Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pirati su opet u modi

Pirati su, kako se čini, ponovo u modi. Somalski su u tom smislu već izgradili status beskrupuloznih otimača belosvetskih brodova. Dok se zapadna javnost zgražava nad manuelnim aktivnostima ozloglašenih Somalaca, profesor ekonomije Piter Lison sa Univerziteta Mejson u Vašingtonu tvrdi da pirati ipak nisu obične barabe. Naprotiv, on smatra da supirati avangarda kapitalističke demokratije. A to navodno dokazuju pisana pravila ponašanja na osamnaestovekovnim gusarskim brodovima. Profesor Lison povlači paralelu između onovremenih karipskih i savremenih somalskih pirata. Ove poslednje je, međutim, kao što je verovatno poznato, zapadna javnost već okarakterisala kao pomorske kriminalce. Ipak, i tu je, kako se čini, sudbina umešala svoje prste budući da se trenutno upravo Zapad suočava sa institucionalizacijom piratstva unutar Evropskog parlamenta, dakle, unutar vlastitog dvorišta. Razume se pri tom da evropski pirati ne drže noževe u zubima niti nose povez preko očiju već se protiv nepravdi kapitalističkog medijskog sistema bore isključivo laptopovima. Oni se, poput švedske piratske partije, zalažu za dekriminalizaciju slobodne razmene materijala na Internetu kao i za slobodu privatnosti koju sistem polagano narušava. Bore se,takođe, protiv dvoličnih državnih zakona koji zabranjuju razmenu fajlova među običnim smrtnicima dok dozvoljavaju državi kontrolisanje građana putem nadgledanja njihove elektronske pošte.

Ukoliko je tačna teorija Pitera Lisona da su osamnaestovekovni pirati utabali put novovekovnoj demokratiji onda je po istoj logici moguće tvrditi kako će švedski pirati 21. veka Nej, Svartholm i Sunde „vratiti” demokratiju njenim izvornim vrednostima. Veliki svetski mediji su misionari globalnog kapitalizma i neprijatelji demokratije, tvrde Edvard Herman i Robert Mekčesni sa Univerziteta Pensilvanija. Ali ne samo mediji već i globalna transnacionalna politika i ekonomija. U kontekstu savremene piraterije ispada kako se daleko podmukliji pirati nalaze u redovima transnacionalnih elita koje sofisticiranim političko-ekonomskim strategijama otimaju ljudima njihova osnovna prava poput prava na rad, zaradu, kritičko mišljenje…

Ali da li je samo reč o transnacionalnim elitama? Čini se da primer prikrivene piraterije imamo i u Srbiji. Ne, nije reč o ljudima koji „valjaju” jeftine diskove na ulici približavajući na taj način elitnu kulturu narodnim masama. Još manje je reč o pomenutim švedskim, odnosno somalskim modelima piraterije odozdo koji su se zapatili na ovom podneblju. U pitanju je, pojednostavljeno rečeno, model palanačko-preduzetničke piratizacije odozgo. Kršenje osnovnih ljudskih prava iz oblasti rada nalazi se u središtu ovog našeg „elitističkog” modela. Prema jedinstvenoj proceni sindikalnih lidera, koji uglavnom nejedinstveno rešavaju probleme raspolućenog radništva, gotovo 200.000 zaposlenih u Srbiji (kao i članova njihovih porodica) ostaće od prvog jula bez osnovnog zdravstvenog osiguranja. Reč je izvan svake sumnje o zabrinjavajućembroju koji tera na razmišljanje. Da li će država i ovog puta zažmuriti na to što domaći biznismeni koji ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje radnicima otvoreno krše zakon? Ili će ipak pokušati da iskoreni pošast „preduzetničke piraterije”? Izvesne rezerve u vezi sa tim pitanjem postoje budući da je država do sada često odobravala strategije koje nisu preterano marile za radnike i radnička prava. Reč je o poznatim strategijama tzv. burazerske privatizacije ili piratizacije svejedno. Važno je da su pirati opet u modi.

sociolog

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.