Kup.	Prod.	Sred.
117.12	117.83	117.48
112.13	112.81	112.47
111.93	112.6	112.27

Društvo

08.03.2022 u 17:08

Zaboravljene junakinje

Subotica – Za predane istraživače naša turbulentna istorija 20. veka i dalje otkriva neke svoje nepoznate detalje, osvetljavajući ih iz novog ugla. „Antifašistkinje Subotice, skojevke, partizanke i afežeovke” dr Margarete Bašaragin, upravo je studija koja na jednom mestu sakuplja deo ovdašnje istorije koji je u poslednje vreme manje predmet interesovanja istraživača. Margareta Bašaragin ‒ Tokom 2020. godine realizovala sam projekat „Znamenite Jevrejke Subotice” i pokazalo se da su mnoge bile antifašistkinje, herojine, skojevke. Tokom istraživanja videla sam i da u arhivu postoje mnogobrojni rasuti podaci o njihovom mirovnom antifašističkom delovanju, borbi za ženska prava, pre svega pravo glasa. Istovremeno sam saznala da i u svom porodičnom stablu imam

Kultura

08.03.2022 u 12:31

„Čarobna melanholija” – monografija o Nedi Arnerić

Monografija o Nedi Arnerić „Čarobna melanholija” autorke Anite Panić predstavljena je u Velikoj sali Jugoslovenske kinoteke. Izdavač je Filmski centar Srbije. Na promociji sa autorkom govorili su filmski reditelji Lordan Zafranović i Dejan Karaklajić, pozorišna rediteljka Milica Kralj, glumica Elizabeta Đorevska i urednik izdanja Miroljub Stojanović. Među koricama na 270 strana dočarani su život i delo filmske dive Nede Arnerić. Za dizajn je bio zadužen Borut Vild. Knjigu čini osam poglavlja u kojima je analitično i sa puno zanimljivih detalja Panićeva predstavila stvaralaštvo jedne od najvećih glumica Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Detaljno i sa obiljem arhivske građe rasvetljava se filmska, ali i bogata TV i pozorišna Nedina karijera. Zabeležena su i svedočenja njenih kolega.

Kultura

07.03.2022 u 10:53

Monografija o Nedi Arnerić je filmsko-literarna poslastica

Anita Panić, koja je potpisnik monografije „Neda Arnerić: Čarobna melanholija”, koju je nedavno objavio Filmski centar Srbije, objasnila je da je u pitanju „filmsko-literarna poslastica” koju je glumica Arnerić (1953-2020) zaslužila pošto je pripadala među našim vrednim umetnicima „koji su imali i svetske biografije, a o njima kada odu nema nikakvog traga. Prema njenim rečima, radeći na televiziji i u drugim formatima radila je na spašavanju od zaborava „ljudi koji su značajni za kulturu ove zemlje”, a ovo joj je treća monografija nakon onih o glumcima Petru Kralju (1941-2011) i Mileni Dravić (1940-2018). „Ne treba posebno objašnjavati zašto Arnerić. Preko stotinu filmova, 40 predstava i međunarodna karijera. Igrala je u Italiji, u Francuskoj i Americi. Sasvim dovoljno povoda da se jedna

Društvo

03.03.2022 u 20:37

Nema besplatnih udžbenika za sve talente

Najodgovorniji za obrazovanje tvrde da im je namera da za narednu školsku godinu besplatne udžbenike obezbede za što veći broj osnovaca, u skladu sa 750.000.000 dinara, koliko su za to izdvojili iz budžeta. Prošle godine priuštili su ukupno 758.866 knjiga za više od 88.500 osnovaca od prvog do osmog razreda. Kriterijume po kojima su do sada pravo na ovu pomoć države imali: đaci sa smetnjama u razvoju, primaoci novčane socijalne pomoći i oni koji su treće i svako naredno dete u porodici obuhvaćeno obrazovnim sistemom, nadležni su sad malkice proširili. Tu su sada i osnovci izuzetnih sposobnosti, ali samo ako uče po individualnom obrazovnom planu za darovite, takozvanom

Kultura

28.02.2022 u 19:10

Snaga imaginacije

Prevođenje pesme može biti stvaralački čin ukoliko se radi o prenošenju umetničkog dela. Tada prevodilac stvara celinu koja ne samo pojedinačnim jezikom već i jezikom umetnosti prenosi ono što je tim jezikom predstavljeno u prvobitnoj celini. Takvo prevođenje pesme je u istom rangu kao njeno originalno stvaranje – s jedne strane lakše, s druge teže od njega, s tim što ista stvar i olakšava i otežava rad u prevodilačkom postupku. Stvaranje je teže jer njegova tvorevina nastaje prvi put, dok prevodilac pred sobom već ima stvorenu celinu; ali ga baš to i ograničava, jer je u stvaralačkom postupku vezan prvobitnim delom, pa zbog razlike u jezicima mora da iznalazi nove puteve da bi došao do univerzalnog nivoa i iskazao istu stvar u novoj celini. To je nivo jezika muzike ili slike, a

Kultura

25.02.2022 u 12:20

Vesna Kapor dobitnica nagrade „Meša Selimović”

Vesna Kapor dobitnica je 34. nagrade „Meša Selimović”, Kompanije „Novosti”, za roman „Nebo, tako duboko”, u izdanju „Srpske književne zadruge”, a ovoga puta u okviru Velikog žirija glasao je 61 književni kritičar i bilo je izdvojeno ukupno 98 naslova. Skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos biće laureatkinji uručeni u toku aprila. Za delo nagrađene književnice svoj glas dalo je 26 kritičara, među kojima su: Jovan Pejčić, Danica Andrejević, Saša Radojčić, Duško Babić, Vladimir Perić, Jasmina Tonić, Radivoje Mikić, Sanja Macura, Dušica Potić, Nebojša Lazić, Slađana Jaćimović i drugi. Novinar „Večernjih novosti” Dragan Bogutović, koji je sa Ognjenom Lakićevićem, osnivač nagrade „Meša Selimović”, saopštio je juče da su u najužem izboru bila i dela „O sadašnjosti i

Kultura

23.02.2022 u 18:00

Spomen na kompozitore, žrtve Holokausta

Naš vrsni književnik i prevodilac Kolja Mićević (1941‒2020) bio je autor jednog neobičnog izdanja koje je izdavačka kuća „Zlatno runo” objavila posthumno, a reč je o delu „Moleban za kompozitore žrtve Holokausta”, u kojem je predstavljeno više od 30 stvaralaca. Mićević je sabrao imena umetnika koji su stradali u Terezijenštatu, Aušvicu i drugim logorima. U uvodnoj napomeni je napisao: „Tokom 1940. godine Gestapo je odlučio da jedan grad po imenu Terezin u Moravskoj pretvori u jedinstveni koncentracioni logor, u kome su, pored desetina hiljada čeških i poljskih Jevreja, ali ne samo njih, bili zatvoreni i istaknuti intelektualci, slikari, naučnici, književnici, a posebno kompozitori. Njima su dali iluziju da mogu stvarati, slikati, pisati i komponovati. Bila je to vešto smišljena varka, čudovišnija,

Kultura

22.02.2022 u 20:00

Knjiga o Danilu Kišu objavljena na italijanskom

Na današnji dan, 22. februara 1935, u Subotici, na granici dvaju svetova – srednjeevropskog i balkanskog – rođen je Danilo Kiš, reprezentativni predstavnik moderne srpske i svetske proze. Tim povodom u izlozima rimskih knjižara pojavio se italijanski prevod monografije Milivoja Pavlovića „Venac od trnja za Danila Kiša”. Izdavač je kuća „Oltre il mare”, a prevodilac dr Mila Mihajlović, Zrenjaninka koja je pre tri decenije u Rimu završila Muzičku akademiju i potom ostala da radi u jugoslovenskoj i srpskoj redakciji RAI. U međuvremenu je doktorirala i objavila niz knjiga o srpsko-italijanskim vezama. Pored ostalog, premijerno je publikovala ranije nepoznatu građu o doprinosu italijanske vojske prebacivanju ostataka srpske vojske iz albanskih močvara (1915) ka Krfu i drugim lukama. Pre

Kultura

21.02.2022 u 18:00

Rečenice da teku kao planinska reka

Kad se govori o književnom prevođenju, mora se reći kako je neophodno dobro vladanje jezikom s kog se prevodi i, naravno, još bolje poznavanje jezika na koji se prevodi. Naravno, ne smeju se zaobići ni obrazovanje, svestranost i spremnost da se prizna kako je sve to ipak nedovoljno – znanja nikad dovoljno i ono se stalno mora sticati i povezivati s već naučenim. To će svaki prevodilac staviti na prvo, drugo i treće mesto. Međutim, dodala bih kako je za dobro književno prevođenje potrebno umeće. Uzmimo dva hirurga. Jedan će solidno obaviti zahvat i pacijent će se potpuno oporaviti, ali veliki vijugavi ožiljak će mesecima upadati u oči. Drugi će pak hirurg ostaviti ravan ožiljak koji će posle nekoliko meseci gotovo sasvim izbledeti. To je ono čemu dobar prevodilac mora da stremi: prevod

Kultura

14.02.2022 u 15:15

I dalje ću se igrati

Da nisam prevodilac, morala bih da napišem roman „Školice” Hulija Kortasara, koji u tom prevratničkom a kamernom romanu govori o tome kako se deveti podelak ili kućica u jednoj dečjoj igri na nekom musavom pločniku zove i Nebo, s tim što kad naučiš kako do njega da stigneš, već te je prošla želja za igranjem. Pošto sam ipak, a i čitavim bićem, prevashodno prevodilac, to bih ja i dalje da se igram. Na sve ili ništa, upravo kao taj Hulisimo Hulio. U ovom novinskom serijalu dragocenih razgovora sa ostalim saigračima srodnih sazvežđa, što će jednom Andriću omogućiti da progovori na jeziku koji će i Nobelovom komitetu biti dostupan ili Garsiju Lorku primaći ovdašnjim bojama zimzelenih razdora – verde que te quiero verde – svakom od nas je ponuđeno da odgovori na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће