Subota, 04.02.2023.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	116.97	117.68	117.33
	107.36	108	107.68
	117.42	118.13	117.77

Tag: veliki rat

Društvo

05.09.2020 u 16:00

Srpski đaci ozareni francuskom kulturom

Kreće se lađa francuska, a u njoj srpski đaci i studenti morem putuju sa Krfa u Francusku. Da u licejima i internatima Nice, Sent Etjena i drugih gradova steknu znanja kao hleb potrebna oslobođenoj otadžbini. „Trebaće Srbiji školovanih ljudi posle rata”, poruku je slao srpski ministar prosvete Ljubomir Davidović. Valjalo je na vreme stvoriti buduću intetlektualnu elitu. Ova putovanja i učenja, o kojima piše Slobodan Radović u vrednoj knjizi „Znameniti profesori Užica”, u to vreme su regulisana ugovorom i uredbom. Na predlog prijatelja srpskog naroda, poslanika Andre Onora, potpisan je ugovor sa Francuskom o školovanju srpskih đaka i studenata u toj zemlji. Važan čovek da to sprovede bio je profesor Miloš Trifunović, ministar u Pašićevoj vladi, koji je u Nici kao izaslanik srpske vlade sa

Politika

26.08.2020 u 14:14

Dan jedinstva - u znak sećanja na proboj Solunskog fronta, biće zajednički praznik Srbije i RS

Srbija i Republika Srpska slaviće ubuduće zajednički praznik - 15. septembar, koji će se obeležavati kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. „Doneli smo odluku koju ćemo sprovesti u delo. Dogovorili smo i koji datum da predložimo našim drugim organima, to bi bio 15. septembar, dan kada je probijen Solunski front”, rekao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji nakon sastanka državnog vrha sa političkim predstavnicima RS. To bi, kako je rekao, bio zajednički obeležen praznik u RS, Srbiji i svim srpskim sredinama širom sveta, gde bi Srbi, ne smetajući nikome, ne čineći ništa ni protiv koga, pokazali da su isti narod, i da je muka, kao i uspeh, jednih, uvek i muka ili uspeh onih drugih. „Niko nikada neće moći da sruši

Svet

11.08.2020 u 11:46

Ponovo postavljene ležaljke pokraj „Plave grobnice”

Od našeg dopisnika Atina – Ostrvo Vido, gde se nalazi mauzolej u kojem su sahranjena 2.764 poznata i nepoznata srpska vojnika i gde je tokom Prvog svetskog rata bila i bolnica u kojoj su se lečili srpski ranjenici koji su prešli Albaniju, ponovo je dobilo – plažu. Jedan od prvih poteza opštinskog savetnika Spirosa Neracisa, koji je u okviru Organizacije za oporavak Vida preuzeo odgovornost da brine o oporavku ostrva, bilo je uređenje plaže na zadnjem delu ostrva. Na relativno malom prostoru postavljene su besplatne ležaljke i suncobrani, što je u grčkim medijima izazvalo negativne komentare. Lokalni portal „Enimerosi” podseća da je na Vidu prošle godine postavljen manji restoran i uz njega i nekoliko ležaljki, koje su, međutim, bile uklonjene nedugo posle intervencije Udruženja

Društvo

01.08.2020 u 19:00

Istorija u objektivu vojnog sveštenika.

„U istoriji srpske fotografije retke su ličnosti koje su iza sebe ostavile značajan trag, a da se o njihovom životu malo zna. Takvu sudbinu umetnika fotografije, koja je nastajala u najtežim uslovima od 1914. do 1918. godine, doživeo je vojni sveštenik Risto J. Šuković, učesnik i hroničar rata, čiji se fotografski zapisi po svojoj sugestivnosti i senzibilitetu svrstavaju među najbolja ostvarenja srpske fotografije. Radi se o fotoamateru izuzetnog dara za odabir tema i snimanje…” Ovako je u uvodu svog zapisa „Vojni sveštenik Risto Šuković, ratni fotograf”, objavljenog u „Užičkom zborniku”1992. godine, pisala Marina Zeković. Tome dodajući da se u fondu fotodokumenata Vojnog muzeja u Beogradu nalaze originalne fotografije i manji broj poštanskih razglednica koje je u ratu snimio

Društvo

28.07.2020 u 13:37

Na današnji dan Austrougarska je Srbiji objavila rat poštom

Prvi svetski rat počeo je na današnji dan 1914. godine - Austrougarska objava rata Srbiji stigla je na način na koji nikada ranije jedna zemlja nije objavila rat drugoj – poštom, tako da su je svi mogli pročitati, a zbog čega u prvom trenutku, mnogi ipak nisu u nju poverovali. Nikola Pašić, predsednik srpske vlade i ministar inostranih poslova, primio ju je u niškom hotelu „Evropa”. Poštar koji mu je uručio ratnu objavu kasnije je posvedočio prve Pašićeve reči: „Austrougarska nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna, Bog će nam pomoći.” Veliki rat, kako je nazivan do početka Drugog svetskog rata, jedan je od najznačajnijih ratova koje je Srbija vodila i koji zajedno sa Balkanskim ratovima bio borba za oslobođenje i ujedinjenje, trajao je do 11. novembra 1918. godine, podseća istoričar

Kultura

19.07.2020 u 19:00

Srpski mučenici na Krfu, ostrvu homerske princeze

Šta je to što je izgladnelom, bolesnom, srpskom vojniku i bespomoćnom narodu u zbegu od Austrougara, Bugara i Arbanasa, ulivalo nadu da će prebroditi neizdrživu albansku golgotu i da će na kraju izaći pobedonosan iz gotovo nemoguće situacije Prvog svetskog rata, pitanje je koje odjekuje više od stotinu godina. Jedan od najsmislenijih odgovora dao je Željko Popović, autor knjige „Krf, ostrvo vaskrsenja Srbije” (izdanje novosadskog „Prometeja” i Radio-televizije Srbije) koji je obrazložio da je srpskom narodu u to vreme snagu davao primer, „opipljiv i očigledan”. „U koloni, dubokim smetovima, na prevojima i u zasedama albanskih bandi, pored praznog kazana, na uzglavlju bolesničke postelje, bili su njegovi uzori: kralj Petar, prestolonaslednik Aleksandar, vojni komandanti, vojvode i generali,

Društvo

18.07.2020 u 14:00

Dvoje zaboravljenih.

Čačak – Bilo je to na početku Velikoga rata, 1914. Kada voz pisnu i krete se iz stanice, oni zadrhtaše oboje. Još nekoliko trenutaka gledali su svoga sina Milana dok voz ne izmače, i posle su ga samo poznali po beloj marami kojom im je mahao iz daljine. Kad voz već ode pogledaše se nemo, a taj pogled govorio im je mnogo. Nešto ih je gušilo u grlu i jedna pređoše ćutke put od stanice do kuće, pa se tu kao deca rasplakaše. „Ode i on sa ostalom braćom” - reći će najzad čiča Nikola i priđe te nežno povuče ženu, koja se beše naslonila rukom na sto i zagledala se. Koliko i koliko noći nisu spavali dok ga ne podigoše. Bio im je jedinac, a oni siroti radnici. Oboje su išli u jednu fabriku u Beogradu, radili od jutra do mraka dok su ga školovali. Kad je posle dugog i željnog

Društvo

13.07.2020 u 12:31

Sreća koju je donela sloboda

Posle četiri krvave ratne godine srpska vojska u silovitom naletu oslobađala je u jesen 1918. deo po deo otadžbine. Poraženi okupator bezglavo se povlačio pred oslobodiocima. Sa srpskim jedinicama stupao je i Arčibald Rajs, švajcarski profesor, kriminolog, publicista. Došao je u Srbiju 1914. na poziv srpske vlade da istražuje zločine okupatora nad civilnim stanovništvom, da bi tokom ratnih godina upoznao i zavoleo srpski narod, s kojim je ostao do kraja života (1929. umro u Beogradu). Događaje u oslobodilačkom pohodu srpske vojske ratne jeseni Rajs je pedantno beležio u svom dnevniku. Te zapise je vodio od 8. septembra 1918. kada je u rano jutro krenuo iz Soluna ka severu, oprezno napredujući kroz rovove i logore pod artiljerijskom vatrom, a završio 8. novembra iste

Društvo

06.07.2020 u 12:15

Ordenje bio spreman da brani životom

Zapis koji sledi autentično slika ratničku odiseju narednika treće čete, trećeg bataljona, četvrtog prekobrojnog puka Moravske divizije srpske vojske tokom Velikog rata Stojana Tomića (1892‒1976) iz Bujanovca. Dan iza objave rata Austrougarske Srbiji 28. jula 2014. godine, Tomić se stavio na raspolaganje Vrhovnoj komandi srpske vojske zajedno sa stotinu mladih regruta iz Bujanovca i okolnih sela. U centru varošice na Zbirištu okupile su se njihove porodice. Suza napretek. To je bila prva mobilizacija ovde posle balkanskih ratova kada je Bujanovac ušao u sastav Kraljevine Srbije. Svi regruti su na konjima koje su poveli sa sobom pošli na front. Odeću i obuću sa novim ispeglanim šajkačama takođe su poneli od kuće. Varoški kmet Kosta Tomić skinu kapu, prekrsti se i zažele im dobru vojničku

Društvo

22.06.2020 u 16:19

Otac Gedeon.

ČAČAK – Julski dan topal, da se jedva diše. Usijan vazduh treperi, znoj sa čela kipti, a nigde se u hladovinu ne smeš skloniti. Neka nesvestica hvata sve redom, ali se opet ide, radi nosi. Roblje je. Neprijatelj stoji nad glavama interniranih stotinu pedeset pravoslavnih sveštenika srpskih koji su, kao sumnjivi po monarhiju, iz svih srpskih krajeva doterani. Stoji više njihovih glava i kao vrana jednako ih kljuca u mozak, tera na posao, prostački psuje, udara. Poneki posrće, ali opet ustaje, sklanja prljavom rukom ulepljenu kosu s lica, pomešanu sa znojem i prašinom, i žuri napred. Prvo su pleli asure i cipele od slame, a ima već nekoliko dana kako prenose drva sa željezničke stanice u lager. Sa kamilavkama i čitama na glavi, u crnim dugačkim haljinama idu oni kroz kogor u Nežideru u

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

04.02.2023 u 00:06

Francuski političar kritikovao dvostruke standarde po pitanju učešća Rusije na Olimpijskim igrama

03.02.2023 u 23:58

Obradović: Ponosan sam na činjenicu da gde god igramo imamo navijače

03.02.2023 u 23:57

Velika Britanija planira da Vagner grupu proglasi terorističkom organizacijom

03.02.2023 u 23:50

Blinken: Branićemo Južnu Koreju svim sredstvima, i nuklearnim oružjem

03.02.2023 u 23:48

De Kolo postao najbolji strelac evropskih kupova svih vremena

03.02.2023 u 23:36

Mitrović proveo na terenu svih 90 minuta u remiju Čelsija i Fulama