Tag: ćirić

Iako sam ubeđen da je to želeo po svaku cenu da izbegne, ipak je sahrana Bogdana Tirnanića bila medijski događaj. Što uopšte ne čudi, imajući u vidu popularnost i značaj koje je još za života stekao. E, sad, naravno da je odlazak na nečiju sahranu krajnje privatni čin, ali taj „intimni bonton” ne važi kada su u pitanju javne ličnosti. I toga su oni (bez snebivanja, molim!) i te kako...

I dok kalendarska godina ubrzano ističe, a budžetska se usporeno načinje, nekako nam je već prešlo u naviku da u poznim danima božićnog posta prokomentarišemo učinak i rad aktuelne vlade. EU principi nas teraju da ovu naviku nastavimo da upražnjavamo što sistematičnije. Naravno, počećemo od premijera „deda mrazovskog” imidža. Elem, kako vreme odmiče sve više se uviđa...

Ako je čovek čoveku – vuk, šta je onda vuk vuku? Jeremić, naravno! U skladu sa tim pacifističkim darvinizmom, diplomatija je u Srbiji prerasla u trend, a trend preti da pređe u brend! Pogađate već, radi se o pomami međustranačkog bratimljenja, mirenja, praštanja... Kao svojevremeno bratimljenje g(r)adova, ali bez tolike fizičke distance. Ne, ovog puta čitav proces se odvija u intimnoj atmosferi, punoj topline i lirskog zračenja koje se jedino „u četiri...

Oktobar je mesec revolucija i obeležavanja godišnjica prelomnih događaja – onih koji su se prelamali preko grbače naglo osvešćenog naroda. Pustite sad svečane akademije koje upravo priređuju ovdašnji potomci boljševika i dosovaca. Uostalom, njihov zajednički praznik „Peti oktobar” proslavljen je na uistinu revolucionaran način: proslava je više ličila na parastos. Toliko da sam...

Dakle, radikali su još jednom pokazali da su najsrpskija stranka na ovdašnjoj političkoj sceni! Kao da nije dovoljno što se popovi tako smerno tuku da Sveti sinod mora da baca mantiju u ring, nego su „Šešeljijanci” odlučili da ponove pokaznu vežbu iz skorije nam ratničke istorije. Najpre je demarkaciona linija Karlovac–Karlobag–Virovitica–Podravka–Rovinj...

Jeste da je teško, a pomalo i besmisleno, danas izigravati džezističkog čistunca, ali zato je atmosfera na festivalu zaista varirala do šizofrenih razmera – u skladu sa onim šta se događalo na sceni. Jednog trenutka slušate Teodosi Spasova, koji je za kaval ono što je naš Bora Dugić za frulu, kako se prepliće sa orijentalnim vijuganjem i afričko-ciganskom poliritmijom, koju je gruvao...