Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U dalekom Oklandu sanjaju Ataševac

Бранко Матерић: успомене понео у Нови Зеланд Фото С. Сабљић

Ataševac – Nije Stevan Trninić morao puno da ubeđuje prijatelje da će koševine i narodni običaji, koji su nekad organizovani tokom petrovdanskih i ilindanskih vrelina, vratiti seljane u Ataševac, podno planine Klekovače, desetak kilometara udaljen od Drvara.

– Nismo mogli izabrati drugi, bolji način da se odužimo našim precima, osim da naoštrimo kose varcarke te da, kao nekad, uz pesmu i narodne običaje, zakosimo prve povratničke otkose na livadama i proplancima rodnog Ataševca – priča Stevan Trninić.

A sa tim otkosima, za samo tri godine otkako se organizuju takmičenja krajiških kosaca, počele su u Ataševcu da niču kuće brvnare, ali i zidanice. Počeli su se čistiti putevi i staze kojima je nekada mladost hodila u opancima oputašima jureći za stadima, ali i pešačeći do škole u Drvaru.

Život u ataševačkim selima i zaseocima počeo se gasiti krajem Drugog svetskog rata u kome su mnogi seljani poginuli, a drugi su kolonizirani u Vojvodinu. Rat s početka devedesetih godina prošlog veka ugasio je u Ataševcu i poslednje ognjište.

Sa otkosima krajiških delija i takmičenjem koje, iz godine u godinu, privlači sve više kosaca, na ruševinama kuće u kojoj su mu rođeni i pradeda, deda i otac, Duško Trikić sagradio je novi objekat. Ponad ulaznih vrata istakao broj jedan.

– Neka se zna da je prva podignuta u Ataševcu... Nikada nisam odustajao od toga da se vratim. Da podignem krov nad glavom koji danas nije samo moj. Pod tim krovom biće mesta i za moje najbliže – kaže Duško.

Posle Duška, a sve uz kosidbe, kuće sagradiše i Stevan, Milutin, Dragomir, Željko, Dositije, Rajko, Uglješa, Đuro... Sa braćom Draganom, Milanom i Rajkom, radove na brvnari ovog leta privodi kraju i Branko Materić. Došao je čak sa Novog Zelanda u Ataševac da bi, na proplanku Materića uvale, tamo gde je bila kuća u kojoj su rođeni on i preci mu, podigao brvnaru.

– Bez obzira na to da li si se u tuđini snašao ili ne, što god si stariji, to se više sećaš mladosti i rodnog kraja. Najmanje deset puta svakog dana u dalekom Oklandu setim se svoga Ataševca. Na stotine fotografija i dragih uspomena koje sam poneo iz rodnog kraja krasi svaki kutak moga stana na Novom Zelandu. I sin mi se zagrejao da sa porodicom dođe u Ataševac – priča Branko Materić.

On je rođen u Ataševcu u vreme nemačkog desanta na Drvar tokom Drugog svetskog rata. O tom događaju posebno će se, kasnije, pričati u njegovoj porodici, pošto je Brankov otac Stanko, od Drvara do četrdesetak kilometara udaljenih Potoka, kroz šume Klekovače i Ataševca, posle desanta, proveo Josipa Broza Tita.

Taj Brankov otac Stanko, koji se za vreme rata brinuo i o prvoj partizanskoj bolnici u ovom kraju, ušao je u istoriju kao prvi partizan – ratni vodič druga Tita. Za života je bio „na meti” novinara, ali i političara koji su želeli da čuju priču o konju kojeg je Titu izvela skojevka Mara Bosnić, o jelici pod kojom je Tito malo prilegao, o pričama koje je vodio sa maršalom, o Potocima gde se od njega rastao i odakle je Tito nastavio put prema Glamoču.

Slaviša Sabljić

-----------------------------------------------------------

Rodbina i prijatelji sa svih kontinenata

Nikada više naroda na ataševačkoj kosidbi nije bilo kao ove godine. Došli prijatelji i rodbina iz Amerike, Australije, iz evropskih zemalja. Setili se onog što je bilo u vreme kada im je, kako se kaže, bog pomagao. Uživali su u takmičenju kosaca, u otkosima koji su ostajali iza kosa i širokih pleća kosaca.

Ove godine dvojica su podelila prvo mesto – Mirko Kecman iz Petrovca i Milorad Sladojević iz Mrkonjićgrada. Takođe Mrkonjićanin, Radomir Lakić bio je treći.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.