Tag: bajić radoš

Tri meseca posle medijskog stampeda koji je izazvalo emitovanje TV serije „Ravna gora” – uživao sam u skrajnutosti i dobrovoljnom egzilu. Ostavljen na miru od mlaćenja prazne slame i lažnih prijatelja, od kvazieksperata i internet dokonaša – odmarao sam dušu od nadmudrivanja s lažnim patriotama, od polemika sa takozvanim borcima koji barut nisu ni osetili. Ni kad mladoženja puca u...

Hvala Gospodu Bogu – izbori su iza nas. Niko nas više neće zvati da nas pita za koga nameravamo da glasamo, niko nam više neće pričati bajke o budućnosti, o reformama, investicijama, zapošljavanju, o tome u koga treba da verujemo i da li je vreme ili nije... Posle medijske halabuke i svojevrsnog TV terora možemo slobodno uključiti televizor – bez straha da će nas sa ekrana bombardovati upeglane i...

U smiraj zimskog sutona, pre nekoliko dana skrenuo cam sa autoputa kod Jagodine. Pravcem preko Levča, kojim davno nisam išao, uputio sam se u rodno selo u kojem me kad dolazim na kapiji uvek čeka moj osamdesetogodišnji otac. Slutim da bi većina modernih Srba volela da pročita da je to bilo onog dana kada shodno vatikanskom crkvenom kalendaru milioni ushićenih u slavu ljubavi puštaju u nebo...

Krajem prošle nedelje srce mi je ustreptalo od radosti i olakšanja. Mediji su javili da je Vlada Srbijeusvojila uredbu o privremenom finansiranju „Ravne gore“ (o Bože, kakav lapsus!) – o privremenom finansiranju Radio-televizije Srbije. Ushićen, odmah sam pozvao Nebojšu Glogovcai poručio mu da možemo da odahnemo, i da ni slučajno ne brije bradu. Nisam uspeo dačujem Bjelogrlića koji glumi Tita. Zvao...

„U film i sport svi se razumeju”, rekao je veliki genije Čarli Čaplin. Poslednja dva meseca u to sam se doslovce uverio. Teško da ima jednog analitičara naše stvarnosti, kolumniste, novinara, publiciste – koji do danas nije zašiljio olovku na „Ravnoj gori” ili na mojoj malenkosti. Kad bih čitao sve bio bi mi potreban rezervni život. Normalno je da ima onih koji ne misle najbolje o projektu koji...

Da se ne radi o tekstu kojije objavila „Politika” ne bih reagovao. Tim pre što mi ne pada na pamet da osporavam pravo bilo kome, publici, gledaocima, stručnoj javnosti  – da komentarišu, kude, da zameraju, kritikuju, analiziraju, pa i da ako smo zaslužili –  hvale seriju „Ravna gora” čiji sam autor. Bez obzira na to što u tekstu pod nazivom „Počele polemike o seriji Ravna gora”,kojije objavljen...

Baš kao onog oktobra 2000, kada je gorela skupština, i ovih dana sam se razboleo. Naduveni sinusi, pluća kao kovački mehovi, bol u kostima kao kad me pregazio valjak, vatra u očima i sipljivo grlo kao da sam progutao grebene*. Sve je isto kao pre trinaest godina. Osim što me jednomerna cikličnost slabljenja mog tela s godinama koje nižem kao dete osušene šipurke na laneni konac, svake godine...

Jer nas kolju, ubijaju, kasape otkad se za Srbina zna. Ubijaju nas od pamtiveka, otkad smo se podvukli pod ovo nebo. I kako nas mučna i krvava istorija uči, to se dešava odvajkada – otkako su naši preci stupili nogom na livade i u šume između Timoka i Morave, i Morave i Drine, i ispod Morave, uz Ibar, do izvora Lima i Sitnice, i ponad Save, i iznad uvira Save u Dunav, i uz Dunav,...

Ponovo sam obrijao brkove. Posle završenog repriznog emitovanje moje „Babe“, kako neki nazivaju seriju „Selo gori“, opet se osećam slobodno, kao sav normalan svet. Gde god se pojavim sa brkovima seni mog Radašina mi nedaju mira. Kada bi svi koji žele da se slikaju sa mnom imali fotoaparat bilo bi ’ajde de – ali, čekanje sa mojim obožavaocem u obaveznoj zagrljeno-osmehnutoj pozi dok onaj koji me...

Punih šest godina pišem za „Politiku“. Za mene je to oduvek i na prvom mestu bila velika čast: da jednom mesečno napišem tekst za najpoznatiji i najčuveniji dnevni list na Balkanu, da se kroz vizuru sopstvenih očiju slobodno mogu izraziti o društvenim pojavama, o selu, o kulturi, našim naravima, pa i o politici. U prilikama kada me se sete za Dan bezbednosti, kada obučem tamno odelo i belu...