Kup.	Prod.	Sred.
117.12	117.82	117.47
111.51	112.18	111.84
113.11	113.79	113.45

Kultura

14.02.2022 u 14:30

Snovi i želje Roma

Pesme 27 romskih autora na dva jezika, romskom i srpskom, nalaze se u upravo objavljenoj zbirci poezije (antologiji) dvojezičnog naziva „Romengo suno” – „Ciganski san”. Izdavač je Udruženje romskih pisaca Srbije, objavljivanje knjige omogućilo je Ministarstvo za kulturu. Prepliću se u ovom dvojezičnom izdanju bliskosti i razlike dve poetike, lirike, gramatike, kao osoben doprinos dvema književnostima. Životne izazove i snove Roma, osećanja, razmišljanja ovde na 320 strana prikazuju pesme Rajka Đurića (nekadašnjeg urednika u „Politici”), Trifuna Dimića, Predraga Jovičića, Baje Saitovića, Desanke Ranđelović, Bajrama Halitija, Ištvana Farkaša, Gordane Đurić, Maje Jovanović, Jovana Nikolića i drugih autora. Urednik te zbirke romski pesnik iz Užica Predrag Peđa Jovičić, autor šest samostalnih

Kultura

12.02.2022 u 15:15

„Dobri momak” Mira Furlan

Zar nisam ja bila ona koja je naivno mislila da nas umetnost može spasiti od rata? Zar nisam ja bila jedan od onih „dobrih momaka”? A ako jesam, kako sam završila kao narodni neprijatelj? Ovo se pita Mira Furlan u svojoj obimnoj autobiografiji „Voli me više od svega na svijetu” koja je na 736 strana objavljena kod nas u izdanju „Buke”, a u kojoj pokušava da nađe neke odgovore i ostavi ih u nasleđe svom sinu. Glumica čija je karijera imala uzlaznu putanju sve do raspada Jugoslavije početkom devedesetih kad je sa Goranom Gajićem, srpskim rediteljem, otišla u SAD, preminula je prošle godine, a ovu autobiografiju posthumno je objavio njen suprug. Na početku knjige čitamo pismo Mire Furlan sinu, rođenom u Americi, u kome se priseća kako mu je, kada je bio u šestom razredu, pokazala sliku njenog

Kultura

11.02.2022 u 16:25

Najnovija knjiga o Ani Frank uzburkala duhove prošlosti

Najnovija knjiga o Ani Frank, jevrejskoj devojčici, autorki najpoznatijeg dnevnika na svetu, uzburkala je duhove iz prošlosti umesto da razreši jednu od najvećih misterija iz Drugog svetskog rata. Žučna debata izbila je zbog „Izdaje Ane Frank” kanadske spisateljice Rozmari Salivan jer je u toj knjizi jevrejski notar predstavljen kao glavni osumnjičeni za odavanje tajnog skrovišta Ane i njene porodice. Holandski istoričari i jevrejske organizacije su kritikovali „senzacionalističku” knjigu, rezultat šestogodišnjeg istraživanja, a lokalni izdavač je prekinuo štampanje. Bivši agent Ef-Bi-Aja, koji je vodio istragu, Vins Penkok je međutim oštro odgovorio ove nedelje, ocenivši da je „otrovan napad” možda motivisan kontroverznim zaključkom da je Jevrejin odgovoran. Knjiga o tvrdnjama o izdaji Ane

Kultura

08.02.2022 u 20:00

Pisma koja su promenila svet

Čovek nije gospodar reči koje je već izrekao, kako kaže stara poslovica, i istina je da svaka izgovorena ili napisana misao više ne pripada vlasniku već se umonožava u umovima drugih, proizvodeći dobro ili zlo. Osobito danas se reči vrlo lako pišu i izgovaraju, bez svesti o njihovoj težini i ispravnosti, bez poznavanja prilika o kojima se govori, međutim, koliko se svet sporo menja pokazuje i zbirka „Pisma koja su promenila svet” Sajmona Sibaga Montefjorea, (u izdanju „Lagune”), popularnog britanskog istoričara, profesora Bakingemskog univerziteta, člana Kraljevskog književnog društva i romanopisca, autora brojnih istorijskih televizijskih serijala i filmova. Vojni diktator Pajanh, starog egipatskog grada Tebe, kratko je napisao svojoj ženi kako da postupi sa izdajnicima: „Naredi da tu

Kultura

07.02.2022 u 18:15

Još nas nije zamenio „Gugl”

Oko svoje šesnaeste godine, verovao sam da je prevodilački posao najlakši posao na svetu. Gledao sam filmove na engleskom bez titla, čitao poneku knjigu u originalu. Mislio sam da znam engleski jezik. Mislio sam da je to „znanje” dovoljno za svaki prevodilački izazov, premda tada nisam ni pomišljao da je takav zadatak izazov. Ali... Tom verovanju brzo je došao kraj. Kad sam zamolio tetku, koja je u to vreme prevodila sa engleskog neke tekstove iz oblasti razvojne psihologije, da mi ustupi deo teksta kako bih se ja rešio muke daljeg školovanja i počeo s lakoćom da zarađujem radeći posao koji me ne bi stajao ni po muke, ona mi je uslišila molbu i poslala mi nekoliko stranica teksta. Kad sam otvorio prvu stranicu, od samog pokušaja da pročitam prvu (ili treću, sedmu) rečenicu, zabolela me

Kultura

03.02.2022 u 19:11

Da li je čovek danas stvaralac ili uništitelj?

U Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) u Beogradu danas je predstaljena knjiga „Opravdanje stvaralaštva” značajnog srpskog filozofa Nikole Kajteza, koji je rekao da je tim delom pokušao da stvaralaštvo utemelji kao filozofsku kategoriju, pri čemu se kreativnost može izučavati kroz kulturu, umetnost, nauku... „Postavlja se veliko pitanje da li je čovek stvaralac ili uništitelj. Ume da bude jedno i drugo. Ali, šta je više od ta dva”, izneo je Kajtez svoju tezu i temu koja se delom provlači kroz knjigu. Po njemu, uvek se vodi velika trka između stvaranja i uništavanja, jaka je potreba u ljudskom biću za obe pojave, konstrukcijom i destrukcijom, što zalazi i u polje psihologije, ne samo filozofije. „Danas je prisutna svuda trijada - materija, energija i

Kultura

03.02.2022 u 14:32

Prvi dobitnici regionalne nagrade „Štefica Cvek”

„Pobunjene čitateljke” su u utorak uveče u Krokodilovom centru proglasile prve dobitnice i dobitnike novoustanovljene regionalne književne nagrade „Štefica Cvek”, preneli su mediji. Nagrada „Štefica Cvek” zamišljena je kao priznanje vrednim tekstovima koje neće podsticati kompetitivnost u književnom polju, neće praviti strogo rangirane hijerarhije, niti ukalupljivati produkciju svake godine u jedan zauvek zadat uski kalup, najčešće jednog najboljeg dela. Na pobunjenom književnom druženju, koje je u centru „Krokodil” vodila Ida Prester, saopšteno je da je ove godine devet ostvarenja ponelo ova priznanja. Vodeći se pomenutim načelima, sa željom da nastave rad na afirmaciji ženskog i ostalih marginalizovanih stvaralaštava, „Pobunjene čitateljke” nagradu „Štefica Cvek” ove godine dodelile

Kultura

02.02.2022 u 18:00

O tabuima, teskobi, besu i neprilagođenosti

Svi smo nedavno iskusili kolektivni lokdaun, a u knjizi „Moja godina odmora i opuštanja” autorke Oteze Mošfeg, reč je o ličnom lokdaunu koji 2000. godine sporovodi u Njujorku lepa mlada žena s lagodnim poslom u galeriji, stanom na Menhetnu i s nasleđenim novcem. Zbog izvesnih razočaranja, ona odlučuje da godinu dana provede u izolaciji u nadi da će iz nje izaći kao sasvim nova osoba. Osim što govori o usamljenosti, zavisnosti od lekova i mentalnom zdravlju, ova knjiga, kod nas objavljena u izdanju „Buke” (Booka”) u prevodu Aleksandra Milajića, predstavlja i kritiku savremenog društva. Autorka ovog dela Oteza Mošfeg (1981), američka je spisateljica hrvatsko-iranskog porekla. Njen prvi roman „Eileen” iz 2015. ušao je u uži izbor za nagradu Nacionalnog udruženja kritičara i nagradu „Men

Kultura

01.02.2022 u 22:00

Kako mi je Milena Marković spasila život

POP-ĆOŠE Znao sam bolja leta. Ništa mi nije išlo od ruke prošlog jula. Čak ni pisanje, ni spavanje, jedine dve aktivnosti u kojima nikad nisam imao većih problema. Nisu pomagali ni Beach Boys, ni Žobim, ni oni setni, smirujući, letnji filmovi Eriha Romera, a ni oni senzualni sa Romi Šnajder. Prijatelji su bili zauzeti vikendicama i decom, neki su imali koronu, simpatije su bile s muževima na moru, a ja sam imao toliko novca da je najdalje putovanje koje sam mogao sebi priuštiti bilo ono od Voždovca do Boleča. A koji moj ću u Boleču? I onda sam tako upao u onu najgoru patetičnu fazu samosažaljevanja. Proklinjao sam sudbinu, svoj karakter, nepravedni svet, retrogradni Merkur, umobolne političare sa čela države i spori internet. Takvo posipanje perjem i katranom nikad nije nikom pomoglo, pa ni

Kultura

31.01.2022 u 18:00

Enciklopedija u glavi

Stalno mesto u raspravama na temu književnog prevođenja jeste isticanje potrebe da književna dela prevode oni koji se profesionalno bave baš ovom vrstom umetnosti. Najčešće se pritom ističe jezički aspekt – koliko je neophodno odlično poznavati oba jezika, i onaj sa koga se prevodi i onaj na koji se prevodi, koliko je potrebno imati dara za rešavanje igara rečima, kako je bitno odabrati ispravan registar, koliko je, na kraju krajeva, neophodno imati čistog književnog dara kako bi se tekst na jednom jeziku preneo na drugi jezik i pritom reklo „gotovo isto”. I s pravom, budući da je to svakako uslov sine qua non, bez koga istinskog, kvalitetnog prevođenja nema. Postoji, međutim, još jedan podjednako važan aspekt: ono što se tradicionalno naziva širokom opštom kulturom, ili čak

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће