utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 01.08.2009. u 22:00
Tradicija

Dobri čovek Dobrača

Priča o crkvi Sv. Nikole u selu Brekovo kod Arilja pretočena je 1936. godine u deseteračku pesmu koja objašnjava kako je ovaj hram nastao slučajnim susretom Sv. Save i jednog pastira
Црква Св. Николе у селу Бреково

Narodno predanje i arhitektonska obeležja crkve Svetog Nikole u Brekovu govore o tome da je ovaj hram veoma star, verovatno sagrađen u trinaestom ili četrnaestom veku u doba vladavine Nemanjića. Po mišljenju stručnjaka, ovo zdanje je tipični predstavnik takozvane sažete varijante raškog graditeljstva. Narod ivanjičkog i ariljskog kraja, stvarajući usmenu istoriju, ostavio je u nasleđe potomstvu dokaze o nastajanju znamenitih svetinja, u kojima se među najstarije računa i brekovačka crkva Svetog Nikole.

Moravička episkopija, značajno središte iz vremena Svetog Save, imala je svoje metohe i posede, stada i imanja, koja su se prostirala na padinama Kukutnice i Okruglice. Brda su se belela od ovaca, pa je obližnje selo dobilo ime Bjeluša, a kada su se uveče stada vraćala sa ispaše, brektala su koliko su bila dobro nahranjena, pa je selo sa najlepšim pašnjacima i proplancima dobilo ime Brekovo. Priča pretočena u deseteračku pesmu, zapisanu 1936. godine, dalje kaže da je na putu od hrama Svetog Ahilija prema Studenici, sveti Sava sreo dobrog čoveka Dobraču, koji je čuvao „nebrojena stada, sa stotinom čuvara čobana”. Bilo je to na mestu gde se sada nalazi istoimeno selo i manastir Klisura, koji su nekada zvali i Dobrača. Čobanin je objasnio Svetom Savi da su stada gladna i mršava, jer stotine čobana „zorom rano rane na jutrenje, u Brekovo babovoj ti crkvi”. Svetitelj je dao savet čobanima da ne putuju tako daleko već: „Brže bolje namastir zidajte / Bjel namastir vama zadužbinu / Pa u njega ran’te na jutrenje...” Čobani su poslušali savet i izmolivši „aranđela svoga Mijaila” da im odredi mesto zidanja nove crkve, osnovali manastir, koji je dobio ime po Dobrači.

(/slika3)Od tog doba do danas, crkva se nalazi u centru sela na malom platou. Kažu da je sedam vekova imala krovnu pokrivku od borove kore, koja je pre nekoliko godina zamenjena crepom, a samo je centralno crkveno kube ostalo pod šindrom. Bile su potrebne i druge popravke, jer je hram oštećen od eksplozija tokom rata, zatim kada je miniran spomenik kralju Aleksandru i konačno za vreme NATO bombardovanja. Zna se i za nekoliko ranijih obnova, 1765, 1824. i 1930. godine, kada je dozidana priprata sa zapadne strane. Živopis je delimično oštećen, a prema svojim stilskim odlikama, smatra se da pripada prvoj polovini sedamnaestog veka.

Novi parohijski dom, koji je svojim sunarodnicima poklonio „Đed Rajin” Brekovac iz Amerike, postao je mesto okupljanja meštana i omladine Brekova, svih onih koji su ostali u ovom živopisnom selu, da i dalje čuvaju svoje „prvo zrno suncokreta”.

Tomislav Popović

----------------------------------------------------

Godine 1940, u crkvenoj porti podignut je spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću. Dolaskom novih vlasti posle 1945. godine, spomenik je srušen eksplozivom, da bi 1977. godine bio ponovo postavljen.

Komеntari0
e1768
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja