Kup.	Prod.	Sred.
116.99	117.69	117.34
106.14	106.78	106.46
116.99	117.69	117.34

Magazin

08.03.2018 u 13:15

Suvenir za najviše državnike i dar za najbliže

Nekad je pletenje bio svakodnevni rad. Naročito zimi. Naročito žena. Ono što se plelo, oblačilo se ili čuvalo, da se ponese kada se po udaji napusti roditeljski dom. Tople čarape, prsluci, suknje, haljine, tekstil za pokućstvo... Nije mogla da se zamisli kuća bez ormara sa poređanim metrima pamučne spreme. Umeće pletenja, vezenja, tkanja, pustovanja (ručno valjanje vune) prenosila se sa baka i mama na mlađe. U moderno vreme međutim, heklani miljei polako su postajali – demode. Industrijska proizvodnja potisnula je ručne razboje, pa su se rukotvorine našle u zapećku. Žene, pod teretom drugih obaveza prestale su da se interesuju za tradicionalne tehnike i sve je manje onih koje znaju da prenesu ove veštine na mlađe generacije. Ipak, vremenom, što zbog mode, koja je vratile etno-motive u

Magazin

16.02.2018 u 08:15

Trag ostao samo u muzejima

Da nema stakla ispred postavljenog trpezarijskog stola, sa srebrnim escajgom, salvetama sa finim vezom i izrezbarenog ogledala u pozadini, koje podseća da su to eksponati – posetioci Etnografskog muzeja u Beogradu mogli bi da očekuju poziv na kafu ili čaj nekog od članova porodice Radanović. Izložba „Iz prošlosti jedne porodice Osijek – Petrinja – Beograd” posvećena ovoj srpskoj familiji svojevremena je vremenska mašina koja posetioce prosto „uvuče” u 19. vek. Međutim, srpska familija iz Osijeka, verni svedok građanskog načina života kroz više od dva veka, kojoj je posvećena izložba ugašena je 1989. smrću poslednjeg izdanka porodice. Zahvaljujući naslednicima i preko ženske linije, Tomića iz Petrinje, takođe ugledne familije, u koju se udala jedna od kćerki Radanovića, porodična

Magazin

22.12.2017 u 13:15

Putovanje kroz vreme u mađarskoj etno-kući

Poštovani, veoma sam zadovoljan lednjakom koji sam od vas kupio: ovaj model u sravnjenju sa starim, troši za istu količinu mesa – manje leda, a to za mene znači veliku uštedu. Ovako počinje pismo upućeno 1939. godine Franji Ujvariju, inovatoru i vlasniku Tvornice strojeva, uglednom žitelju Temerina, koje je danas požutelo svedočanstvo uz izloženi lednjak (preteču savremenih frižidera) u tajhazu, etno-kući mađarskog stanovništva ovog dela Bačke. Na mađarskom jeziku tajhaz znači zavičajna kuća. Nekada se, naime, saonicama išlo do obližnjih reka, bara, u konkretnom slučaju do Jegričke reke, gde su se sekle velike kocke leda da bi se u primitivnim uređajima održala niska temperatura i svežina namirnica. Zavičajna kuća otvorena je pre 14 godina.

Magazin

14.12.2017 u 08:15

Selo koje „glumi” Ćosićevo mitsko Prerovo

U vreme kada ljudi jedva poznaju najbližu rodbinu i deda obično predstavlja najdaljeg pretka koga znaju, Dragan Gligorijević iz Jagodine čuva vekovnu tradiciju svojih predaka. Kao da ga je, kako sam kaže, Bog predodredio da čuva porodično „blago” sa očeve i majčine strane. Kuća u Gornjem Račniku nadomak Jagodine, ostala s majčine strane, jedna je od najvrednijih stvari koje je, ne samo spasao zuba vremena već i ovekovečio, jer se u njoj ovih dana snima serija „Koreni” po istoimenom kultnom romanu Dobrice Ćosića. Kuća oslikana bojama još 1891. – Čatmara je napravljena pre 134 godine od blata i slame. Deda Relja mi je pričao da su grede iz planine dovožene u duplim zaprežnim kolima.

Srbija

08.11.2017 u 12:45

Foto-monografija nošnji Slovaka u Vojvodini

Novi Sad – U naselju Kisač, u kome živi brojno slovačko stanovništvo, održan je tokom vikenda 2. Festival tradicionalne nošnje Slovaka u Vojvodini. Tom prilikom predstavljena je fotomonografija „Slovačka lepota u narodnoj nošnji” u izdanju Kulturnog centra Kisač. Direktor Kulturnog centra Kisač Pavel Surovi, koji je uz Branislava Kokavca jedan od autora foto-monografije, kaže za naš list da ovim izdanjem prošlost i sadašnjost Slovaka oživljavaju u jednoj novoj formi – lepoti. „Vraćamo se svojim korenima. Ova slovačka bajka o nošnjama predstavlja kulturno-etnografski osvrt na našu tradiciju, kulturu, kolorit, što jednom rečju predstavlja ’naš slovački identitet’ i ’slovačku lepotu’”, navodi direktor KC, koji je i pokrajinski poslanik. Ekskluzivna foto-monografija ima 256 strana,

Beograd

14.02.2017 u 14:58

Očuvanje srpskih običaja u Grockoj

Sveti Trifun se, uz orezivanje čokota, na teritoriji opštine Grocka dočekuje izložbama sa temom „Vino i ljubav” u Grockoj, Kaluđerici, Vrčinu i Dražnju. U susret prazniku vinogradara i zaštitnika ljubavi, veliki broj žena sa teritorije opštine Grocka učestvovao je u pripremi postavki nadahnutih grožđem, vinom i lepim emocijama. Unije žena iz Grocke, Vrčina, Kaluđerica i Dražnja otvorile su proteklog vikenda izložbe u svojim mestima, a postavke su osmišljene radi očuvanja srpskih običaja, kulture i tradicije, kao i podsticanja duha zajedništva, razmene i druženja. Uz poeziju, kuvano vino i domaću trpezu, svako od naselja je na sebi svojstven način odabralo i izložilo eksponate u čast zaštitnika vinogradara, obuhvativši predmete za pripremu i čuvanje vina, etnomotive, dekupaž,

Društvo

30.01.2017 u 08:05

Cincari – krvotok Balkana

Uz tradicionalne pastirske cincarske pesme, koje su odzvanjale balkanskim planinama još pre četiri veka, Srpsko-cincarsko društvo „Lunjina” obeležiće svoju slavu Svetog Atanasija Velikog, koja se praznuje 31. januara. Biće to i prilika da se podsete svoga jezika i porekla, ali i uticaja na modernizaciju, kulturni i ekonomski razvoj Srbije. Slava će biti obeležena u sedištu društva koje postoji već 26 godina, u beogradskoj Ulici Majke Jevrosime, u stanu koji pripada potomcima komediografa Branislava Nušića, jednog od najpoznatijih ovdašnjih Cincara. Ako uzmemo u obzir i ostale znamenite Cincare, od revolucionara i književnika Rige od Fere do pevača Tošeta Proeskog, teško je pronaći brojčano manji narod koji je ostavio dublji trag na ovim prostorima. Upravo „Lunjina” ima misiju da na

Kultura

19.11.2016 u 10:45

Zlo pod maskom dobra

Bojan Jovanović (1950), naš poznati antropolog, pesnik i sineasta, diplomirao je i doktorirao etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje naučnog savetnika. Objavio je veliki broj stručnih i desetak pesničkih knjiga. Izdavačka kuća HERAedu iz Beograda objavila je nedavno njegovu novu studiju „Antropologija zla”. Samo spoznavanje razlike dobra i zla, kaže autor, ne sprečava ljude u njihovoj sklonosti da ispoljavaju loše namere, potčinjavaju se zlu i pokazuju spremnost da ga čine. Tema zla, više od bilo koje aktuelne teme, ističete u knjizi, ima prioritet zbog značaja za ljudski opstanak. Kolika je snaga zla? Ona je srazmerna čovekovoj nemoći da se suprotstavi negativitetu oličenom u ljudskoj agresivnosti, bilo da je žrtva ili počinilac zla. Ta nemoć

Beograd

21.08.2016 u 08:40

Život naroda i pretrajavanje hramova

Fotografije pravoslavnih hramova iz dokumentacije Etnografskog muzeja i crteži arhitekture ovih svetinja prikazani su na izložbi „Život naroda i pretrajavanje hramova” u Etnografskom muzeju i predstavljaju fotografska svedočanstva Etnografskog muzeja. Postavku je otvorio akademik Ljubomir Maksimović, direktor Vizantološkog instituta i potpredsednik SANU, a o značaju izložene građe govorila je i Mirjana Menković, direktorka muzejskog zdanja na Studentskom trgu. Ona je na uloženim naporima u pripremi materijala zahvalila autorima mr Bojanu Popoviću, višem kustosu Narodnog muzeja (Galerija fresaka), i Jeleni Savić, kao i Predragu Đorđeviću koje je ustupio neke od fotografija za ovu priliku. Upoznajući posetioce s onim što će do 21. oktobra da krasi staklene vitrine na spratu muzeja,

Kultura

31.03.2015 u 22:00

Sačuvati od zaborava kulturno nasleđe

Etnografski institut SANU, Ministarstvo kulture i informisanja i Etnografski muzej u Beogradu, objavili su obimnu monografiju, na više od šesto strana, s naslovom „Kosovo i Metohija u izdanjima Etnografskog instituta SANU (1951–1998)”, koju je priredila dr Dragana Radojičić. Monografija je posvećena dr Vojislavu S. Radovanoviću (1894–1957), profesoru Filozofskog fakulteta u Skoplju i...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: etnologija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће