Kup.	Prod.	Sred.
116.83	117.54	117.18
99.53	100.13	99.83
125.32	126.07	125.69

Društvo

01.04.2018 u 22:00

Knjigovođa čuva tradicionalnu srpsku šaru

Mnogi se ne bi usudili da napuste višegodišnji i stalan posao kako bi se upustili u zanatstvo. Upravo to je uradila Katarina Mandić iz Pančeva kada je 2010. dala otkaz u firmi u kojoj je radila kao knjigovođa. S namerom da spoji ručno tkanje kao hobi i ljubav prema folkloru koji igra više od tri decenije, iste godine je u gradu u kojem živi pokrenula zanatsku radnju za proizvodnju tkanina na tradicionalan način. Osam godina kasnije, hrabrost i upornost su se isplatili. Katarina je razvila posao u proizvodnji tkanih delova narodne nošnje, kao što su tkanice, kecelje, suknje, torbe, i suvenira poput futrola, podmetača, jastučnica, vreća za flaše, magneta, obeleživača za

Magazin

10.01.2018 u 13:15

Nema veće kazne od zaborava

Da bi nas drugi poštovali prvo mi moramo poštovati sebe, a bez znanja o sebi nećemo znati ništa ni o drugima. Ovo je osnovno pravilo koje vlada među ljudima i narodima hiljadama godina, kaže etnolog Dragomir Antonić jedan od naših najboljih poznavalaca narodnih običaja i tradicije. On je poslednjih nekoliko godina obnovio Srpski narodni kalendar koji naizmenično izdaju „Službeni glasnik” i „Informatika”. Tradicija kalendara u srpskoj istoriji je duga više od sto pedeset godina. A ta potreba za njihovim postojanjem nastala je iz želje samog naroda da praznuje svoje svece i da čuva običaje, da zapisuje poslovice, izreke, da čita tumačenja astronomskih znakova.

Svet

07.01.2018 u 21:47

Čudni bogojavljenski običaji u selu u Portugaliji

VALE DE SALGEIRO – Jedan deo ceremonije obeležavanja Bogojavljenja u portugalskom selu Vale de Salgeiro, svake godine izaziva negodovanje među strancima, jer tokom te ceremonije roditelji podstiču svoju decu, među kojima ima i one od pet godina, da puše cigarete. Lokalno stanovništvo tvrdi da se taj običaj praktikuje vekovima kao deo proslave Bogojavljanja i zimskog solisticija, ali niko ne ume da objasni šta tačno simbolizuje i zašto roditelji kupuju cigarete deci i podstiču ih da puše, prenosi AP. Dvodnevna ceremonija, koja se završava nedeljnom misom uključuje i igranje oko logorske vatre, muziku koja se izvodi uz pomoć papira i izbor „kralja” koji služi vino i grickalice. Žoze Ribeirinja, pisac koji je dosta pisao o ceremonijama u tom selu, kaže da su nepoznati koreni te

Društvo

06.11.2017 u 22:00

Kafedžija ima i ikonu za slave

Glavni simboli srpske slave su ikona sveca koga domaćin slavi, slavski kolač, žito i sveća. Naravno, sveštenik i vino se podrazumevaju. Tako je bilo nekada, ali je proslava krsnih slava u doba tranzicije poprimila i neke od običaja koji se čine neprimerenim tradicionalnim vrednostima i koji su oličavali vezanost Srba za slavu i svetitelja zaštitnika. Običaj da za slavu gosti dolaze u kuću domaćina na ručak pretvara se u slavlje koje se proteže do duboko u noć, često uz trubače, pa i angažovanje estradnih zvezda. I domaćice, koje su nekada danima spremale hranu, radije se odlučuju za ketering

Teme nedelje.

19.02.2017 u 12:39

Vreme menja svadbene običaje

Miraz je poklon koji mlada unosi u brak kao doprinos zajedničkoj porodici. Smatra se i da na ovan način mladina porodica „ublažava” troškove koji nastaju njenim useljenjem u mladoženjin dom. U patrijarhalnom društvu, ukoliko mlada ima braće, miraz koji dobije prilikom udaje bio je sve što ona prima u nasledstvo od roditelja. U Srbiji je ovo prekinuto zakonskom regulativom posle Drugog svetskog rata kada su i muška i ženska deca dobila jednaka prava na nasledstvo. U mnogim seoskim sredinama zadržalo se „pravilo” prema kome se ćerka dobrovoljno odriče nasledstva u korist braće. „Na našem podneblju donošenje miraza zadržalo se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, a danas se retko sreće. U istočnoj Srbiji bio je običaj da se daruje kompletan nameštaj za sobu – dnevnu ili spavaću s

Beograd

14.02.2017 u 14:58

Očuvanje srpskih običaja u Grockoj

Sveti Trifun se, uz orezivanje čokota, na teritoriji opštine Grocka dočekuje izložbama sa temom „Vino i ljubav” u Grockoj, Kaluđerici, Vrčinu i Dražnju. U susret prazniku vinogradara i zaštitnika ljubavi, veliki broj žena sa teritorije opštine Grocka učestvovao je u pripremi postavki nadahnutih grožđem, vinom i lepim emocijama. Unije žena iz Grocke, Vrčina, Kaluđerica i Dražnja otvorile su proteklog vikenda izložbe u svojim mestima, a postavke su osmišljene radi očuvanja srpskih običaja, kulture i tradicije, kao i podsticanja duha zajedništva, razmene i druženja. Uz poeziju, kuvano vino i domaću trpezu, svako od naselja je na sebi svojstven način odabralo i izložilo eksponate u čast zaštitnika vinogradara, obuhvativši predmete za pripremu i čuvanje vina, etnomotive, dekupaž,

Društvo

17.07.2016 u 21:01

Otkosi padali i po kiši

Rajac – „Živ i zdrav bio, seno pokupio, livada mu i dogodine travom rodila...” Ovu zdravicu uputio je starina Milojko Milosavljević, čuveni zdravičar iz Slavkovice, učesnicima i gostima 44. „Kosidbe na Rajcu”, tradicionalne međunarodne manifestacije koja svake prve nedelje po Petrovdanu na padinama planine nadomak Ljiga okupi najbolje kosače iz regiona. Da pokažu svoje umeće u baratanju kosom i da od zaborava sačuvaju stare običaje. Pristigli su majstori drevnog posla iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, a ove godine veliku čast ukazao im je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić koji je otvorio smotru. Ova kosidba može da bude znak državi da još više uloži i truda i novaca u poljoprivredu, u seljački rad, da kap seljačkog znoja vredi kao i kap znoja u

Magazin

24.01.2016 u 12:30

Danski grad uveo obavezu svinjetine na jelovnicima

Kopenhagen – Danski grad Randers uveo je obaveznu svinjetinu na jelovnicima u gradskim menzama uključujući u školama i obdaništima, a predlagači navode da je taj potez neophodan da bi se očuvala tradicionalna ishrana i da ne predstavlja napad na muslimane. Frank Nergard, član gradskog saveta Randersa koji je tesnom većinom usvojio tu odluku ranije ove sedmice, rekao je da je odluka doneta da se osigura da svinjetina ostane „centralni deo kulture ishrane Danske”. Ta zemlja je veliki proizvođač svinjetine koja je tamo najpopularnija vrsta mesa. Većina tražilaca azila koji su stigli u Dansku poslednjih meseci su muslimani, prenela je Beta. Nergard, član antiimigracione populističke Danske narodne partije koja je dala predlog, rekao je da cilj odluke nije da se uznemiravaju

Društvo

18.01.2016 u 08:05

Vitezovi u Manasiji, hajduci u Crnoj Bari, a na Drini – Portugalci

Egzit ili Guča? Budite ekscentrik, odgovorite: Mokranjčevi dani. Iza pitanja o tome za koji biste se od dva najveća muzička festivala u Srbiji opredelili stoji, ustvari, namera da budete površno svrstani među „zabavnjake“ ili „narodnjake“ , evropejce ili nacionaliste. Ta jednostavna muzička dihotomija zaobilazi činjenicu da se pomenuti festival u Negotinu održava već pola veka, da u Vrnjačkoj banji neko uspeva da organizuje jedanaestodnevni međunarodni festival klasične muzike ili da se Niš svake godine transformiše u Nišvil, grad džeza. Ispravnije je, dakle, da govorimo o muzičkoj slagalici sastavljenoj od brojnih festivala muzike koji se svake godine održavaju širom Srbije, a nabrojali smo samo mali deo, umesto da se kao sekirom podelimo na „Egzit” i Guču. Nacionalnu, versku,

Život i stil

29.12.2011 u 22:00

Slavlje staro 4000 godina

Prema izveštajima agencija

Antropolozi smatraju da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu, iako za to nemaju čvrste dokaze, slavi četiri hiljade godina! Takođe, 1. januar nije oduvek bio ulaznica za sledeću godinu, već se u raznim kulturama ta granica obeležavala od decembra do maja. Smatra se da su pre četiri milenijuma Novu godinu slavili Vavilonci, a najranije...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: običaji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће