od hiljadu i pet stotina. Reč antologija je kompromitovana. Mnoštvo antologija liči na gmizavca koji s repa jede samog sebe. Naša književna kritika je navijačka i bez šireg uticaja. Univerzitetska književna kritika nema lice. Književnost je potisnuta. U bibliotekama su čisti kartoni knjiga. Politika je pisce uhvatila za pero. Ono što jedni uzdižu kao merilo vrednosti, drugi istovremeno preziru. Sve je, dakle, napadnuto. A moramo imati ediciju koja će se celinom braniti.

Dijalekt i urbani žargon

Vuksanović naglašava i to da će neke knjige edicije „Deset vekova srpske književnosti“ biti prevedene, čuvajući koliko je to moguće svečanost i ritam starih redakcija jezika, neke će biti transkribovane, a uvek će, osim izuzetaka, biti primenjen savremeni pravopis. Edicija će imati knjige Gundulića i Držića, tekstove Pucića i Vojnovića, zbog poštovanja pravila o dvojnoj pripadnosti pisaca.

– Pomenuo sam samo neka imena. To je dokaz prožimanja i zajedničke baštine. To otklanja nesporazume. Obogaćuje više kultura odjednom. Kada su Vladana Desnicu pitali da li je srpski ili hrvatski pisac, on je odgovorio: „Ja sam ono ili.” U tome ili je i draž i istina. Oba narečja, ekavsko i ijekavsko, svi dijalekatski govori koji su korišćeni u književnosti, ravnopravni su. Tu nema nesporazuma. Tako će, recimo, u knjizi Stevana Sremca biti banatski, beogradski, užički i niški govori. Sremac je pokazao kako nije važno koji se dijalekt u književnost uvodi već kako je taj dijalekat umetnički uposlen. To se odnosi, naravno, i na urbani žargon, sadašnji i raniji – dodaje Vuksanović.

Svaka knjiga antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti“ imaće predgovor, hronologiju života pisca, selektivnu bibliografiju, objašnjenja, rečnik, registar, napomene o priređivanju. Miro Vuksanović ističe da će tekst ipak biti „slobodan”, neće biti  „zatrpan“ preteranim brojem napomena i opširnim tumačenjima.

– Knjige će biti u „svečanom“ tvrdom povezu, na toniranom papiru, na prostranim stranicama, imaće zaštićenu elektronsku verziju (CD), tiraž prema odzivu na pretplatu. I, kao što se vidi, ne računamo na ekonomske i druge krize, jer srpska književnost nije u krizi, smatra Miro Vuksanović, podsećajući na to da je Matica srpska u martu 2007. godine, posle proglašenog stečaja njenog Izdavačkog preduzeća,otkupila sva kulturna dobra ovog preduzeća i osnovala Izdavački centar. Centar je preuzeo „Prvu knjigu“, godišnju ediciju za mlade pisce, jedinstvenu i neprekidnu još od 1957,  iste godine pokrenuta je i edicija „Matica“, koja ima već dvanaest knjiga vodećih srpskih pisaca. Treći i najvažniji projekat centra jeste ova antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti“. Kako saznajemo od Mira Vuksanovića, Matica srpska i Srpska književna zadruga pre četrdesetak godina su, u dva različita izdanja, objavile „Srpsku književnost u sto knjiga“, koja je imala veliki odjek i uticaj, ali nije bila u celini književna, imala je „ideoloških obzira“, tako da bi njeno ponovno štampanje bilo anahrono. I to je razlog za jedan ovakav novi i obimni projekat, kakav su već ostvarile književnosti na drugim jezicima.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.