Tag: bajić radoš

Beli sneg, beli hleb i beli šećer. U oskudnosti i skromnosti mog detinjstva, u sećanju na Božić kojem sam se najviše radovao – pamtim ta tri belila. Još čujem škripu snega ispod opanaka koji poput kristalnog carstva prekrije sokake i puteljke mog rodnog sela, avlije, stogove sena, krovove na kojima se puše dimnjaci, obronke Gledićkih planina i beskraj moravske doline. Na koju puca vidik sa komke...

U prvoj nedelji decembra u Narodnoj biblioteci Srbije vođena je rasprava o nacrtu Zakona o kulturi, u Privrednoj komori Srbije konstituisana je Grupacija za kinematografiju, a Filmski centar Srbije raspisao je konkurs za finansiranje igranog filma sa temom iz Prvog svetskog rata. Mojih četrdeset godina u kinematografiji obavezuju me da kažem koju reč o ovoj bogatoj nedelji za srpsku filmsku...

...U stručnom i obrazovnom smislu država je odlaskom mladih u poslednjih 20 godina izgubila oko 12 milijardi dolara... („Politika”, februar 2014) Dok u jutarnjem kondenzu prohladne jeseni gleda mlazni trag aviona na prozračnom nebu iznad Srema, Miljanu S. se suše usta, a dah mu ostaje u grlu. „Bolje da ih želimo – nego da ih žalimo”, progovara tiho dok stiska palcem i...

Beograd je proslavio dan svog oslobođenja multimedijalnim hepeningom pod naslovom „Priča o čvrgama i nebu”, u autorskoj fascinaciji mojih kolega Bjelogrlića, Kecmanovića i drugova, spektaklom na kojem nisu viđeni predsednik Nikolić i premijer Vučić. Premijer je u izaslanstvo poslao celu vladu, koja srećom nije kisnula kao na vojnoj paradi, a predsednik samo gospođu Jasminu Mitrović Marić....

Od prekomerne vlage i sporadične sunčeve vreline lišće opada kao da smo u kasnoj jeseni. A tek je septembar. Čini se da više ništa nije kao što je nekad bilo. Nismo putovali nigde. Brojimo poslednje dane septembra u nadi da ćemo makar na nekoliko dana uspeti da pobegnemo kod dalekih rođaka na selo. Ako smo ove godine skrpili neku paru i poslali decu do Petrovca na Moru, ili do Soluna to možemo...

Latinskim izrazom „panem et circenses” ili doslovno „hleba i cirkusa”, to jest igara, naziva se metoda kojom vlast smišljeno obezbeđuje podršku narodnih masa tako što zadovoljava njihove trivijalne potrebe, nauštrb dugoročnih interesa i svesti o stvarnom stanju u državi. Ako preslikamo lukavost starih Latina na današnju situaciju u srpskom društvu – do kakvog zaključka možemo doći? Ima li sličnosti...

Neka ne zameri gospodin Miroslav Lazanski što mu se mešam u posao. Ipak, ne mislim da sam na tuđoj trešnji ako se – kao svaki prosečan Srbin (koji se u sve razume) – posle 100 godina od početka Velikog rata zdravorazumski zapitam: kuda to ide Srbija? šta će u vremenu koje dolazi ostati od srpskog nacionalnog pitanja? koliko je ono posle sto godina od Sarajevskog atentata rešeno? koja je granica...

U proleće daleke 1979, u prvom igranom filmu Zdravka Šotre „Osvajanje slobode”, nastalom prema scenariju velikog srpskog scenariste Gordana Mihića – zajedno sa Ratkom Poličem, Ivom Gregurevićem, ranopočivšom Gordanom Kosanović, Danilom Lazovićem i drugim kolegama – nekih desetak dana snimao sam filmske sekvence na Crnom vrhu pored Bora.O seči šume na radnoj akciji 1946. godine, kada je po nalogu...

Ako je suditi po naslovu najgledanije srpske serije čiji sam autor – može se reći da volim srpske poslovice. Čitaoci će znati na koju poslovicu mislim. Kada prozvan u tekstu pod naslovom „Navalentni Radoš Bajić“ koji je uz nadnaslov  „polemike” objavljen na stranicama „Politike” u utorak 27. maja – naprosto moram da odgovorim, pada mi na pamet jedna druga srpska narodna poslovica koju je takođe...

Vr­hun­ski no­vi­nar, ret­ko da­ro­vi­ti pu­bli­ci­sta, pro­mu­ćur­ni ured­nik, bez­na­god­be­ni po­le­mi­čar, lu­cid­ni kri­ti­čar na­ših glu­po­sti, za­je­dlji­va pr­zni­ca i le­gen­dar­ni ge­ne­ral­ni di­rek­tor Ra­dio-te­le­vi­zi­je Sr­bi­je Alek­san­dar Sa­ša Ti­ja­nić – na­pu­stio nas je pre ne­što vi­še od po­la go­di­ne. Ose­buj­ni hro­ni­čar na­še stvar­no­sti je oti­šao i osta­vio nas...