Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
111.36	112.03	111.7
116.39	117.09	116.74

Magazin

24.02.2020 u 08:00

Ko krade psihoterapiju

Opšte je poznato da se u svojim počecima psihoterapija, kao metod lečenja duše ljudi s emocionalnim problemima, razvijala u okviru medicine. Poznati lekari, psihijatri i neurolozi, od Sigmunda Frojda, Alfreda Adlera, Karla Gustava Junga, Miltona Eriksona, Arona Beka, Viktora Frankla, Erika Berna, Frica Perlsa, Irvina Jaloma, kao i mnogi drugi, davali su svoje pionirske doprinose razvoju različitih pristupa psihoterapiji. Na domaćem terenu razvoju psihoterapije su značajno doprineli naši lekari i psihijatri: Vojin Matić, Hugo Klajn, Vladeta Jerotić, Milan Popović, Ljubomir Erić, Nevenka Tadić, Tomislav Sedmak, Branko Gačić, da spomenemo samo neke iz „stare garde”. Monopol nad psihologijom Ukoliko se usvoji jedna čudna zakonska inicijativa Društva psihologa Srbije, svim gore navedenim

Mozaik

15.02.2020 u 19:14

Megan rekordnom brzinom rasprodala „Vog”

LONDON - Urednik britanskog izdanja magazina „Vog” (Vogue) Edvard Eninful objavio je da je izdanje, u kojem je Megan Markl bila gošća urednica, najbrže rasprodat broj u istoriji ovog magazina u Velikoj Britaniji. Kako bi to proslavila, supruga britanskog princa Harija je na Instagramu objavila snimak na kojem ona i Eninful pričaju o ovom značajnom izdanju. Vidno raspoložena i nasmejana, u jednom trenutku sagovorniku poklanja šešir sa šljokicama, Eninful insistira na tome da je Megan Markl rođena urednica, prenosi časopis Hello. „Nikada nisam video ništa slično. Bila si uključena u čitav proces, od početka do kraja”, istakao je Eninful. Dodao je i da je bio veoma uzbuđen kada je ušao u Kensingtonsku palatu kako bi se sastao s Megan Markl. Vojvotkinja je istakla da je modni element

Magazin

17.02.2020 u 08:00

Teorije o koronavirusu

Mogućnost smrtonosne zaraze pokreće najdublje strahove u ljudskom biću. Iako srednjovekovne epidemije kuge još uvek rezoniraju u našem kolektivnom nesvesnom, brzo smo zaboravili svetsku epidemiju (pandemiju) gripa nazvanog Španska groznica koja je neposredno nakon Prvog svetskog rata uzrokovala smrt oko 90 miliona ljudi – mnogo veći gubitak života nego u Prvom i Drugom svetskom ratu zajedno. Nedavne epidemiološke pretnje, poput „ptičijeg” i „svinjskog” gripa, nakon početne panike, a nakon što su zaustavljene, ostavile su utisak da se radilo o marketinškom potezu farmaceutskih kompanija i lobija s ciljem prodaje vakcina. Krivac čudan jelovnik Pojava novog tipa koronavirusa u Kini, a zatim i u drugim zemljama, ponovo budi arhetipski strah od smrtonosne zaraze. S obzirom na

Magazin

10.02.2020 u 08:00

Kada porastem biću vloger

Vloger! Za one koji ne znaju, ova engleska reč blogger je nastala spajanjem reči bloger, koja se odnosi na onoga ko piše komentare o različitim pojavama i to objavljuje na internetu u obliku autorskog bloga, i reči video. Vloger je osoba koja postavlja svoje video-snimke u kojima komentariše određene pojave na različitim platformama od kojih je najpoznatija Jutjub. Cilj svakog vlogera jeste da sadržajima koje nudi, ali i svojim šarmom, duhovitošću i političkom pozicijom privuče što više pratilaca. Kada broj pratilaca postane veoma veliki, tada dati vloger postaje interesantan onim kompanijama koje žele nešto da reklamiraju njegovoj publici i koje su spremne da to plate. Što je veći broj pratilaca, to je veća količina novca koji se sliva u džepove tog vlogera. Popularnost kao životni

Magazin

27.01.2020 u 08:00

Srećno dete – nesrećni tinejdžer

Nove generacije su odrasle i neki od njih su počeli da dolaze na psihoterapiju zbog različitih problema. Kako veliki broj pripadnika određene generacije ima neke svoje zajedničke osobine, psihoterapeuti su počeli da primećuju određene razlike u odnosu na klijente pripadnike starijih generacija. U pitanju su dve generacije „voljene dece”: generacija Ipsilon, u koju spadaju rođeni između 1980. i 1994, koji sada imaju između 26 i 40 godina, i pripadnici Zed generacije, poznatije kao Internet generacija, u koju spadaju rođeni između 1995. i 2005, koji sada imaju između 15 i 25 godina. Problemi novih generacija Psihoterapija se formirala kroz rad s „nevoljenom decom”, dakle s onima koji su bili preterano strogo vaspitavani, kojima prezahtevni roditelji nisu pokazivali ljubav, kao i s

Magazin

20.01.2020 u 08:00

Problemi preterano empatičnih

Kada su nam važni drugi ljudi, onda nam je važno i kako se oni osećaju. Kada je reč o osećanjima, onda je glavni princip u svim oblicima prijateljskih odnosa saosećajnost. To jednostavno znači da nam je žao kada pati neko ko nam je važan, i da nam je drago kada se ta osoba prijatno oseća. Ovaj princip nije samo reaktivan, u smislu da samo reagujemo na osećanja nama važnih ljudi, nego je i proaktivan. To znači da mi činimo određene radnje kako bi se oni koji su nam važni prijatno osećali, a izbegavamo da činimo ono što ih iritira. Šta je s osećanjima onih ljudi koji nam nisu važni? Saosećanje s nepoznatim Da li ćemo saosećati s njima ili nećemo zavisi od nesvesnog procesa koji zovemo poistovećivanje ili identifikacija. Što više u nepoznatoj osobi nesvesno vidimo sebe ili nekoga ko

Magazin

13.01.2020 u 08:00

Beskonačno uživanje

Mala deca veruju svom telu, tako da sve što donosi neprijatnost doživljavaju kao nešto što je loše i štetno, dok sve što donosi prijatnost doživljavaju kao nešto što je dobro i korisno. Ovaj sistem motivacije koji je označen kao princip prijatnosti stvara velike probleme roditeljima koji uče decu da rade ono što je deci neprijatno, ali je koristan, kao i da odustanu od deci prijatnih, ali štetnih aktivnosti. Složićemo se da jeste veoma važno znati u životu uživati: doživljavati radost, zadovoljstvo, prijatnost, sreću, užitak. Ali, da li stalni ili maksimalni užitak – superužitak – može da bude životni cilj. Šta bi se desilo s osobom koja bi to uspela da ostvari? Biološka barijera u mozgu Odgovor leži u jednom starom eksperimentu s pacovima i „centrima za užitak” u njihovim

Magazin

06.01.2020 u 08:00

O prijatnim osećanjima

U svakodnevnom govoru uobičajeno je da kada se neko zbog nečega neprijatno oseća kaže da se loše oseća, a da kada se oseća prijatno kaže da se oseća dobro. Razumljivo je da ljudi ne žele da se osećaju loše, već da žele da se osećaju dobro. Iz toga proizlazi da su neprijatne emocije loše, a prijatne – dobre. Ovakvom vrednovanju doprinose i stručne oznake u psihološkim tekstovima, prema kojima su neprijatna osećanja označena kao „negativna”, a prijatna osećanja kao „pozitivna”. Ove stručne oznake su zavodljive jer su nastale iz sasvim drugih razloga, a ne kao vrednosne oznake za osećanja. Naime, kada je psihologija nastajala kao nauka, preuzimala je modele od tada dominantnih nauka hemije i fizike. Tako su tadašnji psiholozi počeli da govore o „valentnosti” osećanja posmatrajući ih kao jone. Ona

Magazin

30.12.2019 u 08:00

Proslavljanje i alkohol

U našoj kulturi, kao i u većini evropskih, nezamislivo je grupno proslavljanje bilo čega – bez pijenja alkohola. Kada odete kod nekoga u goste jedno od prvih pitanja je: „Šta ćete da popijete?”, pa ukoliko izjavite da ne pijete, to jest da nećete ništa, postajete malo čudni, nakon čega sledi pritisak domaćina da ipak nešto popijete, da ima neko izuzetno piće, šteta da ga ne probate. Ukoliko ste u grupi ljudi koji piju, obično sledi socijalni pritisak svih njih da ipak nešto „cugnete”. Predviđajući ovakav sled događaja, mnogi se odmah odluče za neko od ponuđenih pića. Međutim, kada čaša postane prazna, sledi novi pritisak da se nastavi s pijenjem, tako da domaćin ponovo puni čašu pa makar vi više ne pili. Zašto je alkohol toliko prisutan u običajima i društvenim ritualima

Magazin

23.12.2019 u 08:00

Poverenje u vezi

Svaki čovek ima potrebu za sigurnošću koja je u velikoj meri zasnovana na stalnosti i predvidljivosti ponašanja ljudi i postojanosti sveta u kome živi. To se prvenstveno odnosi na onaj deo sveta koji okružuje tu osobu, kao i na one ljude koje je izabrala da uvede u svoj intimni krug, u svoju „zonu sigurnosti i udobnosti”. Kada se neko ponaša na određeni način, osoba očekuje da će se taj ponašati na isti takav način i u budućnosti. Tako taj drugi postaje osobi predvidljiv, na osnovu čega ona s njim gradi odnos za koji veruje da će biti trajan. Kada je budućnost u pitanju mi ne možemo sasvim tačno znati kako će se neko ponašati u budućnosti, ali zato možemo verovati da će se ponašati kao što se do sada ponašao. Upravo zbog toga koren reči „poverenje” jeste reč „vera”, to jest

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: magazin

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће