Kup.	Prod.	Sred.
117.15	117.86	117.5
110.62	111.29	110.96
113.75	114.44	114.09

Ekonomija

15.09.2017 u 12:56

Prihodi srpskih domaćinstava 60.195 a troškovi 61.477 dinara

Srpsko domaćinstvo je u drugom kvartalu 2017. godine u proseku raspolagalo mesečnim prihodom u novcu i u naturi u iznosu od 60.195 dinara, dok su prosečni rashodi za ličnu potrošnju iznosili 61.477 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Prosečni mesečni prihod po domaćinstvu je u posmatranom periodu bio za 2,6 odsto viši nego u drugom kvartalu prošle godine, kada je iznosio 58.656 dinara. U poređenju sa prva tri meseca 2017, prosečni prihodi domaćinstava su u drugom kvartalu bili veći za 0,2 procenta. Rast na godišnjem nivou je rezultat povećanja prihoda iz redovnog radnog odnosa i penzija, koji imaju najveći udeo u ukupnim prihodima domaćinstava od 82,1 odsto u drugom tromesečju 2017, dok je niži od rasta zabeleženog u prvom kvartalu ove godine zbog smanjenja

Ekonomija

05.09.2017 u 22:00

Nemački „arijel” i jeftiniji i bolje pere od hrvatskog

Kod više od polovine ispitanih proizvoda sa tržišta Hrvatske i Nemačke utvrđena je znatna razlika u kvalitetu, pokazala je najnovija analiza koju je Hrvatska, poput drugih novih članica EU, sprovela kako bi ukazala da multinacionalne kompanije diskriminišu potrošače u siromašnijim državama Unije. Paradoksalno je i da su 60 odsto ispitivanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego potrošači u Nemačkoj, a istraživanje je pokazalo da samo kod četiri od 26 ispitanih artikala (15 odsto) nije nađena razlika ni u kvalitetu ni u ceni. Kod čak 54 odsto utvrđena je razlika u kvalitetu, i to u prilog potrošačima sa zapadnijeg tržišta, prenose hrvatski mediji.

Region

01.09.2017 u 15:01

Bombone i prašak u Hrvatskoj lošiji od istih u Nemačkoj

ZAGREB – Analiza kvaliteta (naizgled) istih proizvoda u Hrvatskoj i Nemačkoj pokazala je da kod više od polovine ispitanih postoji razlika u kvalitetu, da su razlike najveće kod hrane i da je većina analiziranih proizvoda skuplja u Hrvatskoj nego u Nemačkoj. Rezultati istraživanja potvrdili su opravdanost uverenja većine građana iz tzv. novih članica EU da ih multinacionalne kompanije tretiraju kao građane drugog reda. Rezultate analize kvaliteta istih proizvoda u Hrvatskoj i Nemačkoj danas su u Kući Evrope u Zagrebu predstavile hrvatska evroposlanica Biljana Borzan i direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gros-Bošković. Analizu su radile hrvatske akreditovane laboratorije a zaključke je donela radna grupa stručnjaka koju je formirala HAH. Istraživanje je pokazalo da samo

Ekonomija

29.08.2017 u 22:00

Dekodiranje telefona nije obaveza operatera

Kao dugogodišnji korisnik usluga jednog operatera mobilne telefonije, naš čitalac koji je preneo svoje iskustvo, imao je dva broja i dva telefona koja je, kaže menjao svake dve godine. Račune je redovno plaćao, a kada je stigla ponuda konkurencije koja je bila povoljnija – odlučio je da promeni operatera. – Zahtev za preseljenje dva broja podneo sam novom operateru 15. avgusta. Već sutradan pozvali su me iz kancelarije operatera kog napuštam i ponudili bolje uslove kako bih ipak ostao njihov korisnik. Iako sam zatražio da mi tu ponudu pošalju pismeno, nisu to učinili jer, tvrde, nije praksa, zbog čega smo završili saradnju. Sugerisali su mi da sačekam SMS pre isključenja sa mreže i da sledim uputstva koja ću dobiti, objašnjava naš čitalac koji je pisao redakciji „Potrošača”.

Ekonomija

20.08.2017 u 22:00

Peronska karta u Beogradu 180, a u Nišu 300 dinara

Peronska karta na Beogradskoj autobuskoj stanici košta 180 dinara i moraju da je plate svi, bez obzira da li putuju, prate nekog do autobusa ili ulaze na minut da predaju pošiljku vozaču. Od pretprošle godine ova usluga poskupela je za 20 dinara, a prolazak do perona, kako kažu putnici, papreno košta, budući da ova „karta” ne podrazumeva recimo besplatan toalet ili prtljag. Zanimljivo je da najprometnija autobuska stanica u Srbiji nije rekorder po ceni peronske karte – ova usluga na stanici u Nišu košta čak 300 dinara, što je četvrtina autobuske karte do Beograda.

Ekonomija

12.08.2017 u 22:00

Trošimo 60 odsto više struje od Evropljana

Potrošnja struje u Srbiji jeste veća od evropskog proseka, ali ne pet puta kako se to poslednjih dana bombastično navodi u javnosti. Prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu u našoj zemlji je oko 400 kilovata. Da je tačno da je pet puta veća od evropskog proseka to bi značilo da Evropljani mesečno troše manje od 100 kilovata, što nije realno, kaže za „Politiku”, prof. dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike.

Ekonomija

06.08.2017 u 22:00

Zašto banke naplaćuju neosnovane reklamacije

Banke u Srbiji naplaćuju građanima naknadu za neosnovanu reklamaciju i na ovaj način krše zakon. Uvidom u tarifnike koje banke objavljuju na svojim sajtovima, redakcija „Potrošača” pronašla je da to čini najmanje deset banaka koje posluju na ovom tržištu. I pored upozorenja NBS da bi naknade trebalo da prilagode stvarnim troškovima, one uvode ovu taksu koja je suprotna i zakonu i logici. Pritom, naplaćuju je od najmanje 500 do 1.000 dinara, a neke idu još i dalje pa na već postojeću taksu dodaju i iznos takozvanih stvarnih troškova. Jedna banka ovu uslugu tarifira kao 20 odsto reklamiranog iznosa.

Ekonomija

11.07.2017 u 22:00

Nema pregovora sa Makedonijom o ukidanju „zelenog kartona”

Nema izgleda da će „zeleni karton”, bez koga građani Srbije ne mogu da putuju kroz Makedoniju, uskoro biti ukinut. I dok su nas ranijih godina, pred početak letnje sezone, nadležni uveravali da se sa ovom državom pregovara na tu temu, kako „Politika” saznaje, to pitanje „u ovom trenutku nije predmet razgovora sa Makedoncima”. – Sa kolegama iz Makedonskog biroa osiguranja komuniciramo redovno o raznim pitanjima. Ali ukidanje „zelenog kartona” u ovom trenutku nije predmet razgovora – kažu u odgovoru za naš list u Udruženju osiguravača Srbije (UOS). Na njihovom sajtu se navodi da je za vlasnike vozila iz Srbije neophodno da u Makedoniji poseduju „zeleni karton” jer ta država (iz Sistema zelene karte) nije članica tzv. Multilateralnog sporazuma.

Ekonomija

04.07.2017 u 22:00

Srbija deponija za zastarele klima-uređaje

Prošle nedeljne EPS je upozorio da su tokom nekoliko najvrelijih dana klima-uređaji podigli potrošnju struje u Srbiji za čak 10 odsto. Stručnjaci tvrde da jedan od razloga za to i loš kvalitet uređaja koji se prodaju na tržištu. I u EU klima-uređaji su jedni od najvećih potrošača električne energije pa je, pre tri godine, izglasana regulativa koja ograničava plasman neefikasnih uređaja na tržište unije. Od 2013. uvedena je i nova klasifikacija koju prati uvođenje energetskih klasa (A+++, A++ i A+) dok je uvoz i prodaja uređaja klase niže od C (kod hlađenja) i A (kod grejanja) zabranjen.

Ekonomija

27.06.2017 u 21:42

Trgovci zakidaju kupce i na plastičnim pakovanjima za hranu

Udruženje „Zaštita potrošača” tvrdi da svi trgovinski lanci mere hranu koju pakuju u plastične kutije tako da „zakinu” potrošače od sedam do čak 30 odsto. Tokom istraživanja koje je sprovelo to udruženje, proveravana je tačnost merenja u 68 prodavnica lanaca – „Maksi”, „Tempo”, „Gomeks”, „Super vero”, „Univereksport”, „Roda”, „Idea”, „Aman” i „Aroma”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: potrošači

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће