Tri musketara u belom

Miša pravi sjajne sireve, Nenad vina, likere i bermet, a Jene odlično slika, a uz to poznat je i po otvaranju prvog umetničkog salaša u Vojvodini. Iako su im na prvi pogled interesovanja potpuno različita sve više nastupaju zajedno na raznim manifestacijama, etnoizložbama, takmičenjima, čak su se pre nekoliko meseci pojavili na zajedničkom štandu na novobeogradskom Sajmu knjiga, gde su, razumljivo, privukli i veliku pažnju posetilaca.

No, ni to nije sve, posebno su ponosni i na takmičenje koje je organizovao princ Aleksandar na Belom dvoru gde su učestvovali čuveni proizvođači vina iz više evropskih zemalja, i na kojoj je Nenad Bermet Aleks osvojio najvrednije priznanje. Naravno, to nije njegova jedina nagrada, za izvanredan bermet i vina osvojio je dosta zlatnih i srebrnih medalja na prestižnim takmičenjima, ali ono što još treba posebno izdvojiti jeste njegov sjajan medijski nastup.

U šali ga zovu i marketinški guru: odličan je komunikator i na vreme je shvatio da će njegovi proizvodi mnogo bolje proći ako ih reklamira odenut u tradicionalnu sremačku nošnju.

(/slika2)Pojavio se i u hrvatskom časopisu „Turist plus” na naslovnoj strani, što je bio jedan od razloga da mu u susednoj državi daruju epitet brenda Vojvodine. Pojavljujući se na raznim prijemima upoznao je ambasadore velikog broja zemalja, tradicionalno odeven, sa karakterističnim brkovima i lalinskim stomakom osvojio je i Kineze kada je pre nekoliko godina odlučio da, u inat državi, pokaže šta sve može pojedinac, pa je otputovao na izložbu u ovu dalekoistočnu zemlju.

Danas za sebe u šali kaže da je putujući suvenir Srbije. Izradio je čak i statuu Sremca prema sopstvenom liku, oslonjenog na flašu bermeta, koja je dobila prvu nagradu na smotri u Topoli.

Miša Marinković i Jene Variška odlučili su da ga da slede i da zajednički ostvare projekat koji se mogao radno nazvati „vojvođanska soba”. To znači da gost ili posetilac na izložbi na jednom istom štandu može probati sir i popiti čašicu bermeta, (što svakako ide jedno iz drugo) uz to baciti pogled i na neku lepu sliku sa motivom đerma na salašu, fijakera i upregnutih čilaša, a ako se ekipa proširi novim članovima – proizvođačima, što da ne, pojesti i kuglof, orasnice zaliti vinom, a uz kulen i kobasicu mogla bi da pasuje i ljuta rakijica.

Ono što im je zajedničko je sremačka narodna nošnja, mada nisu svi Sremci, da ih ljudi lakše zapaze i upoznaju.

„Kad smo u građanskom odelu retko nas ko prepozna. Ovako, i Evropu ćemo da osvojimo u našim gaćama i šeširima”, kaže Nenad.

(/slika3)– Dobro je kad se okupe ljudi različitih interesovanja i različitih struka. Ono što ne zna jedan, zna drugi, nadopunjujemo se i predivno družimo, a verujem i da će nas uskoro biti i više. Ovde niko nikome ne smeta, svi se trudimo da pomognemo jedan drugome što je više moguće. Kada se sujete dodiruju tu dolazi do jaza, a ovde se nemamo oko čega gložiti. Ja prodam svoju sliku, Aleks svoje vino, Miša svoj sir – kaže Jene.

Miša je tehnolog, Novosađanin, sa suprugom je proveo nekoliko godina u Holandiji u prehrambenoj industriji, a sada je vlasnik mlekare u Čeneju, koja posluje, kako naglašava, po svim evropskim standardima. Njegova je čitava lepeza sireva, „čenejski”, „ljuti čenejac”, „čenejska frajla”… po opštem mišljenju ekstrakvaliteta, ali nažalost, još se čeka izvozna dozvola za Evropsku uniju. Naravno, ne Mišinom krivicom.

Osim proširenja sastava tri musketara kako ponekad sebe nazovu, žele da svoju saradnju uzdignu na jednu stepenicu više. Razmišljaju kako bi se Nenadov bermet ili vino moglo izmešati sa Mišinim sirom pa ponuditi tržištu specijalitet – sir sa bermetom. (Već je izmišljena čokolada sa bermetom , a i bermet sa tartufima).

Nedavno, na etnoizložbi „Enter 09” sreli smo ih ponovo zajedno. Nastupili su na manifestaciji koja je bila organizovana povodom  muzičkog festivala „Egzit”. Na glavnom novosadskom trgu Nenad Bermet Aleks goste tek pristigle iz Afrike čašćavao je svojim bermetom reklamirajući ga i kao afrodizijak.

– Želimo, rekao nam je, i ovoga puta da ispričamo svetu šta sve lepo imamo, i da im to i ponudimo. Kulen, kuglof, čvarke i kobasicu, med, orasnice, mnogo toga …A imamo i naše tamburaše. Kao manifestacija u okviru „Egzita” pojavićemo se i na njihovom sajtu gde će nas ceo svet videti, a dogodine želimo da „Enter” bude još posećeniji, i mi sa njima.