Tag: austrija mz

Stekao sam lepo mišljenje o Tai narodu, njihovoj kulturi i tradiciji i pre nego što sam prvi put otišao tamo. To poštovanje se verovatno uspostavilo na taj način što mi je Tai kuhinja već duže vremena omiljena restoranska hrana. Bangkok je vrlo interesantan i kontroverzan grad u kome je očigledan sudar tradicionalnog i modernog. U njemu se prepliću moderne poslovne zgrade i sokaci sa urušenim...

Samo što smo pristigli sa odmora i sprtili torbetine sa prljavim stvarima, domaćim specijalitetima i “kuferom starih briga”, žena prilazi telefonu i javlja svojima, koji od ranog jutra čekaju “ko na iglama” da smo sretno doputovali. Sin hvata daljinski, a ćerka miluje mačke, koje je za vrijeme našeg odsustva timarila njena školska prijateljica. Umoran i iscrpljen prilazim frižideru, uzimam doznu piva...

Odlučan sam da se ne vratim u Srbiju. Toj zemlji ništa ne dugujem, a one je meni mnogo toga uskratila. Ono što su mi roditelji preneli i omogućili bilo je više nego što je većina mojih prijatelja mogla da očekuje od svojih roditelja, a to je teret posebne vrste koji me je uvek tištio. Prvi put sam Srbiju ozbiljno napustio 2009. godine, na mesec dana. U pitanju je bila letnja škola u Austriji. Usledila...

Rane osamdesete godine. Kasno ljetno, subotnje popodne. Na tribinama sam bečkog fudbalskog kluba u društvu nekoliko suseljana iz prve generacije naših gastarbajtera, koji već 10-15 godina žive i rade u ovom gradu. Vrijeme je prijatno, posjeta slaba, a meč bez živosti i napetosti. No, utakmica je, ionako samo, povod naših redovnih okupljanja i niti je ko pažljivo gleda, niti se ko nervira zbog loše...

U jednoj nevelikoj zgradi u Salzburgu  stanuje preko stotinu porodica, familija iliti obitelji. Prosto čovek ne može da veruje da u kuću te veličine može da stane toliko “pustog” sveta i da svi, sa manje ili više trzavica ipak nekako sastavljaju onaj dobrokomšijski “kraj sa krajem”. Ima u toj božijoj bašti svakakvog cveća. Tu su ljudi iz najdubljih krajeva crne Afrike, Arapi sa najrazličitijim...

U inostranstvo smo krenuli sa dva kofera spavaćim kolima druge klase. Otišli smo za Prag, muž sa ugovorom na šest meseci, a ja sa još nepotvrđenom trudnoćom. Ali očekivanja koja smo imali i koja su nas vukla u neizvesnost nisu se mogla nisačim uporediti niti izmeriti. Za takvo stanje duha nije postojala merna jedinica. Mladi i neiskusni - kakva samo mladost može da bude, kaže poznata otrcana...

Mirjana, Vesna i ja smo rođene i odrasle u Nišu. Srele smo se u Gracu u Austriji. Mirjana i Vesna su se znale iz Niša, površno na zdravo i po koju reč na ulici, išle u istu muzičku školu i došle slučajno u isti grad. Mirjana u Grac došla da studira kompoziciju a Vesna džez pevanje. Njih dve se nisu družile u Gracu, znale su se iz Niša, ponekad sretale na ulici i to je bilo to. Onda sam stigla ja....

Putovao sam cijelu noć i oka nisam sklopio. Većinu vremena proveo sam u vagon- restoranu u društvu sličnih meni. San o novcu i moći, o slavi i lijepim ženama pokrenuo je i mnoge prije nas i tako će ostati sve dok bude mladosti. Ispijali smo kave i konjake, pušili, po običaju i previše za takve prilike, zbijali šale i smijali se. Kroz naše priče curile su skrivene želje, nade i strahovi. Dok su se...

Ako se još neko sjeća mojih prvih priča na ovoj rubrici, samo da podsjetim … Moj drugar Ilija, onaj što je iz svog sela pod Kozarom, preko Slovenije i Njemačke stigao ovdje u Gornju Austriju, dakle taj moj drugar je nakon dvije ipo godine uspio da dovede svoju drugu ženu Nadu i njenu osmogodisšu kćer. Sretni su svo troje što im se Bog smilovao da započnu novi život. Drugi moj drugar Mile...