Kup.	Prod.	Sred.
117.12	117.83	117.48
112.13	112.81	112.47
111.93	112.6	112.27

Ekonomija

01.02.2019 u 12:57

Dinarske štediše profitiraju više od deviznih

Štediša koji je u decembru 2012. položio na dinarsku štednju 100.000 dinara i obnavljao ugovor svake godine dobio bi u decembru 2018. godine gotovo 26.500 dinara (225 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke položio na deviznu štednju evre u protivrednosti 100.000 dinara. Do ovog podatka je došla Narodna banka Srbije u najnovijoj Analizi o isplativosti dinarske i devizne štednje, koja ukazuje na to da je unosnija štednja u domaćoj nego u stranoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Naime, građanin koji je u decembru 2012. godine oročio 100.000 dinara na dinarskoj štednji i obnavljao oročenje svake godine, u decembru 2018. bi na štednoj knjižici imao ukupno 139.673 dinara, što je jednako iznosu od 1.181 evra. Za razliku od njega, štediša koji je

Ekonomija

30.01.2019 u 14:56

Na 379 štednih knjižica ulozi veći od pola miliona evra

Ukupna devizna štednja građana, položena kod banaka u Srbiji, premašila je krajem prošle nedelje 10,1 milijardu evra, od čega domaće štediše drže 9,8 milijardi evra, a stranci 0,3 milijarde. U Narodnoj banci Srbije ne raspolažu podatkom koliko deviznih milionera ima Srbija, ali je sasvim izvestan podatak da je do 25. januara ove godine u bankama bilo 379 deviznih štednih partija sa ulozima većim od pola miliona evra. Ukupna vrednost tih deviznih partija bila je 450,3 miliona evra, kažu za Tanjug u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Ekonomija

16.01.2019 u 19:30

Prijavilo se oko 6.000 štediša iz bivših republika SFRJ

Oko 6.000 starih štediša i njihovih naslednika traži svoj novac položen kod domaćih banaka i njihovih filijala u bivšim republikama. Broj onih kojima država Srbija treba da isplati stara potraživanja još nije konačan, jer rok za prijavu još traje. Konačan datum do kada mogu da podnesu zahtev je 23. februar ove godine. Inače, to je produženi rok, jer je u prvobitnom, koji je Uprava za javni dug Ministarstva finansija objavila u februaru 2017. godine, to bio mart 2018. godine. Radi se o neisplaćenoj deviznoj štednji koja je položena do 27. aprila 1992. godine kod banaka sa sedištem na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ. U Ministarstvu finansija kažu da će obaveze prema štedišama, kojima se prizna pravo na isplatu devizne štednje i iznos štednog

Ekonomija

29.10.2018 u 14:45

Mesečno uštedimo 4.819 dinara, novac za hitne slučajeve

U Srbiji skoro polovina građana (48 procenata) štedi novac, a mesečno se „u novčaniku” sačuva u proseku 4.819 dinara, pokazuje najnovije istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije. Ostavljanje novca sa strane važno je za dve trećine građana Srbije, a najznačajnije je starijima od 50 godina, pokazuju rezultati istraživanja o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom, a koje je Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela za Erste Grupu, prenosi Tanjug. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. Prema ovom istraživanju, glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji jeste stvaranje finansijskih rezervi za

Ekonomija

28.10.2018 u 11:39

Trostruko veći iznos dinarske štednje nego krajem 2012.

Srbija ove godine Svetsku nedelju štednje, koja se obeležava od 29. oktobra do 2. novembra, dočekuje sa više nego trostruko većim iznosom dinarske štednje nego krajem 2012. godine, kažu u Narodnoj banci Srbije. Prema podacima koje je NBS dostavila Tanjugu, na kraju septembra 2018. dinarska štednja građana iznosila je 56,4 milijardi dinara. „To je više nego trostruko veći iznos nego krajem 2012. U prvih devet meseci ove godine, dinarska štednja je povećana za 6,2 milijardi dinara, odnosno za 12,3 odsto”, navode u NBS. Devizna štednja građana u septembru dostigla je nivo od oko 9,7 milijardi evra, od čega najveći deo, 8,8 milijardi evra odnosi na štednju u evrima. Od početka godine devizna štednja je zabeležila rast od 405,8 miliona evra, od čega se 356,9 miliona odnosi na rast

Ekonomija

25.10.2018 u 20:00

Kamate minimalne, ali štednja i dalje raste

Približava se 31. oktobar, tradicionalni dan štednje, a za ušteđeni novac, ili onaj koji građani iz raznih razloga imaju višak, banke su i dalje glavna luka, uprkos tome što su prinosi na devizne depozite i dalje niski. Na godinu dana oročenja kamata je oko 0,4 odsto, posle plaćanja poreza državi od 15 odsto. U slučaju da se neko odluči da novac da banci na tri godine prinos je 0,8 odsto. Iako kamate nisu kao pre štednja iz godine u godinu raste i premašila je deset milijardi evra. Dominantna je u stranim valutama, oko 9,7 milijardi evra, dok je ona položena u dinarima oko 60 milijardi dinara. Iz iznosa koji je položen na štednju jasno je da kod građana postoji potencijal za ulaganja, ali da oni i dalje ostaju verni bankama. Alternative su ulaganja u hartije od vrednosti, investicione

Ekonomija

30.09.2018 u 20:00

Kako tinejdžera naučiti da novac ne pada s neba

Tinejdžeri vole da troše. Limita nema kad je iz roditeljskog novčanika. Ali kada im se na raspolaganje stavi ograničena suma novca i te kako razmišljaju kako će da je raspodele. Moja šesnaestogodišnja ćerka je za proslavu rođendana imala neumerene zahteve, počev od pozivanja tridesetak prijatelja u kafić, ali kada smo joj rekli da nećemo da platimo sve račune koje nam isporuči i da mora da se uklopi u ono što smo joj dali, potpuno je promenila koncept slavlja. Postoji i praktična strana zašto tinejdžeri treba da imaju bankovnu karticu. Oni ne nose novčanike, novac preturaju po džepovima, često ga gube. Sem toga, kada dete ode na ekskurziju to što ima karticu je za roditelje, kao i za njega još jedan vid sigurnosti. Podržavam finansijsko opismenjavanje, keš je bez veze, kaže jedna

Magazin

17.09.2018 u 13:19

Na knjižicama 9,7 milijardi evra

Štednja je najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju. Svakako da ima građana čiji je motiv i fizičko čuvanje novca, ali ako se posmatra dinarska štednja, može se reći da je ostvarivanje prihoda od štednje kroz više kamate važan razlog koji opredeljuje građane za ovaj vid štednje. Podaci govore da danas u Srbiji štede brojne kategorije stanovništva, imajući u vidu veliki broj malih uloga, ali i značajno veće učešće visokih uloga u ukupnoj štednji. Najveći broj partija devizne štednje (80,6 odsto) odnosi se na štednju do 500 evra, ali je na tim štednim partijama deponovano svega jedan odsto ukupnog iznosa devizne štednje. Ako posmatramo strukturu dinarske štednje, najzastupljeniji su štedni ulozi manjih iznosa.

Ekonomija

13.08.2018 u 14:33

Štednja u dinarima isplativija nego u evrima

Dinarska štednja je u poslednjih šest godina utrostručena i to sa 18 milijardi dinara iz avgusta 2012. godine na 54,4 milijarde dinara u julu 2018. i nastavlja da raste, saopštila je Narodna banke Srbije (NBS). U istom periodu, povećana je i devizna štednja sa 7,9 milijardi evra (936 milijardi dinara) na 9,7 milijardi evra (1.147 milijardi dinara). Kako ističu iz NBS, poverenje građana u domaću valutu povećano je zahvaljujući merama monetarne politike i postignutoj trostrukoj stabilnosti – inflacije, deviznog kursa i finansijskog sistema.

Ekonomija

12.05.2018 u 22:00

Banke neće švajcarske franke, a njihova štednja raste

U našim bankama u pogledu štednje švajcarskog franka dešava se svojevrsna alhemija. Banke ne primaju švajcarce na štednju, bar ne novu štednju, a položeni depoziti u valuti države sa Alpa – rastu. Bar tako pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Naime, ukupna devizna štednja u švajcarskim francima kod banaka na kraju aprila 2018. godine iznosila je 400,1 milion švajcarskih franaka (preračunato u evre – 333,8 miliona evra) i bila je veća 246,2 miliona franaka (odnosno 160 odsto) u odnosu na kraj aprila 2008. godine što je period pre 10 godina. Takođe, štednja položena kod domaćih banaka u švajcarskim francima raste iz godine u godinu, pa je u 2017. godini ona povećana 32,1 milion franaka (8,9 odsto), dok je u prva četiri meseca 2018. povećana 8,4 miliona franaka (2,2 odsto).

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: štednja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће