Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.68	117.33
107.36	108	107.68
117.42	118.13	117.77

Društvo

10.03.2020 u 18:00

U eri društvenih mreža i raznih neproverenih informacija koje kruže internetom, mnoge trudnice se nađu u nedoumici da li je baš svaka vest u vezi sa drugim stanjem tačna. Svakako se konsultuju s lekarom u vezi sa povišenim šećerom u trudnoći, visokim krvnim pritiskom, korišćenjem nekih lekova... Dr Miroslava Gojnić Dugalić (Foto: lična arhiva) Kako ističe profesor dr Miroslava Gojnić Dugalić, načelnica Odeljenja patologije trudnoće u Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije, savremeno vođenje trudnoće iziskuje dobro poznavanje medicine i organizma žene u celini. Kvalitet rada je veći ako se, uz poštovanje stručnih protokola vođenja trudnoće, poštuje i individualni pristup pacijentu. – Uvek je bolje ići korak unapred i ne dozvoliti da se problem ispolji. U

Zdravlje

03.03.2020 u 18:00

Poremećeno disanje tokom spavanja zamori čoveka

Slip apnea je jedan od poremećaja u toku spavanja koji se karakteriše ponavljanim epizodama prekida disanja koje nastaju zbog opstrukcije gornjih disajnih puteva. Ovo dovodi do fragmentisanog sna, koji je lošeg kvaliteta, zbog čega se osoba budi umorna, nenaspavana i nesposobna za funkcionisanje tokom dana u zavisnosti od težine poremećaja. Dr Nebojša Tasić (Foto Z. Anastasijević) Kako ističe profesor dr Nebojša Tasić, predsednik HISPA (Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga), Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje ISVH i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, u zavisnosti od mehanizma prekida disanja, slip apnea se deli na centralnu, mešovitu i opstruktivnu, koja je za kliničku praksu najvažniji disajni poremećaj

Zdravlje

25.02.2020 u 18:00

Dijabetičari u riziku od infarkta srca i šloga

Oboleli od dijabetesa tipa dva imaju dvostruko veći rizik od dobijanja infarkta srca, šloga i srčane slabosti, nego oni koji ovu bolest nemaju. Savremenim načinom lečenja dijabetesa taj rizik se može smanjiti. Međutim, ukoliko do kardiovaskularnog „događaja” ipak dođe, za pacijente situacija više nije bezizlazna jer su današnje terapijske opcije znatno uspešnije nego što su bile ranije. Dr Arsen Ristić (Foto: Lična arhiva) Profesor dr Arsen Ristić, kardiolog, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da su poslednjih godina preporuke da pacijente s dijabetesom treba lečiti kao bolesnike koji su već imali kardiovaskularni problem. Zašto je to tako? – Dijabetes dvostruko povećava rizik za

Zdravlje

18.02.2020 u 18:00

Dioptrija se može skinuti i laserom

Oni koji ne vide dobro oduvek na različite načine nastojali da poprave vid, pre svega naočarima, onda i kontaktnim sočivima, a poslednjih decenija i operacijama na oku. Princip je uvek isti: dodatnim sočivom treba promeniti dioptrijsku moć oka (dodavanjem ispred ili ugradnjom u samo oko), ili modifikovati jedan od takozvanih refraktivnih elemenata oka (rožnjaču ili sočivo). Dr Mirko Jankov (Foto: Lična arhiva) Kako naglašava oftalmolog Mirko Jankov, doktor medicinskih nauka i gostujući profesor na Federalnom univerzitetu u brazilskom Sao Paulu, u svetu su dosta popularne intervencije za eliminaciju dioptrije uz pomoć egzajmer lasera. Cilj je – da oko bolje vidi. Jer ovaj laser ne oštećuje okolno tkivo, a vrlo precizno uklanja minimalne količine rožnjače, menjajući tako

Društvo

04.02.2020 u 18:00

Otok pljuvačnih žlezda nagoveštava karcinom

Kada se pomene karcinom, ljudi najčešće pomisle na onaj koji se javlja na dojci, plućima, prostati, grliću materice, crevima… Međutim, mali broj pomisli da tumor može da se javi i na pljuvačnim žlezdama, koje imaju ulogu u lučenju pljuvačke i održavanje vlažnosti usne duplje. Zahvaljujući njima, čovek zapravo može normalno da uzima hranu i da govori. Rak pljuvačnih žlezda je, na sreću, retko oboljenje ali ukoliko osoba potraži pomoć lekara u uznapredovalom stadijumu bolesti – obično ima lošu prognozu za izlečenje. Dr Aleksandar Oroz (Foto: Lična arhiva) Kako ističe primarijus dr sc. med. Aleksandar Oroz, načelnik Službe za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničko-bolničkog centra „Zemun”, procenat malignih tumora pljuvačnih žlezda srećom ne premašuje jedan odsto od svih malignih

Zdravlje

28.01.2020 u 18:00

Virus hepatitisa Ce kao nevidljivi pratilac inficiranih

Oko 70 miliona ljudi širom sveta, a u Srbiji oko 80.000 ljudi, ima hroničnu hepatitis Ce virusnu (HCV) infekciju, odnosno zapaljenje jetre koje traje duže od šest meseci. Ova infekcija je, obično, dokazana samo kod 25 odsto inficiranih jer simptomi bolesti ne postoje ili nisu karakteristični, pa se bolest jetre otkriva najčešće slučajno prilikom rutinskog pregleda krvi. Virus se najčešće prenosi putem krvi, ali kod gotovo 40 odsto inficiranih nejasan je način prenosa (iako je virus dokazan u svim telesnim tečnostima). Najveća opasnost ipak preti onima koji uzimaju psihoaktivne supstance i koriste iste igle, mada virus može da se prenese i bodi-pirsingom, tetovažom, nekim verskim obredima, upotrebom tuđih predmeta za ličnu higijenu i korišćenjem medicinskih instrumenata i uređaja za preglede i

Zdravlje

16.01.2020 u 18:00

Na dijagnozu Kronove bolesti čekala sedam godina

Ja sam tipičan primer pogrešne dijagnostike. Dijagnoza Kronove bolesti postavljena mi je 2015. godine posle gotovo sedam godina jer lekari dugo nisu prepoznavali simptome oboljenja. Tada sam imala 21 godinu. Dugo niko od doktora nije ispitao moj problem s anemijom do kraja, niko nije hteo da proveri zbog čega imam dijareje i zašto se loše osećam. Kronova bolest spada u zapaljenske (inflamatorne) bolesti creva zajedno s ulceroznim kolitisom i neklasifikovanim kolitisom. To su hronične, neizlečive bolesti koje izazivaju dosta problema obolelima, tako da ne narušavaju kvalitet života. Obolele osobe se neretko povlače u sebe, dolazi do otuđenja i neprihvatanja okoline.

Društvo

16.01.2020 u 11:45

Doktor Kostić poklonio novčani deo nagrade – 150.000 dinara Moniki Karimanović

Niš – Prilikom uručenja prestižne nagrade grada Niša „11. januar”, docent dr Tomislav Kostić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti niškog Kliničkog centra, odlučio je da celokupan novčani iznos od 150.000 dinara, koji mu pripada uz priznanje, pokloni Moniki Karimanović, dvanaestogodišnjoj devojčici, žrtvi otmice koja je potresla celu Srbiju. Kardiolog dr Kostić (43) jedan je od ovogodišnjih dobitnika nagrade grada Niša, koja se tradicionalno uručuje svake godine povodom Dana oslobođenja pojedincima i kolektivima za izuzetne rezultate u radu, stvaralaštvo i afirmaciju sredine u kojoj žive i rade.

Društvo

10.01.2020 u 21:00

Donor iz Kragujevca spasao četiri života

Zahvaljujući donoru iz Kragujevca, čiji se život ugasio zbog cerebrovaskularne bolesti, ovih dana je produžen život četvoro teško bolesnih pacijenata. Njima su u Kliničkom centru Srbije urađene transplantacije srca, bubrega i jetre. Kako su za „Politiku” potvrdili u ovoj ustanovi, svi pacijenti se osećaju dobro i u stabilnom su zdravstvenom stanju. Novu jetru dobila je tridesetpetogodišnja M. M. iz Niša, dok je srce presađeno petnaestogodišnjem V. V. – Zadovoljni smo jer je transplantacija srca dobro prošla, kao i postoperativni tok. Pacijent je imao težak oblik kardiomiopatije i velike aritmije srca i lečen je na Institutu za majku i dete. Imao je čak ugrađen i defibrilator. Srećni smo da se pojavio donor i da je dečaku produžen život. U decembru smo uradili još jednu transplantaciju

Zdravlje

09.01.2020 u 21:00

Ne leče se na isti način obolelo muško i žensko srce

Za kardiovaskularne bolesti se nekada mislilo da uglavnom pogađaju muškarce da bi se u međuvremenu se u Americi pojavila profesorka dr Nanet Kes Venger i dokazala svoju teoriju da žene i te kako ubijaju srčane bolesti ali, da pacijenktinje moraju biti lečene uz drugačiji pristup u odnosu na muškarce. Profesorka Venger je podsećanja radi jedan od najpoznatijih kardiologa na svetu i zaslužna što se ženski kardiovaskularni problemi danas leče na drugačiji način od muških. Diplomirala je medicinu na Harvardu još 1954. godine kao jedna od prvih žena i postala je jedan od eminentnih stručnjaka iz kardiologije. Napisala je više od 1.300 stručnih radova, držala predavanja na najpoznatijim univerzitetima, za Svetsku zdravstvenu organizaciju je presedavala stručnim komitetom za kardiovaskularnu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: doktori

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће