Sreda, 01.02.2023.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.01	117.71	117.36
	107.59	108.24	107.92
	117.43	118.14	117.79

Tag: formule dr zoran

Magazin

08.01.2018 u 08:00

Generacija Z

Nakon generacije Y (ipsilon) ili „milenijalaca”, koji su rođeni u periodu od 1980. do sredine devedesetih, došla je generacija Z (zet), koja obuhvata rođene od sredine devedesetih do danas. Najstariji pripadnici generacije Z su danas na početku svojih dvadesetih godina. Pojam generacija je definisan veoma široko i obuhvata samo neke dominantne trendove i karakteristike, tako da ne opisuje sve svoje pripadnike. Uprkos tome, proučavanje generacija može biti veoma korisno, naročito kada upozorava na neke zabrinjavajuće podatke. Veoma jasnu sliku osobina pripadnika generacije Z u SAD je donelo najnovije istraživanje Džin Tvengi, profesora psihologije iz San Dijega, koje je izložila u svojoj knjizi „iGen” (ajdžin engleski izgovor za „iGen”, skraćenicu za internet generaciju). Ista autorka

Magazin

01.01.2018 u 08:00

Kad da znači ne

Kada neko nevoljno pristane da uradi nešto što je neko drugi tražio od njega, nešto „što nije mogao da odbije”, postavlja se pitanje da li je taj zadatak zaista prihvatio ili je i dalje ostao u unutrašnjem konfliktu da li da ga uradi ili ne uradi. Kada osoba istovremeno i prihvata i ne prihvata da izvrši neki njoj neprijatan zadatak, postoji velika verovatnoća da će početi da se ponaša na onaj način koji zovemo pasivno-agresivno ponašanje. To su situacije u kojima osoba sebe doživljava žrtvom dogovora na koji je sama pristala zbog čega je nemotivisana da izvrši dogovoreno. Tipično je da zbog otpora koji oseća odlaže započinjanje tog zadatka, da kada ga radi kratko i površno, da više stvara utisak da se trudi nego što je zainteresovana da zadatak privede do kraja, da kasni u odnosu na rok do kojeg

Magazin

25.12.2017 u 08:00

Pokloni i darovi

Još kao deca naučimo da je veoma važan način izražavanja ljubavi kada nam neko pokloni nešto što je nama vredno. Igračke, bomboni, čokolada i drugi darovi postaju za dete konkretizacija nečije ljubavi. U našem nesvesnom se pravi veza između dobijanja nečega na dar i osećanja voljenosti i prihvaćenosti. Kada odrastemo u nama nastavlja da živi ono „unutrašnje dete” koje voli da dobija poklone od drugih. Dok su deca usmerena na primanje ljubavi, odraslima je važno i pokazivanje, izražavanje ljubavi. Odrasli kroz poklanjanje i darivanje izražavaju ljubav prema drugima, od roditeljske, partnerske do prijateljske. Dok deca razmišljaju šta bi volela da dobiju na dar, odrasli razmišljaju o drugima i pretpostavljaju šta bi bio prigodan poklon za neku drugu, određenu osobu. Uvređen umesto

Magazin

18.12.2017 u 08:00

Izlog ličnosti

Koliko se trudite da u svakoj socijalnoj situaciji budete ono što jeste, da budete potpuno iskreni, autentični i spontani – da drugima pokazujete svoje „pravo lice”? Ako se zaista trudite da uvek komunicirate na ovakav način, najverovatnije ćete imati mnogo problema sa ljudima. Razlog je što su socijalne situacije veoma različite i što kultura komuniciranja zahteva da u mnogim situacijama nosimo svoje socijalne maske. Svaki pojedinac funkcioniše u dva veoma različita društvena kruga: u krugu ljudi sa kojima je blizak i u krugu ljudi sa kojima nije blizak, koje možda i ne poznaje, a koji zovemo javnost. Suvišne u krugu bližnjih U krugu bliskosti socijalne maske nisu poželjne zato što odnos bliskosti podrazumeva da se bliske osobe ponašaju spontano, da se pokazuju jedna drugoj

Magazin

11.12.2017 u 09:00

Zabranjena osećanja

Roditelji i druge osobe detetu pokazuju da su neke emocije dobrodošle, druge su nepoželjne, a na obrazac prihvatljivosti nekada utiču kultura ili pol mališanaDeca doživljavaju i izražavaju različita osećanja, ali ubrzo shvate da nisu sva ta osećanja dočekana na isti način od strane roditelja i drugih koji su deo detetovog socijalnog okruženja. Roditelji i drugi koji su u kontaktu sa detetom mu pokazuju da su neka osećanja dobrodošla, a da su neka osećanja nepoželjna. Nekada je problem u načinu na koji dete izražava osećanje koje je inače dobrodošlo, a nekada je problem u samom osećanju koje se kao takvo smatra neprihvatljivim i nepoželjnim. Prema tome koja su osećanja poželjna, a koja neprihvatljiva, porodice se razlikuju. Nekada na obrazac prihvatljivosti utiče kultura, a nekada je

Magazin

27.11.2017 u 08:00

Želje koje nas pokreću

Znati šta neko želi je veoma važno da bismo razumeli unutrašnji život te osobe, ali i način na koji se ponaša i živi. Mnogo je lakše razumeti zašto ljudi idu od nečega, nego zašto ljudi idu ka nečemu. Upravo su potrebe i želje ono što ljude pokreće napred ka nekim ciljevima. Možemo razlikovati potrebe od želja, u odnosu na to koliko su povezane sa preživljavanjem osobe. Dok su potrebe ono bez čijeg zadovoljenja nije moguće preživeti, želje su ono bez čijeg zadovoljenja je osobi samo neprijatno. Kada osoba pogrešno želju proglasi za potrebu, ona postaje zavisna od njenog ispunjenja jer veruje da bez nje ne može preživeti. Životna energija i šta kad je nema Po svojoj prirodi želje su emocije. Dok je većina filozofa koja je razmišljala o osnovnim osećanjima u njih ubrajala želje,

Magazin

20.11.2017 u 08:00

Džungla u učionici

Izveštaji o vršnjačkom nasilju u školama ne samo da uznemiravaju zbog brutalnosti zlostavljanja, već i zbog reakcije vršnjačke „publike” koja je ili ravnodušna ili navijački podstiče zlostavljanje njihovog „druga” ili „drugarice”. Za osudu je i čin zlostavljanja i odnos unutar vršnjačke grupe. Brutalno zlostavljanje je uvek izraz neprijateljskog odnosa. Za zlostavljača je zlostavljanje opravdano njegovim doživljajem da je drugi bilo zla osoba (mržnja) bilo bezvredna osoba (prezir). Vršnjačko nasilje je najbolje razumeti kao posledicu ili simptom jednog dubljeg poremećaja – neprijateljstva u vršnjačkoj grupi. Kada se fokusiramo na nasilno ponašanje, fokusiramo se na simptom.

Magazin

13.11.2017 u 08:00

Emocionalna pismenost

Iako svaki čovek doživljava emocije, ljudi se razlikuju prema tome koliko su u stanju da ih prepoznaju kao takve i da ih povežu sa određenim događajem ili misaonim tokom. Na jednom kraju spektra su oni koji nisu u stanju da rečima opišu šta osećaju, a na drugom kraju su oni koji veoma dobro prepoznaju kako svoja, tako i tuđa osećanja, čak i onda kada su samo diskretno izražena. U odnosu na to kako i koliko neko „čita” svoja i tuđa emocionalna stanja možemo govoriti o emocionalnoj pismenosti i nepismenosti. Emocionalno nepismeni su oni koji nisu u stanju niti da dožive diferencirana osećanja niti da ih imenuju. Najteži oblik emocionalne nepismenosti je kod onih ljudi koji doživljavaju emocije kao telesne osete u različitim delovima tela, ali koji ih ne prepoznaju kao emocije. Oni nekada

Magazin

06.11.2017 u 08:00

Strah od snažnih emocija

Kada neko doživljava neku emociju, on može prema tome imati pozitivan ili negativan stav koji može sadržavati neku emotivnu reakciju. Ljudi mogu biti zadovoljni ili ponosni što doživljavaju datu emociju ili mogu zbog toga osećati stid ili strah. Tako nastaju „emocije zbog emocije”. Kada se neko stidi što oseća strah u nekoj situaciji, on u stvari smatra da će drugi ljudi o njemu misliti nešto negativno, da je slabić ili kukavica. Za razliku od „stida zbog straha”, „strah od straha” nije toliko povezan sa činjenicom da u datoj situaciji osoba oseća i pokazuje strah, već se ovaj strah od straha pojavljuje onda kada se osoba uplaši intenziteta straha koji doživljava. Preživećemo i „nepodnošljivo” Kako se ljudi uplaše uvek kada procenjuju da ih ugrožava nešto što je snažnije od njih, možemo se

Magazin

30.10.2017 u 08:00

Ljubav i mržnja

Ljudi veoma često povezuju ljubav i mržnju, govore kako su to dva lica istog osećanja i kako se ljubav veoma lako pretvara u mržnju. Kako je reč o dva potpuno suprotna, međusobno isključujuća osećanja, vredi osvetliti njihovu prirodu i međusobni odnos. Ljubav je osećanje koje neko oseća prema osobi koja mu je emocionalno važna na veoma pozitivan način. Ljubav je odnos prema drugoj osobi kao celovitom ljudskom biću koje je procenjeno kao veoma pozitivno i vredno. Zbog toga se onaj koji voli emocionalno vezuje za voljenu osobu, želeći da bude sa njom u trajnom odnosu. Ljubav je primer najprijateljskijeg mogućeg odnosa. Promena pozitivne predstave Mržnju ljudi osećaju prema nekome ko im je emocionalno važan na veoma negativan način. Tačnije, mrzi se onaj koji je procenjen kao zao

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

01.02.2023 u 16:58

Medenica tvrdi da optužnica nije protiv korupcije, već privlačenja birača

01.02.2023 u 16:48

Reciklirani asfalt neiskorišćeni građevinski resurs

01.02.2023 u 16:47

Nikolić:Crna Gora još nije nezavisna od ruskog imperijalizma

01.02.2023 u 16:47

Veliki štrajk u Britaniji, pola miliona ljudi izašlo na ulice

01.02.2023 u 16:46

Potraga za poveljom slobode – posao za grad ili Interpol

01.02.2023 u 16:42

Srbi ustali protiv izgradnje nove baze pogranične policije u selu Dren na KiM, ali se radovi nastavljaju