Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Inspekcije nemaju ništa sa cenom maline

Све око цене малине је тржиште

Arilje – Moja kuća, moj problem. Sve oko cene maline je tržište, ja sam kad je o otkupu reč praktično na pijaci. Dolazile su inspekcije kod mene, korektni su bili, ali oni sa otkupnom cenom maline nemaju ništa. A ako je malinarima malo ovih 100 dinara po kilogramu, koliko sada plaćam kad je posle kiša malina slabijeg kvaliteta, mogu da odu kod drugog otkupljivača...

Ovako za „Politiku” govori Milomir Zimonjić, vlasnik firme „Frukom” iz Arilja, jedan od najvećih privatnih otkupljivača maline u ariljskom kraju. On godišnje otkupi oko 2.500 tona ovog voća na području Arilja i u okolini Užica, malinu mu predaje bezmalo 2.000 proizvođača. Svi u ovom malinarskom kraju znaju za Zimonjića i njegovu veliku hladnjaču na ulazu u Arilje.

– Na početku sezone berbe, sve do Vidovdana, plaćao sam malinu po akontnoj ceni od 130 dinara po kilogramu. Tada je bila kvalitetnija, sa oko 13 odsto suve materije. Posle ovih kiša napunila se vodom, količina suve materije je prepolovljena. To je jedini razlog smanjenja otkupne cene. Paradoks je, međutim, što je u ovom trenutku sva povika samo na ariljske otkupljivače, kao da će država propasti ako mi plaćamo malinu 100 dinara, dok se u drugim krajevima, oko Ivanjice, Valjeva i drugde plaća samo 70 dinara, a tu niko ne kuka i ne proziva – kaže Zimonjić.

Po njegovim rečima, priče o klasiranju malina možda deluju logično, ali su u praksi teško ostvarive.

– Nema šanse da se klasira ta roba. Znate kako je kod nas u Srbiji: kad tačna pravila igre ne postoje, kad nema tehničke kulture rada, onda svako sve tumači kako hoće. Donesu ljudi malinu, ja im kažem kakav joj je kvalitet, a oni se raspravljaju, lošu robu hoće da predstave kao dobru. Ubeđuju se, grde, mukotrpan bi to bio posao – dodaje vlasnik „Frukoma”.

Na pitanje da li je istina da hladnjačari za dve-tri sezone zarade hladnjaču ili novi stan, džipove… Milomir Zimonjić odgovara da je ovo, u stvari, mukotrpan rad, da zarade ima, ali da pare nisu tako velike.

– Radim od šest ujutro do jedan po ponoći, cela porodica je 16 sati dnevno u ovom poslu. Ima koristi, ali ne toliko kao što se priča. Ako neko sumnja u način kako sam stekaoimovinu, tu su nadležni državni organi pa neka kontrolišu i proveravaju ako je bilo šta nezakonito. Ključna tema u vezi sa malinom jeste da se što pre shvati da nam je potreban veći stepen prerade, a ne samo da izvozimo voće. Kad to shvatimo, onda će svi imati veću korist od tog posla. Uostalom, poljoprivreda je ono što nam je ostalo, vidite kakvo je stanje u industriji i drugim delovima privrede – kaže ariljski vlasnik hladnjače.

B. Pejović

-------------------------------------------------------

Prestao otkup višanja

Ono što se u zapadnoj Srbiji dešava sa malinom, to se na jugu događa sa višnjom

Leskovac – Voćari na jugu Srbije nisu srećnije ruke od voćara u zapadnom delu Republike. Ono što se u zapadnoj Srbiji dešava sa malinom, to se na jugu događa sa višnjom. Najnoviju nevolju doneo je veliki priliv ovog voća u minula dva-tri dana. Hladnjače su prebukirane, pa su otkupljivači prekjuče prestali sa otkupom. Po mišljenju Duška Jovanovića, savetnika Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, takva situacija će potrajati dan-dva, pa će se otkup nastaviti.

Međutim, što se tiče cene i kvaliteta, tvrdi Jovanović, tu vlada prava anarhija.

– Kvalitet i cenu određuju tehnolozi otkupljivača i prerađivača, a proizvođače niko ni za šta ne pita. Prvu klasu plaćaju dvadeset dinara, drugu petnaest, a treću dvanaest i trinaest dinara. Voćari plaćaju beračima osam dinara po kilogramu, ali kada se uračuna i prevoz, onda cena berbe prelazi devet dinara. Kada se tome dodaju troškovi obrade i zaštite, jasno je da im ne odgovara sadašnja otkupna cena – kaže Jovanović.

Kiša je poslednjih dana uticala na kvalitet, ali su prerađivači i pre kiše „oborili” kvalitet, svrstavajući i kvalitetne voćke u nižu klasu, kako bi manje platili. Većina njih je izgovor tražila u, navodno, hladnjačama punim prošlogodišnjeg roda. Naš sagovornik, međutim, tvrdi da su to priče za decu, jer višnja prošle godine ovde nije rodila.

– Sa površine od oko 1.200 hektara, na području Jablaničkog okruga ubere se 1.500 vagona, koliko očekujemo i u ovoj sezoni, a prošle godine nabrali smo svega dvesta vagona. Pune hladnjače izmislili su prerađivači da bi ucenjivali voćare i da bi oborili cenu – objašnjava Jovanović.

Odnos ponude i potražnje slikovito objašnjava Zvonimir Vasić iz Leskovca, koji višnju uzgaja na tri hektara.

– Isto zaradim i kad rodi i kad ne rodi. Kad je ima manje, onda je cena bolja, a kad rodi više, obore cenu, pa mi ta tri hektara donesu istu zaradu – tvrdi ovaj voćar.

Neki od nezadovoljnih voćara latili su se sekire i počeli da krče višnjike. Jovanović tvrdi da to nije masovna pojava, ali i tih nekoliko primera je dovoljna opomena da nešto treba menjati.

– U Rudaru su zet i šurak testerom posekli neke stare višnje dok je plod bio još zelen i nemam drugih saznanja o masovnoj seči. Možda će neki voćari seći svoja stabla kad prođe berba, jer višnja trenutno nije isplativa. Isto se dešavalo i sa jagodom. Znam sigurno da je nekoliko ljudi u selu Dušanovu preoralo po hektar-hektar i po jagodnjaka.

To se, dodaje on, ovih dana dešava i sa malinom, koju ovde plaćaju tek 70 do 80 dinara za kilogram. U leskovačkom kraju zasadi sa tim slatkim plodom su na oko 400 hektara, sa kojih se ubere sedam do osam tona. Do sada je berba završena na 60 do 70 odsto površina, ali i to nije plaćeno, tako da je neizvesno šta će se desiti sa preostalom berbom.

M. Momčilović

---------------------------------------------------

Kosmos i organska malina

Valjevo – Pre tri meseca sve je počelo na najbolji mogući način za najprofitabilniju srpsku voćku – malinu. Stručnjaci iz Nemačke i Amerike objavili su senzacionalnu vest da kosmos, odnosno vaseljena ima miris ove voćke. Bolju reklamu srpski malinari nisu mogli ni da zamisle. Odmah su joj pored epiteta „crveno zlato” dodali i nadimak „božansko voće”.

I pored „božanskih” svojstava ovog voća, njegovi proizvođači razmišljaju prizemnije. Njima je jasno da samo tržišni principi ponude i tražnje regulišu njihovu zaradu. Zbog toga im i pored neupamćeno niske cene, od 60 dinara koliko se ovih dana plaća za kilogram, nije ni nakraj pameti da prosipaju plodove ili blokiraju puteve. Ne kukaju ni na državu, jer su se sa njenim uplitanjem u ovu oblast komično rastali još pre desetak godina. Tada je na tradicionalnoj manifestaciji Dan maline u Brankovini, ondašnji ministar poljoprivrede pozdravljajući proizvođače gromoglasno izgovorio: „Srećan vam dan višnje”.

I na nedavnoj 47. po redu manifestaciji upriličenoj u čast maline malo ko je govorio o cenama. Ljudi su se ljutili na nebo, jer su im „hladnjačari” otvoreno rekli da nemaju nameru da plaćaju loš kvalitet. Ovogodišnji Dan maline ostaće upamćen i po otvorenoj poruci stručnjaka da malinari pod hitno moraju sa tradicionalnog, ekstenzivnog da pređu na organski uzgoj maline. U Srbiji za tako nešto postoje izvanredni uslovi, a ako bude premišljanja i odugovlačenja konkurencija će bez pardona „preorati” njihove malinjake. Jer, kako se čulo, organskim uzgojem prinosi i kvalitet maline garantuju više nego pristojnu zaradu. U valjevskom kraju veoma je teško doći do dobitne kombinacije koja četiri do pet puta uvećava profit proizvođača. Čak nemoguće. U novoj poslovnoj orijentaciji, poručili su stručnjaci, povoljne kredite i subvencije treba tražiti od države, a podršku od ključnih partnera – vlasnika hladnjača.

U nameri da upozore domaće malinare na sve ozbiljniju konkurenciju, jedan od stručnjaka to je ilustrovao primerom da ako bi Kinezi u saksijama na terasama stanova i kuća posadili po pet strukova maline, godišnje bi imali rod od blizu milion tona crvenih plodova. Sadašnja svetska godišnja potrošnja je između 400 i 500 hiljada tona. Doduše, znaju valjevski i srpski proizvođači da je po kvalitetu i aromi njihova malina na evropskoj pijaci dobila epitet „začinske voćke”, ali to nije dovoljno za bilo kakvo opuštanje.

Budimir Novović

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.