Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.68	117.33
108.87	109.53	109.2
117.54	118.24	117.89

Društvo

18.07.2022 u 09:11

Đaci iz dijaspore prvi put u letnjoj školi srpskog jezika u Tršiću

Naučno-obrazovno-kulturni centar „Vuk Karadžić” u Tršiću, ove godine prvi put ugostio je đake koji srpski jezik, ali i o srpskoj kulturi i tradiciji, uče u srpskim dopunskim školama u inostranstvu. Letnju školu srpskog jezika, pod nazivom „Leto u zavičaju”, za učenike iz dijaspore Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je u rodnom mestu Vuka Karadžića, i to u kući u čijim je temeljima zaštita, očuvanje i negovanje srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, a pre svega srpskog jezika i ćiriličkog pisma. Boravak u Tršiću sada se završava za prvu grupu učenika iz Francuske, Nemačke, Italije, Švajcarske i Grčke, ali će u ovoj letnjoj školi do kraja raspusta boraviti još dve grupe đaka iz dijaspore, ukupno 217 školaraca u pratnji 17 nastavnika. Osnivač

Pisma čitalaca

12.07.2022 u 14:02

U tem Somboru srpski je na umoru

Ako neki od malobrojnih stranih gostiju prođe glavnom ulicom Sombora – Kralja Petra Prvog – neće imati utisak da se nalazi u Srbiji. Više od 90 odsto naziva prodavnica ispisano je na stranim jezicima. Evo primera koji se mogu videti duž samo stotinak metara pomenute ulice: „Legend World Wide”, „Opposite”, „Avanguardia”, „LaCity”, „Battery Shop”, „Bonatti”, „Mozzart Bet”, „Extreme Intimo”, „Exterra Schouter”. Među njima se uočavaju samo dva razumljiva naziva: „Apoteka” i „Menjačnica”. Ako prošetate pored izloga knjižare u susednoj ulici, pogledajte koje se knjige nude kupcima. Videćete niz dela stranih i domaćih autora koja su štampana latinicom, a u samoj knjižari retko ćete naći dela naših klasika i savremenika objavljena na ćirilici. U samoposlugama i u somborskoj pošti kupcima se nudi niz

Polemika

08.07.2022 u 18:00

O jeziku i pravu na samoblamažu

Moj omiljeni detalj u odgovoru Miloša Kovačevića na moje osvrte „O jeziku i politikantstvu” i „O jeziku, selima koja gore i babama koje se češljaju” je to što je on mene iz čista mira prozvao Tomicom. Tačno je da sam ja, sa svojih 48 godina, u odnosu na dotičnog gospodina, još u cvetu mladosti, i tačno je da, uprkos našim ideološkim i stručnim razmimoilaženjima, Kovačević ima prava da prema meni gaji lične simpatije. Ipak moram priznati da sam bio zatečen njegovim milozvučnim tepanjem. Kovačević je sebe međ ozbiljnim svetom diskreditovao još devedesetih godina prošlog veka, kao jedan od autora skarednog „Slova o srpskom jeziku”, šovinističkog „zakonopravila” koje „potpisaše i potvrdiše srpski filolozi i pisci” sa sumanutom tezom da je sve što je štokavsko – srpsko, i da

Društvo

15.06.2022 u 14:41

Osnovan lektorat za srpski jezik u Ljubljani

LjUBLjANA- Dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ivana Živančević Sekeruš i dekan Filozofskog fakulteta u Ljubljani Mojca Šlamberger Brezer potpisale su ugovor o saradnji kojim je osnovan Lektorat za srpski jezik u Ljubljani, saopštili su iz Ministarstva spoljnih poslova. Ovo je prvi put da se ovakav lektorat otvara u Sloveniji. Potpisu sporazuma prethodili su dugotrajni pregovori. Prema ugovoru o osnivanju Lektorata, srpska strana izabraće lektora, a slovenačka ga odobriti, bez dodatnih izbornih procesa na Filološkom fakultetu u Ljubljani. Finansiranje lektora potpuno je na srpskoj strani, dok će slovenačka strana lektoru obezbediti odgovarajući fond časova, uslove za rad, kao i promociju novih studijskih predmeta koji će uključivati srpski jezik i književnost, prenosi Tanjug. Status

