Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.68	117.33
108.87	109.53	109.2
117.54	118.24	117.89

Kultura

21.03.2022 u 11:37

Ono što izabereš, to živiš

Ima Ninovom nagradom ovenčanih knjiga o kojima više nikada nije bilo reči ni u javnom prostoru, niti u književnim časopisima, ni u razgovorima prijatelja koji sede u restoranu ili nose rođendanske poklone. Uz napomenu da to ne znači da je odluka nekog od žirija u prošlosti bila pogrešna, to ipak nije slučaj s nagrađenom knjigom „Deca” Milene Marković, u izdanju „Loma”, evo ni posle dva meseca od proglašenja. Preporučuju je pisci među sobom, drugi izdavači je čitaju i komentarišu, „Deca” idu iz ruke u ruku. Umetnost, kao i istina, ima neobjašnjivu privlačnu moć, a poetsko iskustvo u ovoj prozi, onako kako je to opisao Oktavio Paz, jeste „otvaranje izvora bića”, gde je „jedan tren i više nikad, jedan tren i zauvek”, rođenje i smrt u isti mah. Ova deca i ljudi od početka nose teret

Kultura

12.03.2022 u 09:34

„Momo Kapor” Vesni Goldsvorti

Ovogodišnja nagrada „Momo Kapor” za književnost pripala je književnici Vesni Goldsvorti za roman „Gvozdena zavesa”, a odluku o tome jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Muharem Bazdulj (predsednik), Radmila Stanković i Vule Žurić. Članovi žirija su u obrazloženju istakli da je u svet književnosti Vesna Goldsvorti ušla na velika vrata knjigom „Izmišljanje Ruritanije”, da su o različitim „ruritanijama” uglavnom pisali engleski pisci, ali da i opusu Mome Kapora postoji Republika Kozilija, jedna varijacija na paradigmatičnu Ruritaniju. „Ova fiktivna zemlja pominje se u Kaporovom romanu ’Zoe’. Upravo to je roman koji se lepo simbolički rimuje sa ’Gvozdenom zavesom’, jer su oba romani o ljubavi, o istoku i zapadu, o epohi te ode velikom gradu (Njujorku odnosno Londonu). Politički teška vremena su

Kultura

10.03.2022 u 14:32

Nagrada „Miloš Crnjanski” Dejanu Aleksiću za roman „Petlja”

Ugledna književna nagrada koja nosi ime velikog srpskog pisca Miloša Crnjanskog a koju dodeljuje istoimena Zadužbina, ove godine pripala je Dejanu Aleksiću za debitantski roman „Petlja”, saopštili su iz Zadužbine Miloša Crnjanskog. Žiri u sastavu prof. Milo Lompar (predsednik), prof. Bojana Stojanović Pantović i prof. Slađana Jaćimović jednoglasno je nagradu „Miloš Crnjanski” koja ima bijenalni karakter dodelio Aleksiću koji je prevashodno prisutan u savremenoj književnosti kao pesnik i stvaralac književnih dela za decu. Za Dejana Aleksića nagrada „Miloš Crnjanski” je posebna po mnogo čemu: „Počev od činjenice da nosi ime jednog od najvećih književnika našeg jezika, pa do pravila da se dodeljuje autorima za prvu knjigu iz određene književne oblasti u kojima se ostvarivao i sam

Kultura

04.03.2022 u 21:15

Mesec frankofonije u Srbiji

Mart, mesec frankofonije, i ove godine biće obeležen brojnim događanjima ‒ izložbama, predavanjima, takmičenjima, književnim razgovorima i debatama, filmovima i plesnim nastupima, koje organizuju kulturne i obrazovne ustanove i udruženja, u saradnji sa frankofonim ambasadama i predstavništvima u Srbiji, najavio je Francuski institu u Srbiji. U godini obeležavanja 400 godina od rođenja pesnika, dramaturga i glumca Molijera (1622‒1673), Galerija Matice srpske i Filozofski fakultet u Novom Sadu organizuju izložbe posvećene ovom grandioznom predstavniku francuskog klasicizma, čija dramska ostvarenja i danas pune sale svetskih pozorišta. Žan Batist Poklen, poznatiji pod pseudonimom Molijer, napisao je tridesetak komedija u prozi i stihu koje su doživele ogroman uspeh na dvoru francuskog kralja Luja

Kultura

01.03.2022 u 22:15

Multimedijalni paviljon književnosti „Seobe duša”

Novi Sad – Na multimedijalni paviljon književnosti „Seobe duša”, u Novi Sad, evropsku prestonicu kulture, stižu domaći i regionalni pisci i poznata imena „world music” scene. Jedinstveni događaj na temu migracija, koji će pored književnosti i muzike obuhvatiti i dve predstave, dešavaće se na Novosadskom sajmu od 3. do 13. marta, saopšteno je iz fondacije „Novi Sad – EPK”. Među piscima su: Rumena Bužarovska, Miljenko Jergović, Kristian Novak, Milica Vučković, Darko Cvijetić. Uključeni su muzičari i sastavi: Original Enigma Voices, Barcelona Gipsy balKan Orchestra, Antropoceno (projekat članova Gotan Projecta) japanski gitarista, kantautor i producent Miyavi, Bilja Krstić i Bistrik orkestar, Bogdan Ranković i novosadski sastav „Etnoforija”, uz pratnju japanske plesačice i koreografkinje,

Kultura

28.02.2022 u 19:05

Interesuju me drhtaji umetnika nad svim pojavama stvarnosti

Posle „Knjige o fotografiji”, koju je Žarko Radaković napisao u tandemu sa Davidom Albaharijem, upravo je iz štampe u „Laguni” izašla i „Knjiga o prijateljstvu” Žarka Radakovića, našeg umetnika koji živi u Kelnu, i Amerikanca Skota Abota, kao prirodni nastavak prijateljstva ova dva autora, koje još povezuje i interesovanje za Petera Handkea, čija dela prevode. Handke je i junak njihovih zajedničkih knjiga… Veza ovih dveju knjiga jeste prijateljstvo, ali i sećanje na prošlost, na zajedničke razgovore, na mesta i slike koje imaju važnu ulogu u životima pisaca. „Fotografija jeste umetniku uvek upliv u ’onostranost’. Nikada ona nije samo dokument. Nije to ni umetnička povest, književni tekst: uvek je on daleko više od napisanog. Misija umetnika je – ukazati na sveobuhvatnost života, na

Kultura

25.02.2022 u 12:20

Vesna Kapor dobitnica nagrade „Meša Selimović”

Vesna Kapor dobitnica je 34. nagrade „Meša Selimović”, Kompanije „Novosti”, za roman „Nebo, tako duboko”, u izdanju „Srpske književne zadruge”, a ovoga puta u okviru Velikog žirija glasao je 61 književni kritičar i bilo je izdvojeno ukupno 98 naslova. Skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos biće laureatkinji uručeni u toku aprila. Za delo nagrađene književnice svoj glas dalo je 26 kritičara, među kojima su: Jovan Pejčić, Danica Andrejević, Saša Radojčić, Duško Babić, Vladimir Perić, Jasmina Tonić, Radivoje Mikić, Sanja Macura, Dušica Potić, Nebojša Lazić, Slađana Jaćimović i drugi. Novinar „Večernjih novosti” Dragan Bogutović, koji je sa Ognjenom Lakićevićem, osnivač nagrade „Meša Selimović”, saopštio je juče da su u najužem izboru bila i dela „O sadašnjosti i

Kultura

21.02.2022 u 18:00

Rečenice da teku kao planinska reka

Kad se govori o književnom prevođenju, mora se reći kako je neophodno dobro vladanje jezikom s kog se prevodi i, naravno, još bolje poznavanje jezika na koji se prevodi. Naravno, ne smeju se zaobići ni obrazovanje, svestranost i spremnost da se prizna kako je sve to ipak nedovoljno – znanja nikad dovoljno i ono se stalno mora sticati i povezivati s već naučenim. To će svaki prevodilac staviti na prvo, drugo i treće mesto. Međutim, dodala bih kako je za dobro književno prevođenje potrebno umeće. Uzmimo dva hirurga. Jedan će solidno obaviti zahvat i pacijent će se potpuno oporaviti, ali veliki vijugavi ožiljak će mesecima upadati u oči. Drugi će pak hirurg ostaviti ravan ožiljak koji će posle nekoliko meseci gotovo sasvim izbledeti. To je ono čemu dobar prevodilac mora da stremi: prevod

Kultura

13.02.2022 u 14:12

Odlazak Stevana Tontića

Preminuo je književnik Stevan Tontić (1946–2022), član i predsednik Skupštine Srpskog književnog društva. Osnovnu školu završio je u Lušci Palanci, srednju u Sanskom Mostu i Prijedoru, studije filozofije sa sociologijom u Sarajevu. Bio je aktivan u studentskim protestima 1968. godine, a početkom 1969. postao je glavni urednik studentskog lista „Naši dani”, da bi već treći broj bio sudski zabranjen, a redakcija raspuštena. Prvu zbirku poezije objavljuje 1970. godine, nagrađenu zatim saveznom nagradom lista „Mladost” za najbolju prvu knjigu. Zapošljava se u kulturnoj redakciji Televizije Sarajevo, a obavlja i dužnost sekretara Udruženja književnika BiH. Polovinom sedamdesetih godina počinje da radi kao urednik za književnost u izdavačkoj kući „Svjetlost”, u kojoj kasnije uređuje i časopis

Kultura

12.02.2022 u 15:38

Zeliću nagrada „Voren Vesterberg”

Pisac i farmaceut Pavle Zelić nedavno je osvojio nagradu „Voren Vesterberg” za 2021. godinu, koja se dodeljuje na Univerzitetu „Emori” u Atlanti. Nagradu je dobio za priču „Veliki Vakcinator”, koju je u julu 2021. godine objavio na srpskom jeziku u okviru zbirke priča „Dum-dum: priče koje će spasti svet”, u izdanju „Lagune”. Nagrada je posvećena vezi između zdravlja i umetnosti na globalnom nivou i za nju mogu da konkurišu dela iz svih umetničkih disciplina, a pored javnog priznanja postoji i novčani deo. Univerzitet „Emori” ovom nagradom odaje priznanje članu ili članovima zajednice Emori, koji su stvorili inovativno delo koje povezuje globalno zdravlje sa umetnošću. Inače, Pavle Zelić boravi godinu dana na „Emoriju”, kao stipendista čuvene stipendije „Hjubert Hamfri” u okviru

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће