Kup.	Prod.	Sred.
117.2	117.9	117.55
109.46	110.12	109.79
113.7	114.38	114.04

Kultura

14.04.2021 u 12:31

Praznina iza Brane Crnčevića oseća se na svaki način

Predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić, podsetio je da je na današnji dan, pre 10 godina, preminuo srpski književnik Brana Crnčević. „Pre 10 godina, tiho je otišao veliki čovek, naš saborac i prijatelj, jedan od osnivača SNS, veliki Brana Crnčević. Majstor pisane reči, borac za bolju Srbiju, svedok epohe u kojem je naša zemlja prošla kroz ogromna iskušenja, neumorni branilac raseljenog srpskog naroda koji je okupljao i o kojem se brinuo kao predsednik Matice iseljenika”, naveo je Vučić na instagram profilu „avucic”, uz fotografiju sa Crnčevićem. Vučić ističe da se praznina u javnom, kulturnom i političkom životu nakon odlaska Brane Crnčevića, oseća na svaki način. „Njegov jedinstveni izraz obojen satirom, ironijom, ponekad čak i cinizmom, na upečatljiv način je ukazivao

Kultura

13.04.2021 u 13:17

Profesor sa leskovačke kaldrme objavio 200. knjigu

Leskovac – Na rođendan autora, 7. aprila, izašla je iz štampe dvestota knjiga prof. dr Dragomira S. Radovanovića, najplodnijeg leskovačkog književnika pod zanimljivim naslov „Mreže paukova” u izdanju Srpske duhovne akademije u Paraćinu, Udruženja književnika Srbije – Podružnice UKS za Pomoravski okrug, Jagodina. Povodom objavljivanje 200. knjige, prof. dr Živan Stojković kaže da je „vest za neverovanje, divljenje, oduševljenje i zbunjenost. Dragomir S, Radovanović je na taj način svom gradu uručio najveći poklon duhovnog i književnog bogatstva, koji je tako postao jedini u Srbiji sa nedostižnim rekordom kulturnog uzleta. Leskovcu je tako omogućio da briše pomisao da je provincija, jer upravo time se predstavlja kao grad književnog stvaralaštva, što zahvaljujući Radovanoviću hrli

Kultura

13.04.2021 u 08:38

Preminuo Vladimir Jagličić

Književnik, prevodilac, prozaist i književni kritičar, dobitnik brojnih nagrada i priznanja, Vladimir Jagličić, preminuo je u svom rodnom Kragujevcu, u 60. godini, saopštilo je Udruženje književnika Srbije. Jagličić je uređivao nekoliko listova i časopisa („Pogledi”, „Šumadija”, „Književne novine”, „Znamen”, „Koraci”, „Lipar”). Od 2004. do 2011. bio je direktor Spomen-parka „Kragujevački oktobar”. Objavio je zbirke „ Srbija zemlja”, „Nepovratno”, „Nemoj da me zoveš”, „Pre nego odem”, „Jutra”, „Posedi”, „Stub”, „Predgrađe horizonta”… Sa ruskog je preveo nekoliko desetina naslova – „Izabrane pesme“ Aleksandra Bloka, Antologiju ruske poezije 18. i 19. veka, „Biti to što jesi” Arsenija Tarkovskog, „Socijalizam kao pojava svetske istorije” Igora Šafareviča, „U potrazi za

Kultura

09.04.2021 u 10:31

Poigravanje stereotipima

Na tribini „Odjek NIN-ove nagrade”, održanoj u Ustanovi kulture „Parobrod”, Svetislav Basara, dobitnik ovog priznanja za 2020. godinu, rekao je da je pometnja nastala povodom njegovog romana „Kontraendorfin” tipičan primer stvaranja moralne panike. – Vrednije od svake nagrade je pometnja marginalnih književnih epizodista koji su uznemireni činjenicom da je „Kontredorfin” nagrađen. Govorili su u javnosti da je moj roman koještarija, a Šešelj je uspeo da priča kako izmišljam – kazao je Basara. Basarino poigravanje sa stereotipima ušančenih odnosa na srpskoj književnoj sceni naišlo je prethodnih meseci na brojne osude domaćih autora, a iz Udruženja književnika Srbije u saopštenju javnosti zatražili su „pomilovanje za grešnog” Svetislava Basaru povodom njegovog romana u kojem je opisao

Kultura

08.04.2021 u 21:35

Barbeze u epicentru kulture

Olga Kešeljević i Mark Barbeza činili su epicentar kulturnog kruga u kojem su se okupljali znameniti evropski pisci, filozofi i likovni stvaraoci. U tom društvu sretali su se Sartr, Kami, Žan Žene, Arto, Kokto, Simon de Bovoar, Alberto i Dijego Đakometi, Lena Leklerk, Ljubica Cuca Sokić, Nedeljko Gvozdenović, Predrag Milosavljević, Lubarda, Ivan Tabaković i drugi. Par je živeo na relaciji Lion‒Pariz. Bili su dobrotvori, poznati po svojoj umetničkoj zbirci. Njihovoj životnoj priči posvećena je knjiga „Olga Kešeljević i Mark Barbeza: jedna sasvim (ne)obična srpsko-francuska veza” Dijane Metlić, vanredne profesorke istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. – Olga Kešeljević bila je istoričarka umetnosti i glumica. Rođena je na Cetinju. Njen deda, pravoslavni prota Krsta Kešeljević,

Kultura

05.04.2021 u 08:49

Stojanoviću uručena nagrada za roman „Tamna pučina”

Novi Sad – Književnik i profesor dr Dragan Stojanović nagrađen je u Matici srpskoj u Novom Sadu za roman „Tamna pučina” (Studentski grad, Beograd, 2020). Delo je proglašeno najboljim romanom na srpskom jeziku za 2019/20, a odluku je odneo žiri sa profesorom dr Aleksandrom Jovanovićem na čelu. Nagrada je godišnja i nosi naziv „Beskrajni plavi krug”, a Dragan Stojanović je njen drugi nosilac. Ustanovljena je 2019. godine u spomen na Miloša Crnjanskog i njegovo stvaralaštvo. Želja je da se nagradom utvrdi mera književne i kulturološke vrednosti koju otelotvoruje Crnjanski, rekao je na svečanom uručenju predsednik Matice srpske profesor dr Dragan Stanić. Prema njegovom mišljenju, Stojanović je izvanredna stvaralačka ličnost. „Gde god da pipnete, vi ćete videti koliko je jak i snažan”,

Pisma čitalaca

01.04.2021 u 17:39

Kompleks zvani „Ivo Andrić”

Ovo pitanje nametnulo mi se posle dosta mukotrpnog napora u čitanju najnovije knjige g. Svetislava Basare, pod naslovom „Kontraendorfin”, ovenčane „Ninovom” nagradom za najbolji roman u 2020. godini. Naime, ne razumem zašto jedan poznati pisac (S. B.) uopšte ima tako neodoljivu potrebu da skoro suštinu ili koncentrat svog romana posveti jednom drugom, još poznatijem piscu (I. A.)? I to, po mom mišljenju, taj koncentrat svodi na beskrajni niz prostih, vulgarnih, pa i nepodnošljivih (da li i zlih?) komentara i opaski, koji se uglavnom bave isključivo ličnošću Ive Andrića? Da li zato što o delu našeg jedinog nobelovca nema i ne može da kaže (ni približno tako ružno) ništa? S kojim pravom g. Basara ovako govori i piše o Andriću, koga, da ironija bude veća, nije lično poznavao? Da li

Kultura

31.03.2021 u 18:26

Jedinstven zbornik

Jedna od najranijih knjiga mitropolita Amfilohija, „Istorija tumačenja Starog zaveta”, nedavno je objavljena već kao četvrto izdanje izdavačke kuće „Jasen” iz Beograda. U knjizi je dat presek tumačenja Svetog pisma Starog zaveta kroz vekove. Ova knjiga je, ustvari, jedan zbornik studija koji je namenjen studentima društvenih nauka i njim su obuhvaćeni tipovi tumačenja koji su svojstveni drevnom judaizmu i samom hrišćanstvu na Istoku i na Zapadu. Osnovni cilj jevrejskog tumačenja jeste da pokaže značaj reči božije za život. Ono naglašava objašnjenje jednog teksta drugim tekstom. Kasnije, jevrejska zajednica počinje da upotrebljava i helenističke metode tumačenja, koristeći se filosofskim idejama, ali primarni smisao razumevanja je ispunjavanje zakona kojim se utvrđuje odnos između Boga i čoveka . Rabinski

Kultura

31.03.2021 u 08:50

Preminuo književnik Dobrašin Jelić

Književnik Dobrašin Jelić (1946‒2021) preminuo je 29. marta u 75. godini, od posledica virusa korona. Rođen je u Slatini, kod Andrijevice. Diplomirano je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Radio je na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta u republičkim i saveznim organima. Pisao je prozu, poeziju, književnu i likovnu kritiku. Objavio je 54 knjige u kojima je glavni motiv Crna Gora. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, kojem je poklonio deo svoje biblioteke i više desetina potpisanih knjiga. Prvu priču „Jednoruki lovac”objavio je1983. godine u listu „Pobjeda”. U nizu priznanja koje je dobio ističu se nagrade „17. jul” zavičajne opštine Andrijevica za

Kultura

30.03.2021 u 11:32

Preminuo književnik Dobrašin Jelić

Književnik Dobrašin Jelić, član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat iz Beograda, preminuo je jutros od posledica korona virusa, saopštio je Adligat, prenosi Tanjug. Jelić, koji je rođen 1946. godine, pisao je prozu, poeziju, književnu i likovnu kritiku, a u svojoj umetničkoj karijeri objavio je više od pedeset knjiga. Udruženju Adligat je poklonio deo svoje biblioteke i više desetina potpisanih knjiga. Pisac je osnovnu školu završio u Andrijevici, gimnaziju u Ivangradu (Berane), a Pravni fakultet u Novom Sadu. Završio je Pešadijsku školu rezervnih oficira u Bileći, i stekao čin rezervnog kapetana prve klase. Prvu priču „Jednoruki lovac” objavio je 20. marta davne 1983. godine u crnogorskom listu „Pobjeda” sa sedištem u Podgorici, tadašnjem

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће