Kup.	Prod.	Sred.
117.14	117.84	117.49
110.75	111.41	111.08
114.01	114.7	114.36

Kultura

08.10.2021 u 07:38

Nobelovac Gurna: Evropa bi trebalo da dočeka migrante sa saosećanjem

STOKHOLM - Evropa bi trebalo da dočeka migrante sa saosećanjem, a ne bodljikavom žicom, poručio je tanzanijski pisac Abdulrazak Gurna, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Gurna, koji se u svojim knjigama bavio uticajem imperijalizma na pojedince, rekao je da je bio šokiran kada ga je Švedska akademija pozvala i obavestila da je dobio Nobela, navodi agencija Rojters. Poetski je govorio o iskustvu migriranja, ostavljanju porodice i delu života zbog početka u novom društvu u kojem se uvek, delom oseća kao stranac. Nobelovac smatra da se britanska vlada loše odnosi prema tražiocima azila. „Čini se da se trenutno vlada prilično loše odnosi prema tražiocima azila ili osobama koje traže dozvolu za boravak u zemlji”, rekao je 73-godišnji Gurna, a preneo Rojters. Bregzit je, kako

Kultura

06.10.2021 u 20:00

Sutra proglašenje Nobelove nagrade za književnost

Francuska književnica Ani Erno jedna je od glavnih kandidatkinja za Nobelovu nagradu za književnost ove godine, kako piše britanski „Gardijan”, a dobitnika ćemo saznati sutra, oko 13 časova. Takođe, Švedska akademija saopštila je da ove godine neće biti svečanog uručenja priznanja u Stokholmu već da će dobitnik biti odlikovan u svojoj zemlji. Proglašenje će biti preneto uživo, preko zvaničnih digitalnih kanala „Nobelove nagrade”. Ipak, kladioničari ne odustaju ni od Harukija Murakamija, kome ponovo rastu šanse za prestižno priznanje, kao ni od kanadske pesnikinje En Karson. Šanse su velike i za Kanađanku Margaret Atrvud, čiji je roman „Život pre čoveka” iz 1979. godine, nedavno prvi put kod nas objavila „Laguna”. Zatim, za Kenijca Ngugi va Tionga, veliku Ljudmilu Ulicku, čiju novu

Kultura

05.10.2021 u 21:00

Muzej Nine Fjodorovne

U književnom dodatku „Njujork tajmsa“ postoji redovna rubrika u kojoj umetnici i druge javne ličnosti, uključujući i bivše američke predsednike, odgovaraju na pitanja koja se tiču književnog ukusa i čitalačkih navika. Tako se od ispitanika traži i da opišu svoje „idelano čitalačko iskustvo (kada, gde, šta i kako)“. Većina je, pogađate, odgovorila kratkim opisom žanr-scene u kojoj napolju pljušti kiša ili veje sneg, a oni sede u udobnoj fotelji, pijuckaju vino i čitaju omiljenu knjigu, dok užarene cepanice pucketaju u kaminu. Na drugom mestu, opet pogađate, nalazi se čitanje na plaži, ali bilo je i onih koji su priznali kako najviše vole da čitaju na mestu do kog i kralj ide peške. Na ovo pitanje nedavno je odgovorio i novinar i publicista Anderson Kuper, jedan od „brendova“

Kultura

05.10.2021 u 20:00

Šta uraditi sa dobrim belcima

Roman „Polovina koja nedostaje” nove zvezde američke književnosti, tridesetjednogodišnje Brit Benet, koju upoređuju sa slavnom Toni Morison, govori o rasizmu kroz priču o dve sestre bliznakinje, koje zajedno beže iz crnačkog gradića u Luizijani i čiji životi se razdvajaju kad jedna od njih shvati da može da se predstavi i kao belkinja. Knjiga je nedavno objavljena i kod nas u izdanju kuće „Buka” (Booka) u prevodu Aleksandra Milajića. Roman počinje 1968. godine kada je ubijen Martin Luter King i kada je nada pokreta za građanska prava počela da slabi, a urbano nasilje postalo široko rasprostranjeno. – Zanimalo me je da povežem nemire nakon ubistva dr Kinga i različit način na koji ove dve sestre bliznakinje, Dezire i Stela, na to reaguju. Dezire koristi haos trenutka da pobegne iz

Društvo

04.10.2021 u 15:37

Arhivisti – čuvari kolektivnog pamćenja

Subotica – Kome su potrebni arhivi, koja je njihova uloga u budućnosti, kako komuniciraju sa korisnicima – neke su od tema koje obrađuju 14. subotički arhivski dani. Zbog epidemije u nešto manjem broju, Istorijski arhiv Subotice uspeo je da okupi kolege iz Novog Sada, Niša, Zrenjanina, Kragujevca, Užica, Budimpešte. – Zaposleni u arhivi čine sve da sačuvaju, obrade građu i izađu u susret onima kojima su ti podaci potrebni. Neophodno je razumevanje, potpora i pomoć šire društevene zajednice u obezbeđivanju materijalno finasijskih uslova, kao i u jačanju svesti o samom značaju arhiva i pisane dokumentacije” rekao je na skupu Stevan Mačković, direktor Istorijskog arhiva u Subotici. Jedno od pitanja koje su obrađivali stručnjaci iz različitih arhiva bilo je i ko su korisnici arhivske

Politika

02.10.2021 u 13:39

Brnabić: Srbija pokazala da ne toleriše jednostrane poteze

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da je dogovorom oko tablica dobijena bezbednost, da je demonstrirano da Srbija ne toleriše jednostrane poteze, ali i da se podsetilo na odredbe rezolucije 1244. Ona je u izjavi, posle obilaska izlozbe radova studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Jugoslovenskoj kinoteci, istakla da su dogovorom u Briselu sačuvani mir, bezbednost i stabilnost, jer je situacija bila na ivici. Kako je navela, Srbija je pokazala da ne toleriše jednostrane poteze Prištine, što je dobro za obe strane. Brnabić je ukazala na povlačenje jedinica ROSU i podsetila na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, jer na administrativnim prelazima mogu biti samo jedinice KFOR, kao i na dogovoreno Briselskim sporazumom o implementaciji dogovorenog i

Kultura

27.09.2021 u 13:07

Neizvesno održavanje Sajma knjiga

Da li će ove godine uopšte biti održan Međunarodni beogradski sajam knjiga, znaće se tek posle 1. oktobra kada budu razmotrene sve okolnosti, potvrđeno je na nedavnoj sednici Odbora sajma, kome su prvi put, kao novoizabrani članovi, prisustvovali predstavnici četiri udruženja izdavača. Zaključeno je da se svi planovi prave kao da će se manifestacija održati u uobičajenom terminu, u poslednjoj nedelji oktobra, ali da se ima u vidu i pogoršana epidemiološka situacija. Za sajam se prijavilo oko 300 izlagača, 50 manje nego u 2019, što je uticalo na raspored štandova u Hali 4, u kojoj je iznajmljeno 700 kvadratnih metara prostora manje. Književni programi su prepolovljeni, neće biti zemlje počasnog gosta (bila je predviđena Rumunija), a znatno će biti smanjen i broj izdavača iz

Kultura

26.09.2021 u 14:15

Stojim na ramenima džinova iz Mokrina

Nova knjiga Srđana V. Tešina „Mokrinske hronike”, u izdanju „Arhipelaga”, svojim jedinstvenim stilom i pripovedanjem u prvom licu vraća nas nekoliko decenija unazad. Ujedno, uspostavlja vezu i sa njegovim drugim knjigama, čiji je toponim Mokrin. Pripovedač, koji iskreno otkriva smešne i bolne detalje svog odrastanja, donekle podseća na junaka serije „Grlom u jagode”. Sve do trenutka u kojem i sam doživaljava prizvuke nasilja nastalog u regionu bivše Jugoslavije. On beleži sećanja na baka Vidine kulinarske specijalitete, praćene njenim strašnim pričama, na dedu Georgija, kafanskog čoveka, koji je proputovao svetom, a sa ruskim oslobodiocima pio danima u Mokrinu. Tu su i mirisi prvih knjiga, likovi majke i oca, stariji brat, zaštitnik, sa ostalim mangupčićima iz kraja, prve svirke, prvi poljupci i

Kultura

23.09.2021 u 20:00

Svi imamo traume kojih se možemo osloboditi

Italijanska književnica Nadija Teranova bila je gošća druge novosadske „Noći književnosti”, održane u okviru „Kaleidoskopa kulture”. „Noć književnosti” inače se godinama priređuje u evropskim gradovima pod pokroviteljstvom Eunika. Zatim je posetila i svog beogradskog izdavača „Lagunu”, koja je objavila njen roman „Zbogom, aveti”, u prevodu Gordane Breberine. Nadija Teranova doktor je filozofije. Njen roman „Godine obrnutim redosledom” (kod nas objavljen u izdanju „Aretea”), proglašen je jednom od deset najlepših italijanskih knjiga dekade od 2009. do 2019. godine. Njene pripovetke uvrštene su u više antologija, a romani prevedeni na više svetskih jezika. Nagrađivani je i autor za odrasle i decu. Saradnica je više novina, uključujući i „Republiku”. „Zbogom, aveti” priča je o mladoj ženi koja 23

Kultura

20.08.2021 u 20:00

Prevođenje bez kazne

Bez griže savesti uzmete crvenu kartonsku kutiju punu pomfrita i sa dva prsta je ispraznite dok čitate „Igru prestola”. Ukus pregorelog ulja u ustima, lepljivi prsti samo na trenutak zatvaraju knjigu iz koje se cedi krv sporednih likova, glavnih junaka, slučajnih prolaznika i prolaznica, zvezdočataca i zvezdočatkinja, trgovaca i trgovkinja, lovaca i lovkinja. Sve ih čeka ista sudbina na kraju poglavlja, likovi i likuše romana su potrošni kao pešaci i pešakinje u ratu. U opštom klanju i pogibiji uživa publika. Kao kada bi Ana Karenjina skakala pod voz u svakom poglavlju po nekoliko puta sa osmehom na licu, kao kada bi je bacali na šine, ali znojavu od zadovoljstava, pijanu od incesta. Izobilje je tajna „Igre prestola”. Mnogo smrti, mnogo zadovoljstva. Koji god tom popularnog štiva po

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће