Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Malinari protestuju, država se poziva na tržište

Захтеви произвођача малина да откупна цена килограма тог воћа буде 160 динара (Фото Бета)

Nekoliko stotina članova Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet” i dalje protestuje ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu zbog lošeg stanja u poljoprivredi i otkupne cene njihovih proizvoda. Malinari zahtevaju da akontna cena kilograma malina bude 160 dinara i da po izvozu tog voća podele dobit sa vlasnicima hladnjača.

Predsednik Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet” Dragiša Terzić rekao je agenciji Beta da malinari nameravaju da na „beogradskom asfaltu ostanu i 20 dana ako treba”. On je dodao da je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić obećao da će ugovoriti sastanak malinara sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i ministrima trgovine i poljoprivrede, Slobodanom Milosavljevićem i Sašom Draginom.

Predstavnici Udruženja „Vilamet” iz Arilja predali su u sredu predstavnicima Ministarstva poljoprivrede zahteve za povećanje otkupne cene malina. Terzić je kazao da pet članova tog udruženja i dalje štrajkuje glađu i da im je „teško, ali da drugog rešenja nema”.

Prema njegovim rečima, malinari su sa predstavnicima hladnjača prvi sastanak imali 30. juna, kada je trebalo da se dogovore o otkupnoj ceni maline. „Tada je moglo da se uradi mnogo, mi smo apelovali na vlasnike hladnjača da se izvrši klasiranje robe jer proizvođači koji imaju dobru robu moraju dobiti dobru cenu”, istakao je Terzić. On je dodao da „hladnjače i dobru i lošu robu uzimaju po istoj ceni, ceni koja je druge klase”.

Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je u sredu da „ne postoje saznanja koja osnovano ukazuju” da su hladnjače prekršile Zakon o zaštiti konkurencije prilikom otkupa ovogodišnjeg roda malina. „Od države tražimo da nam pomogne u rešavanju problema sa hladnjačama, a ne da reši cenu maline koja je sada od 93 do 105 dinara”, naglasio je Terzić.

(/slika2)Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je juče da podržava napore poljoprivrednika da dobiju veću cenu svojih proizvoda, ali podseća da vlada ne utiče na cenu poljoprivrednih proizvoda, već se ona formira na tržištu u zavisnosti od ponude i tražnje.

Predstavnici Ministarstva, kako se navodi u saopštenju, u protekla dva meseca više puta su se sastajali sa proizvođačima malina i vlasnicima hladnjača, sa namerom da pomognu u rešavanju problema u ovogodišnjoj kampanji otkupa malina. „I dalje ćemo se zalagati da se proizvođači maline i vlasnici hladnjača nađu za istim stolom i dođu do zajedničkog rešenja njihovog problema”, ističe se u saopštenju.

Ministarstvo poljoprivrede je podsetilo da je na jednom od sastanaka predsednik Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet” iz Arilja Dragiša Terzić dao pismenu izjavu da je Ministarstvo učinilo sve što je od njega traženo. „Nažalost, prema našim saznanjima, tokom prošle nedelje sve je dobilo političku pozadinu i izrečene su grube neistine na račun Ministarstva poljoprivrede”, navodi se u saopštenju i dodaje da je to ministarstvo bilo primorano da zbog obmanjivanja poljoprivrednika i građana podnese krivičnu prijavu protiv Terzića.

Zahtevi proizvođača malina da otkupna cena kilograma tog voća bude 160 dinara i da dele dobit sa hladnjačama od izvoza je nerealan, ocenio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović. – Mislim da je realna cena za kilogram malina koju bi proizvođači mogli da dobiju od 1,2 do 1,3 evra, rekao je agenciji Beta Keserović koji je i direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog fakulteta.

(/slika3)On je izrazio sumnju da bi hladnjače mogle da ponude traženu otkupnu cenu, jer onda ne bi mogle da izdrže konkurenciju na inostranom tržištu. Prema njegovim rečima, „sami proizvođači moraju da urade više na intenziviranju poljoprivredne proizvodnje, da povećaju prinos po jedinici površine i da povedu računa o kvalitetu”.

Potrebno je i da malinari polako zaokruže ciklus od proizvodnje do prerade da bi se sami pojavili na tržištu. – Ne može se govoriti o stabilnoj proizvodnji malina bez sistema za navodnjavanje, izbora kvalitetnog sadnog materijala, koji bi doneo prinos od 12 i 15 tona po hektaru, kada bi i cena od 1,3 evra bila prihvatljiva – naveo je on.

Keserović je kazao da proizvodnja malina u Srbiji iznosi od šest do osam tona po hektaru, što je ocenio kao nerentabilno. Država bi mogla da pomogne tako što bi proizvođačima malina mogla da ponudi četiri-pet hladnjača da bi sami skladištili robu i kasnije je plasirali, rekao je profesor koji međutim smatra da je dogovor proizvođača i otkupljivača ključ za rešenje problema malinarstva. „Voćari u Srbiji, bez obzira na svoje probleme, nemaju razloga za nezadovoljstvo”, rekao je Keserović i istakao da su cene pojedinih vrsta voća u Srbiji najviše u Evropi.

On smatra da će ove godine, zbog dobrog roda u Poljskoj koja je najveći konkurent Srbiji u proizvodnji malina, izvoz biti otežan, odnosno cene neće biti visoke.

Godišnja proizvodnja malina u Srbiji je 65.000 do 80.000 tona.

A.I.- U.E.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.