Region

22.05.2022 u 19:16

Srpskoj deci u Glamoču oduzeto pravo da uče maternji jezik

Od našeg dopisnika Sarajevo – Glamoč, jednu od četiri lokalne zajednice s većinski srpskim stanovništvom u Federaciji BiH (FBiH), koja teritorijalno pripada Kantonu 10, mnogi vide kao najupečatljiviji primer diskriminatorskog odnosa vlasti prema srpskom narodu i njegovim pravima. U toj opštini srpskoj deci uskraćeno je Ustavom zagarantovano pravo da uče maternji jezik i izučavaju nacionalnu grupu predmeta po nastavnom planu i programu Republike Srpske. Borbu za jedno od osnovnih prava svoje dece, koje im je zagarantovano i Dejtonskim mirovnim sporazumom, glamočki Srbi, uglavnom povratnici, vode bezuspešno više od dve decenije. „Takav apsurd, siguran sam, ne postoji nigde u svetu. Imate u školama većinski srpsku decu, a osporavate im da izučavaju svoj jezik, svoju istoriji, svoju

Kultura

22.03.2022 u 10:35

Praskozorje je najlepša srpska reč

Reč „praskozorje” izabrana je za najlepšu srpsku reč od onih koje su učenici predložili na konkursu koji je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovalo u okviru manifestacije „Mart, mesec srpskog jezika”. Na konkurs je stiglo 905 predloga, a tročlana komisija, koju su sačinjavale prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Vesna Lompar i msr Vesna Nikolić, izabrale su reč praskozorje kao najlepšu od pristiglih, prenosi Tanjug. Predloge su Društvu za srpski jezik slali učenici različitih uzrasta, od onih koji pohađaju peti razred osnovne škole do onih koji završavaju srednju školu, a za reči, kao najlepše, su se odlučivali prema njihovom značenju, zvučanju, građenju, simbolici ili prema dragoj uspomeni

Društvo

21.03.2022 u 12:32

Dele se brojevi i mišljenje, slažu se i drva i ljudi

Ukoliko sebe smatrate jezičkim znalcem, a još ste i novinar (koji su posebno prozvani kao mitomani), uzmite prvo šećer i vodu, pa onda otvorite knjigu Pavla Ćosića „Jezičke nedoumice: Zablude i mitovi”. Sve ono što smatrate da je ispravno, sve ono što su vas učili roditelji, u školi i na fakultetu, po ovoj knjizi – nije ispravno i spada u domen jezičkih zabluda i mitova. A autor prvo objašnjava da su jezičke zablude više ili manje raširena mišljenja o nečemu što se ne poklapa sa ustanovljenim jezičkim pravilima. To znači da je nauka o jeziku utvrdila jedno, a da naširoko vlada nešto drugo, alternativno. „Mada gotovo da nema domaćinstva u Srbiji koje nema makar jedan primerak legendarnog ’Rečnika jezičkih nedoumica’ Ivana Klajna, opet će brojni lektori prenebregnuti ono što u tom rečniku

Društvo

29.01.2022 u 20:56

Politikanstvo u raspravi o jeziku

Zahtev ombudsmana da se iz upotrebe povuče udžbenik srpskog jezika u kome se precizira da su na lingvističkom planu hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski isključivo varijante vukovskog srpskog jezika direktno je uvođenje politikanstva u raspravu o jezičkim temama, naglašava za „Politiku” dr Miloš Kovačević, redovni profesor na Katedri za srpski jezik i opštu lingvistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i član Odbora za standardizaciju srpskog jezika. – Neverovatno je šta zaštitnik građana sebi daje za pravo. On je na ovaj način ukinuo i naziv „srpsko državljanstvo” u srpskim pasošima. On jednostavno iz lingvistike gotovo ništa ne zna, nego po svojoj birokratskoj pameti misli da može biti iznad srbistike kao nauke o srpskom jeziku. Zaštitnik ne razume na čemu počiva i koji su

Društvo

17.12.2021 u 12:28

Onlajn predavanje o standardnom jeziku

Institut za strane jezike organizuje danas od 19 časova onlajn predavanje „Standardni jezik: dobar sluga, zao gospodar” o tipu, statusu i budućnosti standardnog jezika u Srbiji. Predavač je Boban Arsenijević, profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu. Učesnici predavanja moći će da se upoznaju s pogledima jednog gramatičara na pitanja sociolingvistike standardnog jezika u Srbiji. U prvom delu izlaganja, zasnovanom na objektivno-naučnom pristupu, profesor Arsenijević predstavlja relevantna saznanja, stavove i modele prirode i položaja standardnog jezika u jednoj zajednici, smeštajući situaciju u Srbiji u predstavljene okvire. U drugom delu izlaganja govoriće o perspektivama primenjene lingvistike, konkretno jezičke politike, i usredsređuje se na razmatranje aktuelnog stanja,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће