Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.68	117.33
107.36	108	107.68
117.42	118.13	117.77

Zdravlje

27.12.2019 u 12:25

Pranje ruku prva zaštita od virusa

Branimir Nestorović (Foto lična arhiva) Epidemije gripa srećom još nema, mada je dosta onih koji šmrcaju, kašlju, boli ih grlo i čini im se da su „gripozni”. Prof. dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog na Univerzitetskoj klinici „Tiršova”, inače uvek dobar sagovornik i pacijentima i novinarima jer govori tako da ga svi razumeju, ističe da je prošla godina donela rezultate nekih novih istraživanja i promenila stručno mišljenje o gripu. – Iako ste sigurno mnogo puta u životu za sebe rekli da imate grip, to u većini slučajeva nije bilo tako. Samo jednom u deset godina čovek može da oboli od gripa. Otprilike četiri-pet puta u životu. Ovo ostalo su bolesti koje liče na grip, najčešće prehlade – uverava ovaj lekar i dodaje da je priča o gripu uvek malo „naduvana” i da svi

Društvo

11.12.2019 u 21:46

Doktorka među volonterima Crvenog krsta

Još u šestom razredu osnovne škole odlučila je da će njen poziv u životu biti – humanost. I pet decenija kasnije ne odustaje od te ideje. Prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja „Stari grad”, već 50 godina volontira u Crvenom krstu Srbije. I nije joj teško da svaki slobodan trenutak u životu posveti edukaciji i pomaganju ljudima. Prvu potrebu da nekom pomogne imala je kao učenica šestog razreda osnovne škole, kada se u opštini Svilajnac, gde je živela, dogodila velika poplava. Crveni krst Srbije je decu iz tog kraja poslao u odmaralište u Kuršumlijskoj banji, a Biserka je s oduševljenjem posmatrala volontere koji su im svakog dana organizovali razne aktivnosti. Tada se i zapitala kako može da im se pridruži. – I tako je sve počelo. Kada

Društvo

04.12.2019 u 20:20

Operacija našeg hirurga ušla u medicinske knjige

Kada je tridesetsedmogodišnji Ričard Li Noris odlučio da se podvrgne transplantaciji lica nije ni slutio koliko će mu ova intervencija promeniti život. Čak 15 godina nakon nesrećnog slučaja, kada je u lovu sebi pucao u glavu, živeo je kao pustinjak izobličenog lica. Tim lekara, među kojima je bio i stručnjak našeg porekla dr Branko Bojović (43), obavio je komplikovanu intervenciju i vratio ovom pacijentu nadu u lepotu života. U razgovoru za „Politiku” dr Bojović, šef Službe za plastičnu, rekonstruktivnu i lasersku hirurgiju „Šrajners hospitals for čildren” u Bostonu, asistent hirurgije u „Masačusets dženeral hospital”, asistent-profesor hirurgije u „Harvard medikal skul”, kaže da je ta transplantacija Norisu u potpunosti promenila život

Društvo

02.12.2019 u 20:00

Naš hirurg u Ruskoj akademiji nauka

Srpski vaskularni hirurg profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, izabran je za inostranog člana Ruske akademije nauka. On je tek šesti Srbin koji je odabran da bude deo ove važne institucije, a za članstvo ga je predložilo Rusko udruženje angiologa i vaskularnih hirurga. Prvi Srbin koji je dobio priznanje bio je čuveni političar, diplomata i predsednik Srpske kraljevske akademije Stojan Novaković, a od aktuelnih ličnosti današnjice tu se nalazi i akademik profesor dr Ljubiša Rakić. U razgovoru za „Politiku” dr Davidović kaže da je ovo izuzetno priznanje ne samo za njega već za celokupnu srpsku medicinu i naučnu javnost. Po njegovom mišljenju, Rusija je jedna od najznačajnijih zemalja u svetu koja je dala mnoge

Zdravlje

19.11.2019 u 18:00

Angina pektoris može da se drži pod kontrolom

Bol u grudima najčešći je simptom kardiološkog oboljenja angine pektoris, koju je važno na vreme dijagnostikovati, jer ako se ne leči može da napreduje i dovede do akutnog infarkta srca sa svim svojim posledicama. Reč je o bolesti koja spada u grupu ishemijskih oboljenja srca i najčešće nastaje kada je smanjeno snabdevanje srčanog mišića kiseonikom usled razvoja ateroskleroze (sužavanja krvnih sudova). Ovo oboljenje ima svoju stabilnu i nestabilnu formu. Najčešći simptom je bol u grudima koji se širi u donju vilicu, levo rame i levu ruku. U slučaju da osoba ima stabilnu anginu pektoris, bol se javlja u određenim situacijama, kao što je na primer u slučaju kada se bavi fizičkim aktivnostima, a kod nestabilne se pojavljuje i dok je potpuno mirna. Dr Milovan Petrović (Foto: lična

Magazin

05.11.2019 u 13:14

Naučnica s dušom poete

Za prof. dr Ivanu Knežević slučajno smo saznali. Prijatelji iz Novog Sada pozvali su nas na promociju njene prve zbirke pesama „Pletenice od snova”, i dodali: „Zanimljiva osoba. Svetski stručnjak u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi.” Promocija u Gradskoj biblioteci bila je za pamćenje. Toliko ljudi odavno nije viđeno na jednom takvom okupljanju. Ivana je blistala i bila ponosna, njena majka Sofija još više. Dan-dva kasnije sa suprugom Borislavom otputovala je u Ženevu, gde živi i radi. Ivana je iz Čuruga, lepog mesta u Bačkoj. Tu su joj koreni. S pet godina se doselila u Novi Sad u kojem je provela detinjstvo i ranu mladost. Imala je osam godina kad joj se rodila sestra Biljana. Stana, baba po ocu, ulepšala joj je detinjstvo svojim pričama. Posle je završila medicinu,

Zdravlje

30.10.2019 u 13:00

Ultrazvučni pregled karotida spasava od šloga

Ultrazvučni pregledi bi značajno smanjili obolevanje i smrtnost zbog moždanog udara, smatra dr Dragan Vasić, specijalista interne medicine i angiologije iz Kliničkog centra Srbije. On ističe da trenutno u Srbiji postoji sedam puta manje operativnih zahvata na karotidnim arterijama, ako se porede intervencije po broju stanovnika u SAD i Evropskoj uniji. A upravo je to značajno kako bi se predupredila pojava šloga, koji je najveći uzročnik smrti mlađih žena u Srbiji. – Ukoliko bismo radili ultrazvučni skrining opšte populacije u Srbiji, suženja karotidnih arterija veća od 50 odsto bila bi otkrivena kod 175.000 ljudi, odnosno prevalenca bi bila 2,5 odsto. Suženja arterija gde je potrebna operacija sigurno bi bila utvrđena kod 20.000 osoba – pojasnio je dr Vasić, koji je nedavno na poziv

Zdravlje

22.10.2019 u 21:21

Svako treće dete anemično

Ukoliko beba ili dete starijeg uzrasta pokazuju simptome razdražljivosti, otežano diše, manje jede, ima bledunjava kožu – postoji mogućnost da pati od anemije. Reč je o nemogućnosti krvi da putem crvenih krvnih zrnaca obezbedi dovoljnu količinu kiseonika za mozak, srce i mišiće. Kod nešto starijih mališana primećuje se i da brže ostaju bez daha, da su nezainteresovani za igru, da su im nokti lomljivi, da uopšteno deluju umorno... Zato je važno potražiti pomoć pedijatra kako bi se uradile neophodne analize i započelo lečenje mališana

Beograd

21.09.2019 u 17:26

Otkrivena spomen tabla profesoru Radovančeviću

U znak sećanja na svetski priznatog stručnjaka kardiohirugije Branislava Brana Radovančević, koji je preminuo 2007. godine, danas je u Mišarskoj ulici u Beogradu gde je proveo deo života otkrivena spomen tabla. Profesor iz Hjustona Hauard Frejžer, koji je obavio više od 1.000 transplantacija srca, setio se kako je upoznao Radovančevića kada je 1984. godine stigao u SAD i kako ubrzo svoj posao nije mogao bez njega da zamisli. „Drago mi je što je tada ostao i oženio se Srpkinjom iz Amerike. Teško je zamisliti da bismo bez Brane uradili 78 transplantacija srca 1987. godine. To ne bih mogao da uradim bez Brane jer je on bio od neverovatne pomoći ne samo kao lekar nego i kao čovek”, rekao je Frejžer i dodao da je Radovančević bio divno ljudsko biće i da ga nikada nije čuo da na bilo koga

Zdravlje

16.04.2019 u 21:00

Biološki materijal zamenjuje oboleli srčani zalistak

U srpskoj medicini retko korišćena, a u svetskoj već odavno oberučke prihvaćena, izuzetno komforna TAVI metoda zamene aortnog zaliska na srčanom mišiću primenjena je juče kod troje pacijenata na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. Bez skalpela i reza lekari su uspeli da zamene pacijentima oboleli aortni zalistak biološkim protezama od goveđe srčane ovojnice. Troje pacijenata od 88, 86, i 84 godine dobro se osećaju i za dan-dva mogu da budu pušteni kući. Reč je o metodi koja predstavlja zamenu za tešku, nimalo jednostavnu, klasičnu hirurgiju aortnog zaliska, koja podrazumeva presecanje grudne kosti, veliki rez, zaustavljanje rada srca, „prebacivanje” na veštačka pluća i vantelesni krvotok dok operativni zahvat traje, ali i duži boravak u bolnici, kao i dugotrajniji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: doktori

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће