Kup.	Prod.	Sred.
117.14	117.84	117.49
110.75	111.41	111.08
114.01	114.7	114.36

Ekonomija

18.03.2017 u 19:00

Uskoro prve odluke Vrhovnog suda o švajcarcima

Vrhovni kasacioni sud (VKS) neće doneti „pravni stav“ nego pojedinačne odluke u konkretnim sporovima građana i banaka povodom stambenih kredita u švajcarskim francima. Obrazloženja tih odluka zapravo će biti „stavovi“ najvišeg suda. Iako je najavljeno da će biti donet krajem februara, na konferenciji za novinare pre dva dana u VKS našem novinaru je odgovoreno da stav „još nije izašao iz suda“ i da zapravo nije reč o stavu nego o odlukama u konkretnim predmetima vezanim za švajcarce. OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Ekonomija

11.03.2017 u 16:45

U bankama štede, a fondove merkaju

Štednja u Srbiji prvi put je u januaru premašila devet milijardi evra, međutim štediše se nisu ovajdile od toga što sve više novca daju bankama na čuvanje. I njih kao i evropske „kolege” muče niski pronosi na depozite tako da zaradu praktično i nemaju.

Ekonomija

23.02.2017 u 12:11

Država poziva devizne štediše bivše Jugoslavije

Ministarstvo finansija poziva državljane bivših republika SFRJ da prijave svoja potraživanja po osnovu stare devizne štednje, a oglas o tome objavljen je na stranicama našeg lista. Radi se o neisplaćenoj deviznoj štednji koja je položena do 27. aprila 1992. godine kod banaka sa sedištem na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ. Prijava potraživanja može se podneti neposredno ili poštom od 6. marta 2017. pa godinu dana. Adresa je Uprava za javni dug Ministarstva finansija Beograd ulica Sremska broj tri do pet. Elektronskim putem prijava se ne može podneti. Prijava potraživanja se podnosi na obrascu jedan koji se može preuzeti na internet stranicama Ministarstva finansija, Uprave za javni dug, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke.

Svet

22.02.2017 u 23:50

Atina: Protest policije i vatrogasaca zbog mera štednje

ATINA – Pripadnici grčke policije, obalske straže i vatrogasci večeras su protestovali u centru Atine zbog mera štednje, javio je AP. Okupilo se oko 1.200 demonstranata koji su tražili dodatno zapošljavanje, povećanje plata i bolje benificije za penzije. Oni su se okupili ispred zgrade parlamenta sa transparentima i bakljama. Sindikat policajaca saopštio je da su višegodišnje mere štednje razlog što imaju zastarele sisteme za komunikaciju koje kriminalci mogu lako da prisluškuju kao i da imaju patrolna vozila koja su jedva funkcionalna, prenosi Tanjug.

Ekonomija

22.01.2017 u 22:05

Nedelja štednje i konkurencija blago povećala kamate

Dok nekom ne smrkne drugom ne svane ili ono što je dobro za nekoga za drugoga nije. Ovo bi ukratko mogao da bude komentar na situaciju na tržištu kamata koje su za naše prilike već neko vreme na istorijski niskom nivou. I one na kredite i one na štedne depozite bilo da se radi o domaćoj valuti bilo da je reč o devizama. Ukratko, oni koji se zadužuju sada to mogu da učine pod najpovoljnijim uslovima u skorašnjoj istoriji dok oni koji očekuju prihode od svoje štednje sada dobijaju najmanju zaradu.

Ekonomija

31.10.2016 u 18:57

Ukupna štednja građana Srbije 8,97 mlrd evra u septembru

Ukupna štednja gradana Srbije iznosila je na kraju septembra ove godine 1.102,8 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije (NBS), što je, preračunato po srednjem kursu centralne banke oko 8,97 milijardi evra. Prema podacima iz septembarskog Statističkog biltena NBS, štednja u devizama iznosi 1.053 milijarde dinara (8,57 milijardi evra), dok se na štednim računima u domaćoj valuti nalazi 48,98 milijardi dinara. Od ukupne štednje u devizama, 263,02 milijarde dinara je oročeno na duži rok (2,14 milijardi evra), a 790,82 milijarde dinara na kratak rok (6,43 milijarde evra).

Ekonomija

15.10.2016 u 10:05

Kamate na štednju sve niže

Kamate na štednju ni ove godine neće obradovati štediše u predstojećoj nedelji štednje. Iz godine u godinu „interes” je sve niži, a podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su u avgustu banke u proseku plaćale 0,6 odsto na depozite stanovništva u stranoj valuti i 3,1 odsto na dinarske depozite stanovništva na sva oročenja. Banke sve više liče samo na sigurna mesta gde se drži novac, nego kod kojih se ide da bi se zaradilo. Mi po tome nismo izuzetak, kamate padaju i u svetu što je posledica ekspanzivne monetarne politike vodećih centralnih banaka u uslovima globalno niske inflacije i niskog ekonomskog rasta.

Ekonomija

31.05.2016 u 21:04

Zašto banke beže od devizne štednje

Da je neki devizni štediša kojim slučajem zaspao 2008. godine i probudio se ovih dana, ne bi mogao da poveruje šta bi od bankara doživeo. Pomenute godine na deviznu štednju banke su davale kamatu od čak devet odsto godišnje, a ovih dana to je neretko i nula. Nekoliko godina kasnije bankari su klijente u nedelji štednje počeli da dočekuju sa nižim kamatama, ali i sa šampanjcem. Ovih dana niti ih dočekuju, niti časte šampanjcem, a štediši se može dogoditi i da ga isprate iz banke. Obrazloženje – njegove devize im ne trebaju. Kreditni plasmani su na niskim granama, sve banke se bore sa viškom likvidnosti, pa im trošak da plate kamatu na novac koji im samo „čuči” u trezoru ne treba. Kamate i na deviznu i na dinarsku štednju su generalno niske. Međutim, situacija je ipak daleko od toga da

Ekonomija

30.05.2016 u 18:29

Država vratila staru deviznu štednju

Poslednja obveznica stare devizne štednje dospeva na naplatu. Srbija će njenom isplatom posle 14 godina konačno izmiriti ukupan dug od 4,2 milijarde evra prema vlasnicima deviznih štednih uloga i njihovim naslednicima, deponovanih u četiri državne banke koje su otišle u stečaj, ali i u piramidalnim štedionicama „Dafiment banci” i „Jugosdkandiku”. Zakonom o regulisanju javnog duga po osnovu stare devizne štednje 2002. godine propisana je obavezna konverzija deviznih uloga u obveznice Srbije, koji se godišnje uvećavao za kamatu od dva odsto do dana dospeća. Prva dospela obveznica „serije A” isplaćena je 26. avgusta 2002. u visini od 276,10 evra, a naredne svakog 31. maja, s tim što se njihov iznos uvećavao. Od 2005. do ove godine godišnja rata po jednom ulogu nije mogla biti manja od 500

Ekonomija

24.05.2016 u 14:31

NBS prognozira privredni rast između 2,3 i 2,5 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) promenila je naviše prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, svega što privreda i građani stvore, sa prethodnih 1‚8 odsto na između 2,3 i 2,5 odsto, izjavila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, na predstavljanju mesečnog izveštaja o inflaciji. – Očigledan je ekonomski oporavak, i to na dugoročno održivoj osnovi i zbog toga je izvesnije da će konačni nivo rasta biti u gornjoj granici projekcije na nivou od 2,5 procenata, navela je guvernerka. Prema njenoj oceni, ali i čelnih ljudi centralne banke, privredni rast bi trebalo da podstaknu investicije prvenstveno u izvozni sektor, dalja realizacija infrastrukturnih projekata, niži troškovi poslovanja zbog jeftinijih kredita i cena energenata kao i rast izvoza. Ona je dodala da kad raste

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: štednja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће