Kup.	Prod.	Sred.
116.98	117.68	117.33
113.4	114.08	113.74
120.35	121.07	120.71

Ekonomija

19.09.2017 u 22:00

U Srbiji najmanje hiljadu radnji polovne garderobe

U Srbiji trenutno posluje 740 firmi koje se isključivo bave preprodajom uvozne, nošene garderobe, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR). Verovatno je da bi ih u konačnom zbiru bilo mnogo više – najmanje hiljadu da postoji zvaničan spisak svih onih koji su proteklih godina ušli u taj, reklo bi se, sve unosniji posao. – Moguće je da ih ima i više, ali kod nas se registruje jedna, pretežna delatnost. Firme, takođe, imaju mogućnost da se bave ostalim poslovima koja su zakonom dozvoljeni – navode u APR-u. U Upravi carine međutim nismo uspeli da dobijemo podatak o količinama te robe koja se u Srbiju uvozi iz Austrije, Nemačke ili Italije – odakle odbačena odeća najčešće stiže na naše tržište.

Ekonomija

18.09.2017 u 22:00

Srbija može da sanja poljski budžet za agrar

Tek krajem novembra biće poznato da li će biti odblokirane poslednje prepreke za početak povlačenja novca za srpsku poljoprivredu iz IPARD fondova Evropske unije. Konačnu ocenu daće predstavnici Generalnog direktorata za poljoprivredu Evropske komisije koji 26. novembra dolaze u Beograd. Srbiji je od 2014. do 2020. godine na raspolaganju 175 miliona evra bespovratne pomoći za agrar. Ali čak i da dobijemo zeleno svetlo poljoprivrednici će sledeće godine moći da konkurišu za svega 15 miliona evra.

Ekonomija

14.09.2017 u 21:46

U teglu više ne staje kilogram meda

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) smatra da na domaćem tržištu ima najmanje dve trećine neispravnog meda i da bez stalnih kontrola neće biti pomaka u rešavanju ovog problema. Oni pitaju firme koje pakuju med zašto su zamenile etikete na klasičnoj staklenoj tegli (od 720 mililitara) u koju staje tačno kilogram čistog meda. Na njihovim deklaracijama sada piše da ta tegla sadrži 950 grama meda, umesto kilogram, a tegla je ostala ista. – Postoji opravdana sumnja da u teglama nije pravi med. Jer, specifična težina meda je takva da u tu teglu najčešće staje kilogram meda. Oni su to volšebno promenili, a ambalažu zadržali. Zašto? Kada napravite veštački med on nema tu specifičnu težinu kao pravi i u pakovanje ne može da stane kilogram – navode u SPOS-u.

Ekonomija

12.09.2017 u 22:00

Inspekcija pronašla falsifikovani med u „Ideji”

Ministarstvo poljoprivrede iz trgovinskog lanca „Ideja” povlači livadski med pod robnom markom „K plus”, pošto je utvrđeno da je reč o falsifikatu, saznaje „Politikin” Potrošač. Med koji je bio na akciji od 25. do 27. avgusta prodavao se za 569 dinara po kilogramu, dok je uz ovu teglu trgovac drugi kilogram nudio za samo 171 dinar, što je popust od 70 procenata. Ovo je izazvalo sumnju potrošača, a potom i domaćih pčelara koji se već godinama bore protiv falsifikata meda. Slučaj je prijavljen inspekciji koja je odmah reagovala, kontrolisala ovaj med i pronašla falsifikate zbog čega je i preduzela mere, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za naš list. – Posle prvobitne kontrole, uradili smo i superanalizu koja je potvrdila prethodne nalaze i izdat je nalog da se roba povuče,

Ekonomija

11.09.2017 u 22:00

PKB rasprodaje zemljište dok čeka privatizaciju

Dok se čeka da Ministarstvo privrede konačno odluči o modelu po kome će biti privatizovan PKB ova korporacija rasprodaje zemljište i imovinu na najboljim lokacijama nadomak Beograda. Na prodaju su ponuđeni: građevinsko zemljište, proizvodne hale i Upravna zgrada u Kovilovu kao i dve parcele u Borči. Prodaje se ukupno ponuđeno oko pet hektara, po početnoj ceni od oko 2,7 miliona evra. Interesantno je da PKB već drugi put ove godine oglašava prodaju zemljišta, a pravo da konkurišu imaju i stranci. Prema tekstu oglasa objavljenog u „Politici”, do 20. septembra ponude mogu da dostave i domaća i strana pravna i fizička lica.

Ekonomija

05.09.2017 u 22:00

Nemački „arijel” i jeftiniji i bolje pere od hrvatskog

Kod više od polovine ispitanih proizvoda sa tržišta Hrvatske i Nemačke utvrđena je znatna razlika u kvalitetu, pokazala je najnovija analiza koju je Hrvatska, poput drugih novih članica EU, sprovela kako bi ukazala da multinacionalne kompanije diskriminišu potrošače u siromašnijim državama Unije. Paradoksalno je i da su 60 odsto ispitivanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego potrošači u Nemačkoj, a istraživanje je pokazalo da samo kod četiri od 26 ispitanih artikala (15 odsto) nije nađena razlika ni u kvalitetu ni u ceni. Kod čak 54 odsto utvrđena je razlika u kvalitetu, i to u prilog potrošačima sa zapadnijeg tržišta, prenose hrvatski mediji.

Ekonomija

16.08.2017 u 09:24

Multinacionalne kompanije odbijaju da ujednače recepture

Multinacionalne kompanije uporno odbijaju da odustanu od prakse duplih aršina za proizvode koje plasiraju na istočno i zapadno tržište. Bez obzira na veliko ogorčenje potrošača u postkomunističkim članicama Evropske unije, kompanije očigledno ne nameravaju da potrošačima ponude proizvode istog kvaliteta, prenela je agencija Beta. Kako je Češkom radiju objasnio danski proizvođač mesnih konzervi „Tulip”, pakovanja su ista za sva tržišta, ali je reč o različitim proizvodima.

Ekonomija

13.08.2017 u 22:00

Turisti satima čekali ispravan autobus, nemaju pravo na žalbu

Grupa od 80 putnika koji su preko agencije „Lui travel“ putovali ka grčkom ostrvu Evija, stigli su na odredište posle 24 sata. Zbog kvara autobusa najpre su, prema svedočenju putnika (u noći između četvrtka i petka), kod Vranja čekali sedam sati, a onda i u Grčkoj, gde je trebalo da stigne autobus poslat iz Beograda. Nezadovoljni turisti koji su noć proveli na otvorenom tvrde da im agencija nije ponudila nikakav smeštaj u Vranju, kao i da je autobus bio neispravan od početka putovanja.

Ekonomija

06.08.2017 u 22:00

Zašto banke naplaćuju neosnovane reklamacije

Banke u Srbiji naplaćuju građanima naknadu za neosnovanu reklamaciju i na ovaj način krše zakon. Uvidom u tarifnike koje banke objavljuju na svojim sajtovima, redakcija „Potrošača” pronašla je da to čini najmanje deset banaka koje posluju na ovom tržištu. I pored upozorenja NBS da bi naknade trebalo da prilagode stvarnim troškovima, one uvode ovu taksu koja je suprotna i zakonu i logici. Pritom, naplaćuju je od najmanje 500 do 1.000 dinara, a neke idu još i dalje pa na već postojeću taksu dodaju i iznos takozvanih stvarnih troškova. Jedna banka ovu uslugu tarifira kao 20 odsto reklamiranog iznosa.

Ekonomija

03.08.2017 u 22:00

Evropska komisija čeka zvaničan stav Zagreba o podizanju uvoznih naknada

Evropska komisija razmatra situaciju nastalu podizanjem hrvatskih taksa na uvoz voća i povrća iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, te najavljuje da će o tome nešto više znati u ponedeljak. Na pitanje Tanjuga kakav je stav EU povodom jednostranog povećanja fitosanitarnih taksa na uvoz voća i povrća u Hrvatsku, iz Brisela pozivaju „sve strane da se pridržavaju preuzetih obaveza”. „EU podržava razvoj trgovine i ekonomsku integraciju. U kontaktu smo sa vlastima svih zemlja uključenih u ovaj slučaj i trenutno procenjujemo situaciju”, poručio je portparol Evropske komisije. Izvori Tanjuga u Evropskoj komisiji navode da su kontakti eksperata iz EU i regiona nadležnih za trgovinu, ali i za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, „već u toku” i da se u ponedeljak očekuje zajednička

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће