Kup.	Prod.	Sred.
116.98	117.68	117.33
113.4	114.08	113.74
120.35	121.07	120.71

Uvodnik

19.02.2016 u 22:00

Ko brani Evropu

Nije lako biti nov u nekom klubu, jer moraš u početku više da se dokazuješ i braniš vrednosti okruženja u koje si primljen. I pre nego što je postala deo evropskog kluba, Srbija je postala važan deo evropskog rešenja za izbegličku krizu – iako Brisel nije siguran šta bi s tom krizom učinio. Sigurno je, međutim, da na talasu krize rastu i desničarski pokreti Starog kontinenta, uključujući i one ekstremne opcije, koje sve više postaju deo problema, a ne rešenja. Na početku krize u Evropi se govorilo o „orbanizaciji” ali danas već imamo na delu „zemanizaciju” i „ficoizaciju” , dok nova nacional-konzervativna i katolično-klerikalna vlast u Poljskoj nudi svoje recepte u obliku „dudaizma”. Da li zato čudi što je Višegradskoj četvorki nedostajao samo konzervativni poljski predsednik Andžej

Društvo

18.02.2016 u 21:05

Srpska neutralnost na radaru NATO i Rusije

Srbija će čuvati i štititi svoju vojnu neutralnost, poručio je juče premijer Aleksandar Vučić na sastanku sa ambasadorom Kazahstana Nurbahom Rustemovim. Ovo saopštenje predsednika vlade samo je potvrda ranije izrečenih stavova o odnosima naše zemlje sa najvažnijim spoljnopolitičkim partnerima, odnosno sa Rusijom i NATO, ali je i svojevrsna reakcija na sve vatrenije rasprave o tome da li Srbija polako napušta neutralnost i čini korake ka članstvu u NATO. Te rasprave su se rasplamsale nakon što je Narodna skupština ratifikovala Sporazum Vlade Srbije i NATO o saradnji u oblasti logističke podrške, a često se kao argument ističe narušavanje proklamovane politike neutralnosti, o čemu je parlament doneo posebnu deklaraciju 2007. godine, kada je premijer bio Vojislav Koštunica. Ali,

Društvo

12.02.2016 u 22:05

Bitka za Nedićevu imovinu

Manje je poznato u javnosti da su dvojica rođene braće generala Milana Nedića, predsednika kolaboracionističke vlade Srbije za vreme nemačke okupacije, Boško i Milutin, pre više godina sudski rehabilitovani. Međutim, da bi moglo da se pređe na glavno porodično pitanje, odnosno povraćaj imovine braće Nedić koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata, prethodno mora da bude okončana i rehabilitacija predsednika tobožnje „vlade narodnog spasa”. Doduše, ni u tom slučaju nije sigurno da bi imovina bila vraćena, ako je verovati tvrdnjama direktora Agencije za restituciju. Samo Dačić odgovorio na pismo Potomci Milana Nedića su 2006. tražili da dobiju njegove posmrtne ostatke, kako bi bio sahranjen u porodičnoj grobnici. – Tražili smo od Ministarstava unutrašnjih poslova i pravde, kao

Društvo

03.02.2016 u 15:05

Da li je Balkan poslednja stanica migrantskog karavana

Šta je tačno imao u vidu premijer Aleksandar Vučić, kada je pre dva dana rekao da ga po prvi put zabrinjava bezbednosna situacija koja u proleće može nastati u regionu, postaje jasnije posle jučerašnjih najava da bi veliki deo migranata koji pristižu sa Bliskog istoka mogao da bude zadržan na neodređeno vreme u Srbiji i Makedoniji. Upravo to će, prema pisanju sajta Euraktiv, biti tema sutrašnje konferencije u Londonu, na kojoj će učestvovati i Vučić, i gde se očekuju rešenja koja bi sprečila nestabilnost u regionu. O kakvim bi posledicama mogla da bude reč, između ostalog vidi se i iz najnovijih istraživanja u Sloveniji, gde se većina građana protivi idejama da u njihovoj zemlji budu podignuti izbeglički kampovi. Tako je i srpski šef diplomatije Ivica Dačić ocenio juče da bi eventualno

Društvo

01.02.2016 u 22:00

I srpska desnica protiv rehabilitacije Nedića

Na srpskoj desnici većina lidera nacionalnih i patriotskih partija i političkih pokreta slaže se oko toga da bi ulogu Milana Nedića, predsednika kvislinške vlasti u Beogradu, takozvane vlade narodnog spasa za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, trebalo detaljno da istraže vodeći istoričari i pravnici. Samo retki su spremni da javno podrže Nedićevu sudsku rehabilitaciju, koju su zatražili članovi njegove porodice i naslednici. Uglavnom svi vodeći srpski desničari u izjavama za „Politiku” ukazuju na razliku između njega i Draže Mihailovića, koji je nedavno pravno rehabilitovan. Lider radikala Vojislav Šešelj ističe da na Nedića ne može u osnovi da gleda pozitivno. – On je bio predsednik kvislinške vlade, koja je izvršavala sve ključne naloge nemačkih okupatora. U okviru

Svet

30.01.2016 u 09:05

„Bubašvabe“ sa sovjetskim korenima

Kada su 1940, posle 20 godina „nezavisnosti”, bivše ruske pribaltičke gubernije ponovo vraćene pod vlast Moskve, iz njih se iselilo na hiljade etničkih Nemaca. Pevajući „Horst vesel lid”, radovali su se povratku u otadžbinu, koju većina njih nikada nije videla. Međutim, za mnoge to je i ostao nedosanjan san – Rajh je svoje sunarodnike naselio u „novim nemačkim zemljama”, tačnije okupiranim teritorijama, poput Poljske. Razočaranim „repatrijantima” tada još uvek nije bilo jasno: otadžbina im nije verovala.

Društvo

21.01.2016 u 09:05

Mojkovačka bitka Montenegra i Crne Gore

Proslava stogodišnjice Mojkovačke bitke još jednom je poslužila na tlu Crne Gore kao poligon za unutrašnjopolitička prepucavanja. Svetli događaj crnogorske istorije, kada je brojčano i oružano slabija vojska kralja Nikole porazila carske austrijske trupe – umesto nacionalnog ponosa, danas izaziva podele i osporavanja. Nije tu pomogao ni umeren ton premijera Mila Đukanovića, koji kao da nije dao za pravo današnjim ekstremnim crnogorskim istoričarima. Dva skupa u Mojkovcu, u razmaku od samo dve nedelje, iskazala su svu dubinu današnjih crnogorskih podela, za koje mnogi smatraju da svoje korene vuku upravo iz ovih dešavanja stogodišnje davnosti. Mojkovac je 1916. bio kamen međaš koji je ne samo poslužio kao „dokaz” onima koji u njemu vide navodno besmislenu i nepotrebnu žrtvu za Srbiju,

Politika

13.01.2016 u 08:05

Da ste imali S-300 pre 17 godina, sad ne biste imali srušene zgrade

Jedan od najmoćnijih ljudi Rusije, potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin, boravi u četvorodnevnoj poseti Beogradu, kao kopredsedavajući rusko-srpskog Mešovitog komiteta. Jedno od najvažnijih pitanja u razgovorima sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, bile su moguće isporuke ruskog naoružanja za potrebe Vojske Srbije. U okviru intervjua koji će sutra biti objavljen u „Politici”, posebno se izdvaja deo o čuvenom protivvazdušnom sistemu ruske vojske. Poklonili ste premijeru Aleksandru Vučiću maketu S-300. Da li to znači da je Srbija tražila od Moskve ovaj sistem? Odgovoriću vam ovako: da je Beograd imao takav „poklon” pre 17 godina, sada ne bi imao srušene zgrade. To je sigurno. Sistem S-300 smatra se unikatnim oružjem, koje ima ne samo fizičko dejstvo na neprijatelja, već i snažan

Društvo

11.01.2016 u 09:05

Srpska istorija iz Otomanskog arhiva

Arhiv Srbije, nacionalna ustanova koja čuva kolektivno pamćenje naroda, novu godinu dočekao je sa željom da u 2016. budu rešeni tehnički problemi koji stoje na putu ostvarenja važnih planova. Kako za „Politiku” ističe dr Miroslav Perišić, direktor ove institucije, to su pre svega obezbeđivanje prostora za smeštaj arhivske građe, digitalizacija, elektronsko arhiviranje, snaženje službe za konzervaciju i restauraciju. – Prošlu godinu obeležio je početak saradnje sa Otomanskim arhivom u Istanbulu. Ubrzo posle potpisanog protokola sa Generalnom direkcijom državnih arhiva Turske, usledila su istraživanja u Otomanskom arhivu. Koleginica Enisa Alomerović se sa istraživačkog boravka iz Istanbula vratila sa 14.890 dokumenata u digitalnoj formi, značajnih za istoriju srpskog naroda u periodu od 1450. do

Društvo

27.12.2015 u 08:15

Svaka čast, Lekiću!

Srećom, Slaviša Lekić, potpisnik televizijskog serijala „Mediji u Srbiji: Hronika propadanja”, nije ministar. Jer da jeste, možda bi do sada već podneo ostavku posle svog februarskog tvita kada je direktorku Kancelarije za evropske integracije Kseniju Milenković prozvao da je „klekla” da bi dobila ovu funkciju. Verovatno bi u svom slučaju Lekić bio principijelan bar onoliko koliko se zalagao za ostavku ministra vojnog Bratislava Gašića zbog sličnog gafa. Međutim, Lekić nije ministar – mada zahvata iz budžeta kao da jeste – već novinar upamćen po strastvenoj podršci Dinkićevom drakonskom Zakonu o informisanju iz 2009, koji je na kraju oboren pred Ustavnim sudom. Protiv Zakona, kojim su uvedene takve kazne zbog kojih su mediji mogli bukvalno da budu zatvoreni, tada su glasali čak i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Bojan Bilbija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће