Tag: bajić radoš

Bez preterivanja, posle četrdeset godina bavljenja profesijom na točkovima – stvarno sam mislio da znam svaki kamen u Srbiji. Na početku glumačke karijere igrao sam svoju monodramu ,,Led” više od hiljadu puta u hladnim domovima kulture po najzabačenijim palankama i selima, a kasnije, snimao partizanske i ostale filmove kojekuda po najudaljenijim vrletima, gudurama i krajolicima. Verovao sam da mi je...

Pod sloganom iz naslova politička grupacija koja vlada Srbijom pre nešto manje od godinu dana osvojila je vlast. Na Đurđevdan prošle godine, na demokratskim izborima stranka koja ima prefiks demokratska izgubila je poverenje građana Srbije, bez obzira na to što su evropske integracije i ovoga puta bile strateška „žvaka” izborne kampanje žutih. Ako ih je izborna volja građana u fotofinišu i na...

Pre petnaestak dana naprasno i preko noći umro je poznati srpski glumac Josif Tatić. Priučeni kaskader iz „Jagoda“ Srđana Karanovića, omiljeni Jataganac iz kultne serije Siniše Pavića, ukorenjena i nabusita Srbenda iz „Farse“ Laleta Pavlovića – tumač sijaset uloga u svom matičnom Jugoslovenskom dramskom i mnogim drugim pozorištima. Prepuna sala na komemoraciji. Iako sam u decenijama iza...

Niš je grad Milanskog edikta, letnjikovac rimskog imperatora Konstantina, epicentar hrišćanstva i mesto moje mladosti. Daleke 1968. godine, prvi put sam, kao golobradi srednjoškolac, zgazio na tursku kaldrmu niške kasabe, s teglom mladog kajmaka, slatkom od dunja i komadom slanine u koferu, ako me zabole krajnici da je stavim na gušu. Juna iste godine na Beogradskom univerzitetu buknuo je...

Moja majka je Prerovka. Rođena je u Ćosićevoj Velikoj Drenovi u kući uglednog domaćina Milutina Mutavdžića koji je prvi u selu imao fijaker sa karucama i jedini umeo da ,,udara” injekcije jer je kao redov služio kadar u bolničkoj četi garnizona Bitolj, daleke 1921. godine. Nekada, davno – u vreme oskudnosti i bezbrižnosti, kao dečak svake godine sam odlazio kod deda Milutina na letnju bogomolju...

Hoće li uistinu 2012. godina ostati zapamćena po štetovanju, neradu, političarenju i suši koja već ima atribute elementarne nepogode najvećeg stepena – ostaje da se vidi. Šta se sem prepolovljenog roda, polupraznih ambara i definitivno uništenog stočnog fonda može promeniti i lepo desiti na srpskom selu od septembra do Svetog Nikole? Nažalost – rekao bih – malo šta. Kakvo i koliko dobro se može...

Sutra odlazim iz Beograda. Bez obzira na to što znam kada se moram vratiti – možda i zbog toga što ću otputovati sa celom porodicom – čini mi se kao da odlazim zauvek. Dok razmišljam o tome osećam da mi srce bije kao u mladog zeca. Prepoznajem radost i ono isto osećanje iz vremena kad sam kao student jedva čekao petak po podne da se uguram u autobus koji preko Gornjeg Milanovca izbija na levu...

Pukla mi je pre neki dan leva guma na automobilu. Ni sam ne znam zbog čega – onako, iz čista mira. A bila je skoro nova. Srećom, vozio sam polako. Da nisam odmarao oči na lepoti obronaka Suvobora na potezu sela Koštunići i Brajići – ko zna šta bi bilo. Znam da sam se u poslednje vreme mnogima zamerio, ali ne sumnjam ni u koga. Prošle godine dok smo razgovarali o mom novom projektu, o TV seriji...

Hvala dragom Bogu – izbori su se završili. Sada možemo da nastavimo da živimo. I da se vratimo kakvom takvom poslu – ako ga uopšte ima. Iz svog snažnog zagrljaja od kojeg ponestaje dah – pustili su nas naši politički prvaci, vizionari naših poraza i kreatori neostvarenih pobeda. U mesecima koji dolaze bez nas će pokušati da formiraju vladu podeljene Srbije – i povesti nas u bolju budućnost. Mi...