Ponedeljak, 23.05.2022.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.14	117.84	117.49
	110.75	111.41	111.08
	114.01	114.7	114.36

Tag: bajić radoš

Kolumnisti

20.03.2017 u 09:00

RTS na našem daljinskom

Stvarno nemam ništa protiv kablovske televizije N1. Jednom sam čak bio njihov gost. Mislim da imaju odličan informativni program. Takođe, nemam nijedan razlog da budem mrzovoljan ni prema koncernu SBB. Cenim i poštujem svaki uspeh i prosperitet. Te tako i pozdravljam veliki prodor u svet telekomunikacijskog biznisa uvaženog gospodina Šolaka, osnivača i prvog vlasnika SBB-a, koga možda i poznajem... Ne samo zbog toga što je rođen u Kragujevcu. Srbija je velika samo u narodnoj pesmi – svi se mi ovde poznajemo. Glumac, reditelj, scenarista

Kolumnisti

11.02.2017 u 08:15

Stvarno i moguće

Skoro nehotično usudih se da tekst koji je pred vama naslovim poput knjige eseja i dalekovidih promišljanja znamenitog Dobrice Ćosića, knjige koja je prvi put ugledala svetlost dana i turbulentno ustalasala tvrdokornu ideološku žabokrečinu daleke 1982. godine. S našim najvećim romansijerom spaja me to što smo na istoj reci naučili da plivamo, što smo rođeni pod kapom istog zavičaja – a to za mene nije mala privilegija. U svom grandioznom književnom i publicističkom delu moj veliki zemljak stvorio je sintagmu „moravsko čovečanstvo“ kojem ponosno pripadam. Kao Moravac i po majci Prerovac – klanjam se monumentalnosti Ćosićevog dela. Što smo dalje od njegovog fizičkog odlaska – uveren sam da naklon svih nas prema njemu mora biti veći. Zašto? Zato što je Ćosić bio tragični hroničar svih

Kolumnisti

06.01.2017 u 08:15

Badnjaci na ekranu

Sećam se, pre nešto više od trideset godina, u decembru 1985, na padinama Gledićkih planina, koje se valovito spuštaju i nestaju u ravnicama moravske doline – još početkom decembra pao je prvi sneg. Pet godina posle smrti najvećeg sina jugoslovenskih naroda Josipa Broza – u ideološkoj zaleđini komunizma i pod parolom „I posle Tita – Tito”, njegova senka se još uveliko nadvijala nad našim životima. Zaštita imena, lika i dela velikog vođe, ali i tekovina komunističke revolucije – stavljeni su pod okrilje verbalnog delikta u zakonski okvir, u kojem je sankcionisano drugačije mišljenje i svaki pokušaj javnog manifestovanja građanske slobode, političke, ali i verske. O Božiću se nije previše govorilo, ni u štampi, ni na televiziji. Duhovni običaji i rituali brižno su pod paskom tajne

Kolumnisti

22.12.2016 u 08:15

Bumerang za prodane duše

Bez ijednog trena predaha – Srbija se iz dana u dan, iz sata u sat, drži u drilu. Kao da neko pušta dim iz Aladinove lampe – tako senzacije, epohalna otkrića veka i fascinantne afere smenjuju jedna drugu. Kad pogledamo šta pišu srpski štampani mediji – treba da budemo Bogu zahvalni što smo uopšte živi. Svedeni na ulogu zamorčeta – taoci smo javnog mnjenja čiji su kreatori i inspiratori srpski političari kojima smo nažalost poverili svoje živote. I što je još strašnije – budućnost svoje dece. Alarmantno, šokantno, senzacionalno – svaki bogovetni dan bombardovani smo frapantnim otkrićima lešinarenja po nedavnoj kriminogeno-politikantskoj prošlosti, za potrebe i u službi dnevne politike. Vesti o zaverama protiv legalno izabrane vlasti, o izdajama nacionalnih interesa Srbije u koju se svi

Kolumnisti

30.11.2016 u 08:15

Na dan krsne slave

Danas je Mratin dan. Krsna slava Bajića u zaseoku Šumarička mala sela Medveđe u kojoj sam pre šest decenija rođen. Još nije svanulo. Na zidu mog beogradskog doma iz kandila iznad ikone Stefana Dečanskog – titra svetlucava žuta lojanica. Jutros sam je veoma rano upalio uz molitvu koju sam tiho mrmljao da ne probudim čeljad – za zdravlje moje unučadi i cele porodice. U mraku i mrtvoj tišini koju remeti daleko zavijanje sirene za koju mi je teško da razaznam da li je policijska ili je nekom nesrećniku pozlilo pa ga voze u bolnicu – čekam da svane i ne palim nikakvo svetlo. Dok se puši kafa koju sam kao utvara hodajući na prstima sebi skuvao – lice mi obasjava mlečna svetlost ekrana u koji sam zagledan. Zurim u tastaturu kompjutera, probuđen setom, nemirom i željom da nešto napišem. Kao da

Kolumnisti

01.10.2016 u 09:30

Vera za večeru

Kada su me 1971. godine kao radoznalog golobradog seljačića, koji je bio vredan i nije odbijao ni jedan posao, predložili da ispred svoje srednje muzičke škole postanem član predsedništva opštinskog odbora omladine u Nišu – brže bolje sam se vratio u zavičaj i dotrčao kod ujaka Đole Mutavdžića u Veliku Drenovu. I danas, kao da ga vidim kako neobrijan, s crnim podočnjacima – sedi ispod krošnje velikog oraha i ispija špricer sa sodom. Kad sam ga pitao da li da prihvatim poziv za moju prvu političku funkciji ili ne – odgovorio mi je: – Svi znaju ko su Betoven i Mocart. A malo njih zna kako su se u to vreme zvali dvorski paževi i ministri. Za dvadeset godina i za navek – svi će znati ko je bio najveći dramski umetnik Ljuba Tadić, a skoro niko ko je danas jugoslovenski ministar spoljnih

Kolumnisti

01.09.2016 u 08:15

Jedan dan u Zagrebu

Dok jednolično bruje motori i fijuču elise ATR-a „Er Srbije” – pokušavam da se setim kada sam prvi put leteo avionom za Zagreb. Bilo je to daleke 1975. godine, kada sam mlad, visok i mršav odlazio u „Jadran film” na probno snimanje svog prvog igranog filma „Atentat u Sarajevu” – u režiji najznamenitijeg Crnogorca u hrvatskoj prestonici, autora čiji je svaki film premijerno svoj život započinjao na Brionima, ovenčanog slavom jugoslovenskog Bondarčuka – Veljka Bulajića. Sećam se drmanja, turbulencije i svakog otkucaja uplašenog srca dok kroz prozor od pleksiglasa zveram u magloviti ponor ispod sebe. Asistent Bulajića Gojko Kastratović, koji je bio zadužen da nas nekolicinu mladih glumaca sprovede od Beograda do Zagreba – šalio se, da JAT daje poklone putnicima koji prvi put putuju

Kolumnisti

09.08.2016 u 08:15

Naša drugarica Gordana Kosanović

Leta 1972. godine u kafani „Kolarac”, u Knez Mihailovoj ulici, upoznao sam mladog učitelja, rodom iz Ravnog Sela u Vojvodini. Završio je Učiteljsku školu u Somboru, imao je godinu više od mene, blago povijen orlovski nos, tršavu smeđu kosu i plave oči. Zvao se Lazar Ristovski. To je onaj veliki glumački car iza kojeg je danas impozantna profesionalna karijera krunisana mnogim nagradama i priznanjima – od kojih je poslednja „Velika zlatna arena” za glavnu ulogu u filmu „S one strane” hrvatskog reditelja Zrinka Ogresete. Osvojena ovoga leta, na očaj njegovih konkurenata, usred pulske Arene, koja po značaju, važnosti i jugonostalgiji ima značaj balkanskog Oskara. Kad sam mu poslao SMS čestitku – odgovorio mi je: „Bajo, razbio sam ih kao zvečku...” Iste godine, u holu nekadašnje Akademije

Kolumnisti

12.07.2016 u 08:15

Za Evropu vija Zloduh

U selu Zloduh podno Stare Planine u napuštenom zadružnom domu jedina je prodavnica u tom kraju. Na poroznim zidinama zgradurine na kojoj su izvaljeni prozori vise umrlice, poneki rukom ispisan oglas da neko prodaje prvi otkos trave ili jagnjad – i do pola iscepana afiša izvesne firme iz Pirota koja najavljuje da će i ove godine da otkupljuje borovnicu. Ispred prodavnice su drvene klupe i jedan izljušteni bicikl bez prednjeg točka naslonjen na skamenosanu gromadu šljake i putarske soli. Nekada je neko na tom biciklu došao dotle, skinuo prednji točak koji mu je jedini valjao – i otišao. Ovih sparnih letnjih dana u seoskoj svaštari na čijim rafovima su, s jedne strane, šećer, kafa, ljute bombone, napolitanke, peraći sapuni, sardine, mesni narezak, najprostiji toalet papir i krpe za

Kolumnisti

10.05.2016 u 08:15

Društvo mrguda

Ovaj tekst sam počeo da pišem pre Vaskrsa. Nisam žurio ni da ga završim – niti da ga objavim. Nije mi se dalo. Kao šiljati kamičak u cipeli – bola me je pomisao da je u susret najvećem prazniku u Srba neprikladno pisati o destrukciji i mržnji. Sada, kada smo u duhu uskršnje blagosti širokogrudo oprostili jedni drugima – žurim da otvorim srce. Da mi direktno iz duše kao vreli vosak iscuri žalost zbog bujanja zla i pakosti, zbog rušilaštva i mržnje kojoj smo izloženi u svakom trenutku i na svakom koraku. A mržnje je na pretek – toliko da nam diše za vrat. Prati nas na ulici, na poslu, u gradskom saobraćaju, na stadionu, na TV ekranu, na naslovnim stranicama naših tabloida. Čak i tamo gde nikada nije bila i ne bi smela da bude – u školskim dvorištima, u čekaonicama zdravstvenih ustanova i

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

22.05.2022 u 23:28

Stefan Takov osvojio zlato na EP u tekvondou

22.05.2022 u 22:24

Artiljerijski udari u očekivanju pregovora o primirju i razmeni Medvedčuka za „Azovce”

22.05.2022 u 21:36

Kad žena metaloglodač pravi zupčanike

22.05.2022 u 21:30

Stanovi u Beogradu poskupeli devet odsto

22.05.2022 u 21:18

Pametnim mašinama ništa nije smešno

22.05.2022 u 21:07

Brat predsednik UAE