Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sa krigle na čašu

Srpsko tržište piva, na kome se tiska deset pivara sa oko 3.700 zaposlenih, ni po čemu se ne razlikuje od okolnih, pa čak ni od najvećih. Ponuda je velika, ali potrošnja polako, ali sigurno opada. Kada će se zaustaviti, to niko ne zna, ali, prema rečima direktora Udruženja pivara Srbije Miodraga Maksimovića, strepnja muti poslovne izglede domaćih pivara.

U prvih šest meseci ove godine na tržištu je prodato i popijeno 2,3 miliona hektolitara piva. Stranim kupcima (pretežno u Bosni i Hercegovini) prodato je 414,7 hiljada hektolitara. Kad se sve sabere i oduzme, za pola godine potrošeno je oko 2,7 miliona hektolitara, ili 12,8 odsto manje nego lane u isto vreme.

Maksimović kaže da je situacija takva, jer je ekonomska kriza učinila svoje – pivo se srkuće. Na tu činjenicu valja dodati i dosta hladno vreme u prvim mesecima ove godine, ali i „vreo” poreski tuš države. Akcize su povećane sa 12 na 15 dinara po litru. Iz pivara u državni budžet po svim osnovama slije se godišnje više od 100 miliona evra. Maksimović se nada da država neće ponovo posegnuti za višim porezima i akcizama, jer bi to i za nju bilo kontraproduktivno.

– Sva naša, ali i inostrana istraživanja dokazuju da potrošnja piva raste sa spoljnom temperaturom, ali opada čim pređe neku granicu od 33 do 35 stepeni Celzijusa. Šta će drugo polugodište pokazati, tek će se videti, ali naše procene ukazuju da se opšta tržišna situacija s pivom neće mnogo poboljšati čak ni iduće godine. Biće dobro ako potrošnja ne opadne više od osam procenata – kaže Maksimović i dodaje da se pivare veoma trude da marketinškim potezima otupe oštricu krize, ali to im za sada ne pomaže mnogo.

Srbija je, pogotovo posle ubrzane privatizacije pivara nakon 2003. postala tržište na kome posluju sve najveće i najpoznatije svetske pivare, ali i zemlja koja je u najvećoj meri sačuvala svoje brendove. Maksimović, kao najbolji primer, ističe pivare u Apatinu i Čelarevu. One su održale, pa čak i znatno unapredile, svoje robne marke „jelen” i „lav”.

Ostali su, tvrdi naš sagovornik, podelili sudbinu svojih fabrika – opala im je proizvodnja, a nekadašnje poznate marke postale su lokalni brend. To se, recimo, dogodilo jagodinskom „brki”, valjevskom, niškom, vršačkom pivu. Nažalost, tu sudbinu je doživeo i BIP. Pojedine pivare, koje je nedavno preuzeo veliki „Hajneken” (MB „Rodić” – Novi Sad, pančevačka i zaječarska pivara) koje sada rade pod imenom Ujedinjene srpske pivare, imaju drugačiju sudbinu. Tako se nekadašnji pančevački „vajfert” puni u Novom Sadu. A zrenjaninska, bečejska i pančevačka pivara ne rade.

Maksimović ističe da su naši potrošači veoma verni domaćim markama piva. O tome svedoči podatak da je u prvih šest meseci u zemlju dopremljeno svega pet hiljada hektolitara uvoznog piva.

Ponuda je, ipak, veoma bogata jer inostrane kompanije, koje su do sada uložile u ovu našu industriju više od 600 miliona evra, dopremaju svoje poznate brendove kao dopunu domaćem asortimanu.

S. Kostić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.