Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
107.64	108.28	107.96
116.72	117.42	117.07

Kultura

23.09.2021 u 20:00

Svi imamo traume kojih se možemo osloboditi

Italijanska književnica Nadija Teranova bila je gošća druge novosadske „Noći književnosti”, održane u okviru „Kaleidoskopa kulture”. „Noć književnosti” inače se godinama priređuje u evropskim gradovima pod pokroviteljstvom Eunika. Zatim je posetila i svog beogradskog izdavača „Lagunu”, koja je objavila njen roman „Zbogom, aveti”, u prevodu Gordane Breberine. Nadija Teranova doktor je filozofije. Njen roman „Godine obrnutim redosledom” (kod nas objavljen u izdanju „Aretea”), proglašen je jednom od deset najlepših italijanskih knjiga dekade od 2009. do 2019. godine. Njene pripovetke uvrštene su u više antologija, a romani prevedeni na više svetskih jezika. Nagrađivani je i autor za odrasle i decu. Saradnica je više novina, uključujući i „Republiku”. „Zbogom, aveti” priča je o mladoj ženi koja 23

Kultura

20.08.2021 u 20:00

Prevođenje bez kazne

Bez griže savesti uzmete crvenu kartonsku kutiju punu pomfrita i sa dva prsta je ispraznite dok čitate „Igru prestola”. Ukus pregorelog ulja u ustima, lepljivi prsti samo na trenutak zatvaraju knjigu iz koje se cedi krv sporednih likova, glavnih junaka, slučajnih prolaznika i prolaznica, zvezdočataca i zvezdočatkinja, trgovaca i trgovkinja, lovaca i lovkinja. Sve ih čeka ista sudbina na kraju poglavlja, likovi i likuše romana su potrošni kao pešaci i pešakinje u ratu. U opštom klanju i pogibiji uživa publika. Kao kada bi Ana Karenjina skakala pod voz u svakom poglavlju po nekoliko puta sa osmehom na licu, kao kada bi je bacali na šine, ali znojavu od zadovoljstava, pijanu od incesta. Izobilje je tajna „Igre prestola”. Mnogo smrti, mnogo zadovoljstva. Koji god tom popularnog štiva po

Kultura

16.08.2021 u 18:21

Kad istorijske ličnosti postaju romaneskne

Pisac Aleksandar Gatalica izjavio je da se njegov novi roman „Dvadeset peti sat”, u izdanju „Službenog glasnika” ne bavi ispitivanjem istorijskih krivica ili davanjem sudova o vremenu koje je prošlo, a naročito ne ponovnim čitanjem istorije. Gatalica je u intervjuu za agenciju Tanjug rekao da roman „Dvadeset peti sat” ima samo jedan zadatak, a to je da oživi istorijsko vreme i njegove učesnike, a to nije malo. U romanu brojne ličnosti srpske kulturne i političke emigracije nakon Drugog svetskog rata, poput Miloša Crnjanskog (1893‒1977), Stanislava Krakova (1895‒1968) ili Vladimira Velmara Jankovića (1895‒1976), dobijaju svoje dvojnike, povratnike u bezvremeni Beograd koji postoji u uporednom svetu takozvanog dvadeset petog sata. „Reč je o napola magijskom poslu gde istorijske ličnosti

Kultura

12.08.2021 u 21:52

Knausgorovo leto

Od malih nogu sam kričanje galebova povezivao sa prazninom leta, sa osunčanim ništavilom od kojeg smo se branili aktivnošću, piše popularni norveški pisac Karl Uve Knausgor u svom četvrtom i poslednjem tomu lične enciklopedije koju je posvetio svojoj najmlađoj kćerki. Knjigu „U leto” (kao i prethodne tri iz ovog serijala „U jesen”, „U zimu” i „U proleće”), kod nas je objavila je izdavačka kuća „Buka” (Booka) u prevodu Radoša Kosovića. Kritika ovo delo ocenjuje kao izvrsno finale pomenute enciklopedije u kome Knausgor podjednako lepo i živo piše o svojoj porodici kao i ranije, ali dok je u ranijim knjigama bilo i mračnijih delova prožetih depresijom i probolemima, knjiga „U leto” nam donosi lepe opise prirode, svitanja, letnjih jutara, letnjih večeri, a najviše od svega

Kultura

11.08.2021 u 20:00

Rvemo se sa jezicima kao Jakov sa anđelom

Da odmah odgovorim na dilemu: književno prevođenje je profesija, ozbiljna i zahtevna. Često je i vokacija. Potrebno je znanje, ali i nadarenost. Ako ste slikar iz hobija, onda ne izlažete u Galeriji SANU – osim u slučaju zalutalih genija. Odlično poznavanje nekog stranog jezika postignuto učenjem ili boravkom na njegovom govornom području nužan je, ali nedovoljan uslov da se bude dobar prevodilac. Za prevodioce je važno da čitaju, da neguju svoj jezik koliko i da šire granice poznavanja stranih jezika i kultura. Ako prevodite knjigu o Frojdu, što je bio moj slučaj prošle godine (Lidija Flem, „Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata”, Karpos), onda se podrazumeva da ponovo, ako ne prvi put, čitate samog Frojda u prevodima Borislava Lorenca, Albina Vilhara, Huga Klajna itd. Iako

Kultura

11.08.2021 u 14:24

Nasiljem protiv književnosti

Srpsko književno društvo (SKD) u svom jučerašnjem saopštenju je pozvalo sve nadležne ustanove da obezbede neometano odvijanje književnog života, a sve njegove učesnike da se suzdrže od nasilja i podstrekivanja na nasilje. Nasilje i zabrane nikada nikome ništa dobro nisu doneli. Čak ni onima koji u njima učestvuju, na njih podstiču ili iza njih stoje, ističe se. SKD u svom saopštenju podseća da je Aranđelovcu, 7. avgusta ove godine, nasilno onemogućeno predstavljanje knjige „Kontraendorfin” Svetislava Basare i da je to učinila jedna veoma agresivna grupacija. „Nasilnicima se nije dopao način na koji se u romanu pominju Desanka Maksimović i Ivo Andrić, ponašajući se pritom kao basarijanski likovi koji pokazuju zabrinjavajuće neshvatanje razlike između fikcije i zbilje, što je jedna od

Kultura

10.08.2021 u 13:47

Ko i zašto prekida kulturne programe

Aranđelovac – Promocija knjige 67. laureata Ninove nagrade „Kontraendorfin” Svetislava Basare, koja je trebalo da bude predstavljena u petak 6. avgusta u 20 časova, u okviru Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, nije održana, jer su je sprečili predstavnici aranđelovačkog Opštinskog odbora Srpske stranke Zavetnici. Na Maloj sceni popularne „Školjke” u Parku Bukovičke banje, petnaestak predstavnika ove stranke, na čelu sa predsednikom Zoranom Zečevićem, pred sam početak književne večeri tražilo je da se pročita odlomak iz knjige koji je prema njihovom mišljenju sporan. Pošto organizatori nisu želeli da postupe po zahtevu, gost se povukao, a izgrednici nisu želeli da odstupe. Tako je, prvi put u istoriji čuvene Smotre umetnosti, prekinut kulturni događaj. Ovaj književni susret trebalo je da

Kultura

10.08.2021 u 20:00

Čija je krivica loš prevod

Da se položaj književnih prevodilaca u Srbiji ne razlikuje mnogo od položaja većine onih koji u ovoj zemlji žive od svog rada, ne samo u finansijskom smislu, potvrđuje nam i Olja Petronić, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica nagrada „Branko Jelić” (2015) i „Miloš N. Đurić” (2017), koja odmah odlučno naglašava: – Mislim da je pitanje loših prevoda jedno od najvažnijih pitanja u našoj profesiji. I da se odmah razumemo, loše i neupotrebljive prevode ne dobijamo samo od nestručnih osoba, kako vi kažete, nego i od etabliranih prevodilaca koji su veoma prisutni na javnoj sceni. Da bi se uopšte počela priča o lošim prevodima, kaže naša sagovornica, moramo razjasniti šta je uopšte prevođenje, koji je zadatak prevodioca i koliko slobode on ima prilikom prevođenja teksta. – Naš

Kultura

10.08.2021 u 12:00

Preminula književnica Mirjana Stefanović

Srpska književnica Mirjana Stefanović preminula je u 82. godini, saopšteno je iz Srpskog književnog društva. Stefanović je živela u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. i u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju (Indija) i bila je magistar engleske književnosti. Godine 1966. i 1967. radila je kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. bila je urednica u izdavačkoj kući „Nolit”. Osnovala je i 16 godina vodila biblioteku Raspust, u kojoj je objavila preko 50 knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala je u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Bila je glavna urednica edicije „Prva knjiga

Kultura

09.08.2021 u 12:34

Adamu Puslojiću uručena nagrada u Rumuniji

Pesnik i prevodilac Adam Puslojić, čovek koji je decenijama „kosmička spona” između Srbije i Rumunije, dobitnik je ovogodišnje prestižne nagrade „Mihaj Eminesku” za poeziju i prevod poezije. Puslojiću je nagradu dodelio Muzej Mihaja Emineskua (za njega kažu da je rumunski Njegoš), iz pesnikovog rodnog mesta Ipoteštija, sa akcentom na prevod knjige „Domovina života”. Nagrada je dodeljena u Nacionalnom muzeju rumunske literature u Bukureštu, a pored krema rumunskih pesnika i književnika, ovoj svečanosti je prisustvovao i srpski ambasador u Rumuniji – Dejan Tomašević. Priznanje je uručila profesor Ala Sainenko, direktor Emineskuovog muzeja u Ipoteštiju i donator nagrade. Ovo neverovatno književno veče trajalo je duže od dva sata. Od mnogobrojnih govornika, među kojima je bilo i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће