Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.93	117.58
101.01	101.62	101.32
109.72	110.38	110.05

Društvo

11.11.2019 u 22:55

Srbin prva, Kanađanin poslednja žrtva Velikog rata

„U spomen na redova Džordža Lorensa Prajsa, pripadnika 28. severozapadnog bataljona Šeste kanadske pešadijske brigade Druge kanadske divizije, poginulog blizu ovog mesta u 10 časova i 58 minuta, 11. novembra 1918. godine. Poslednji kanadski vojnik koji je poginuo na Zapadnom frontu.” Ovo spomen-obeležje podigli su, pre pola veka u belgijskom selu Vile Suren, njegovi saborci, kanadski veterani iz Velikog rata kako bi sačuvali uspomenu na svog druga. Jer, Džordž Lorens Prajs, koji je tada imao samo 26 godina, bio je poslednja žrtva Prvog svetskog rata. On je poginuo od snajperskog metka, ispaljenog s nemačkih položaja, dok se sa svojim vodom probijao prema mestu Avri i pokušavao da otkrije položaje s kojih se na njih pucalo. Samo dva minuta kasnije – u 11 časova, u šumi Kompijenj kraj

Politika

11.11.2019 u 13:03

Održana centralna ceremonija obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu

U Beogradu kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju danas je održana centralna ceremonija obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, a vence su položili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i vojni i diplomatski kor.Obraćajući se prisutnima Đorđević je podsetio da je u Prvom svetskom ratu u Srbiji poginulo između 1,1 i 1,3 miliona ljudi i da se dana odaje pošta onima koji su dali život za slobodu Srbije. Đorđević je kazao da je Prvi svetski rat bio najveće zlo koje je zadesilo celu Evropi i tokom kog su se dešava velika zverstva i ratni zločini. On je kazao da je u Prvom svetskom ratu mobilisano 70 miliona ljudi, a da su ljudski gubici bili veliki, prenosi Beta. Đorđević je kazao da se Srbija uvek

Komentari

16.11.2019 u 18:00

Zajednički spomenik Vilsonu i Pupinu

Uskoro će novi bulevar koji treba da spoji Bulevar vojvode Mišića i Karađorđevu ulicu dobiti ime po 28. američkom predsedniku, Tomasu Vudrou Vilsonu, a prema predlogu predsednika Srbije na tom potezu biće mu podignut i spomenik. Sama činjenica da je to barem četvrti američki predsednik koji u Beogradu dobija veliku ulicu, govori nam mnogo o istorijskim vezama Srbije, tj. Jugoslavije i Sjedinjenih Američkih Država. Čak ni nehumana i bespravna agresija iz 1999. godine nije dovela do toga da se američkim predsednicima oduzmu ulice, što na primer nije važilo za sovjetskog maršala Tolbuhina i generala Ždanova koji su 1944. godine oslobađali Beograd, a da nikakve agresije nije bilo, čak naprotiv. General Ždanov izgubio je i život u avionskoj nesreći na Avali 19. oktobra 1964. godine kada je

Kultura

30.10.2019 u 14:44

Kabinet za medalje SANU bogatiji za nove ordene

Kabinet za medalje pri Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti od juče je bogatiji za kolekciju odlikovanja pukovnika Vojislava Anđelkovića (1880–1979), pitomca Vojne akademije, oficira vojske Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS, učesnika Balkanskih i Prvog svetskog rata. Odličja su akademiji nedavno poklonili njegovi potomci, braća Stefan i Ilija Lukačević, koji su i prisustvovali svečanosti u SANU. Sa predstavljanja kolekcije odlikovanja u SANU Njihova autentična tehnika izrade i prikazane reljefne ilustracije, nacionalni motivi i državna obeležja svrstavaju ih u sam vrh srpske i svetske faleristike, tu se nalaze Karađorđeva zvezda, Albanska spomenica, Orden Takovskog krsta, Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima, Orden Svetog Save, Orden za hrabrost Miloša Obilića… – Pomenuti ordeni

Društvo

12.10.2019 u 19:00

Revolucionar

Kada je neminovnost Velikoga rata bila izvesna, svako je želeo da pomogne u odbrani domovine. Srbija je primala i dobrovoljce. U dobrom delu dobrovoljaca bili su i momci koje je Vojna komisija odbacila iz raznih razloga. Jedan od takvih mladića bio je i Radomir Rada Vujović (1895–1938). Stasao je u Požarevcu, u brojčano velikoj porodici kovača-kolara Dimitrija, koji se doselio iz banatskog sela Leskovice i brzo razvio svoj zanat. Po opredeljenju bio je član Radikalne stranke. Kuća sa radionicom nalazila se ispod crkve na samom kraju Radičevičevog sokaka. Rada Vujović je bio dobar đak i drugar. Pristupio je podmlatku Srpske socijal-demokratske stranke, na čijem je čelu tada bio Dimitrije Tucović (1881–1914). Želeo je da studira medicinu, ali mu je izgleda politika lagano postajala

Društvo

28.09.2019 u 14:07

Obeležena 101. godišnjica proboja Solunskog fronta

SOLUN – Komemorativni skup povodom 101. godišnjice proboja Solunskog fronta, održan je danas na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu, u prisustvu zvaničnika iz Srbije i zemalja saveznica i građana iz svih krajeva naše zemlje i regiona. Obeležavanje jednog od najslavnijih trenutaka srpske istorije počelo je pomenom koji su srpskim herojima služili sveštenici Grčke pravoslavne crkve, posle čega su vence na spomen kosturnici položili članovi delegacije Vlade Srbije i Vojske Srbije, zvaničnici BiH, članovi delegacije Grčke, Francuske, Velike Britanije i Italije, predstavnici udruženja boraca i njihovih potomaka. Ceremoniji su prisustvovali i pitomci Vojne akademije i Kriminalističko-policijskog univerziteta iz Beograda koji su izveli himnu Srbiju. Delegaciju Srbije predvodio

Društvo

28.09.2019 u 13:30

Odlazak učitelja s učenicima u rat

Učitelj Ljubomir Simoničić zabeležio je šta je 1914. godine čuo i video. Ne pominje ni mesto ni školu u kojoj se desio ovaj rastanak, ali pominje odlazak na Drinu i kaže: „Mobilizacija. Đaci jedne klase okupljeni na zbornom mestu. Došlo je vreme da budu vojnici. Pozvati su da krenu u boj na granicu. Pojavljuje se njihov stari učitelj s puškom u ruci. I on ide u boj, u trećem je pozivu, njegovi učenici u prvom. Razdragani su. Oči im pune suza. Posle zdravljenja i razgovora, učitelj im poče govor rečima: ’Mali moji učenici - junaci! Kucnuo je čas, kada treba da se pokažemo kao junaci, da smo dostojni imena Srpskog. Došao je čas da osvetimo Kosovo i da ispunimo amanet naših neumrlih junaka Veljka, Sinđelića, Rajića... Da pokažemo da smo dostojni potomci njihovi. Naša braća u Bosni,

Društvo

22.09.2019 u 13:45

Izložba „Srbija u Velikom ratu” otvorena u Kulturnom centru Srbije u Parizu

Izložba „Srbija u Velikom ratu 1914-1918” otvorena je u Kulturnom centru Srbije u Parizu, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane. U saopštenju se navodi da su izložbu, koja je sinoć otvorena, organizovali Vojni arhiv i Vojni muzej Ministarstva odbrane Srbije, Istorijski arhiv Požarevac i Kulturni centar Srbije u Parizu, a realizaciju je omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Kapetan bojnog broda Goran Petrović istakao je sinoć na svečanom otvaranju izložbe, da su organizatori izložbe „čuvari istorije srpske vojske i da svojim radom daju pun doprinos da se sjajne i slavne pobede srpske vojske, izvojevane u borbama za slobodu, ne zaborave”. „Malo je naroda bilo uvek na pravoj strani istorije, na strani dobra. Malo je malih naroda svojim žrtvovanjem upisano

Društvo

10.08.2019 u 19:00

Život za dobro Kralja i Otadžbine

Konjički kapetan 1. klase Kirilo Kira Dragićević, rođen je 1884. godine u Ivanjici. Svršio je podoficirsku školu u Beogradu, a docnije preveden u Konjicu, da bi s početka prvog Balkanskog rata postao oficir. Preturio je Kirilo preko pleća i Turski i Bugarski rat i u oba bio ranjavan. Potom je službovao u Kraljevu, u 4. Konjičkom puku, odakle je otišao i u borbu protiv Austrougarske. Odmah s početka Prvog svetskog rata, septembra meseca 1914. godine, opet biva teško ranjen u borbama na Mačkovom kamenu. „I noć provodimo na putu u koloni. Osluškujemo bahat konjskih kopita. To divizijski ordonansi raznose zapovesti, sve do jutra – divnog, sunčanog. Na domaku smo Šanca, vele da su tamo trupe pukovnika Petra Mišića. Artiljerija se odvaja, a pred nama vrh Jagodnje planine – Mačkov kamen.

Društvo

03.08.2019 u 21:00

Solunac Velin i regent Aleksandar

Kada je Velin Vučković iz sela Donjeg Statovca treći put bio mobilisan 1914. godine već se bližio pedesetoj godini. Za sobom je već imao dva balkanska rata (1912. i 1913. godine). Prošao je već mnogo ratnih strahota, a njegov puk je imao naziv „Gvozdeni puk” (Drugi pešadijski puk moravske divizije „Knez Mihajlo”). Ovoga puta kao čovek u godinama bio je komordžija redov. Nakon veličanstvenih pobeda srpske vojske 1914. godine na Ceru i u Kolubarskoj bici, došla je golgota srpske vojske 1915. godine. Ovoga puta, osim moćne austrougarske vojske, napadaju i Nemci, a sa istoka Bugari. Njegov puk prima glavni udar Bugara kroz Makedoniju i brani pravac Veles–Prilep–Bitolj–Struga–Drač, kojim su Bugari hteli da ovladaju i preseku povlačenje srpske vojske preko albanskih planina do Grčke i Soluna.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће