Kup.	Prod.	Sred.
117.22	117.93	117.58
100.16	100.76	100.46
108.15	108.8	108.48

Komentari

16.11.2019 u 18:00

Uskoro će novi bulevar koji treba da spoji Bulevar vojvode Mišića i Karađorđevu ulicu dobiti ime po 28. američkom predsedniku, Tomasu Vudrou Vilsonu, a prema predlogu predsednika Srbije na tom potezu biće mu podignut i spomenik. Sama činjenica da je to barem četvrti američki predsednik koji u Beogradu dobija veliku ulicu, govori nam mnogo o istorijskim vezama Srbije, tj. Jugoslavije i Sjedinjenih Američkih Država. Čak ni nehumana i bespravna agresija iz 1999. godine nije dovela do toga da se američkim predsednicima oduzmu ulice, što na primer nije važilo za sovjetskog maršala Tolbuhina i generala Ždanova koji su 1944. godine oslobađali Beograd, a da nikakve agresije nije bilo, čak naprotiv. General Ždanov izgubio je i život u avionskoj nesreći na Avali 19. oktobra 1964. godine kada je

Kultura

30.10.2019 u 14:44

Kabinet za medalje SANU bogatiji za nove ordene

Kabinet za medalje pri Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti od juče je bogatiji za kolekciju odlikovanja pukovnika Vojislava Anđelkovića (1880–1979), pitomca Vojne akademije, oficira vojske Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS, učesnika Balkanskih i Prvog svetskog rata. Odličja su akademiji nedavno poklonili njegovi potomci, braća Stefan i Ilija Lukačević, koji su i prisustvovali svečanosti u SANU. Sa predstavljanja kolekcije odlikovanja u SANU Njihova autentična tehnika izrade i prikazane reljefne ilustracije, nacionalni motivi i državna obeležja svrstavaju ih u sam vrh srpske i svetske faleristike, tu se nalaze Karađorđeva zvezda, Albanska spomenica, Orden Takovskog krsta, Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima, Orden Svetog Save, Orden za hrabrost Miloša Obilića… – Pomenuti ordeni

Društvo

12.10.2019 u 19:00

Revolucionar

Kada je neminovnost Velikoga rata bila izvesna, svako je želeo da pomogne u odbrani domovine. Srbija je primala i dobrovoljce. U dobrom delu dobrovoljaca bili su i momci koje je Vojna komisija odbacila iz raznih razloga. Jedan od takvih mladića bio je i Radomir Rada Vujović (1895–1938). Stasao je u Požarevcu, u brojčano velikoj porodici kovača-kolara Dimitrija, koji se doselio iz banatskog sela Leskovice i brzo razvio svoj zanat. Po opredeljenju bio je član Radikalne stranke. Kuća sa radionicom nalazila se ispod crkve na samom kraju Radičevičevog sokaka. Rada Vujović je bio dobar đak i drugar. Pristupio je podmlatku Srpske socijal-demokratske stranke, na čijem je čelu tada bio Dimitrije Tucović (1881–1914). Želeo je da studira medicinu, ali mu je izgleda politika lagano postajala

Društvo

28.09.2019 u 14:07

Obeležena 101. godišnjica proboja Solunskog fronta

SOLUN – Komemorativni skup povodom 101. godišnjice proboja Solunskog fronta, održan je danas na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu, u prisustvu zvaničnika iz Srbije i zemalja saveznica i građana iz svih krajeva naše zemlje i regiona. Obeležavanje jednog od najslavnijih trenutaka srpske istorije počelo je pomenom koji su srpskim herojima služili sveštenici Grčke pravoslavne crkve, posle čega su vence na spomen kosturnici položili članovi delegacije Vlade Srbije i Vojske Srbije, zvaničnici BiH, članovi delegacije Grčke, Francuske, Velike Britanije i Italije, predstavnici udruženja boraca i njihovih potomaka. Ceremoniji su prisustvovali i pitomci Vojne akademije i Kriminalističko-policijskog univerziteta iz Beograda koji su izveli himnu Srbiju. Delegaciju Srbije predvodio

Društvo

28.09.2019 u 13:30

Odlazak učitelja s učenicima u rat

Učitelj Ljubomir Simoničić zabeležio je šta je 1914. godine čuo i video. Ne pominje ni mesto ni školu u kojoj se desio ovaj rastanak, ali pominje odlazak na Drinu i kaže: „Mobilizacija. Đaci jedne klase okupljeni na zbornom mestu. Došlo je vreme da budu vojnici. Pozvati su da krenu u boj na granicu. Pojavljuje se njihov stari učitelj s puškom u ruci. I on ide u boj, u trećem je pozivu, njegovi učenici u prvom. Razdragani su. Oči im pune suza. Posle zdravljenja i razgovora, učitelj im poče govor rečima: ’Mali moji učenici - junaci! Kucnuo je čas, kada treba da se pokažemo kao junaci, da smo dostojni imena Srpskog. Došao je čas da osvetimo Kosovo i da ispunimo amanet naših neumrlih junaka Veljka, Sinđelića, Rajića... Da pokažemo da smo dostojni potomci njihovi. Naša braća u Bosni,

Društvo

22.09.2019 u 13:45

Izložba „Srbija u Velikom ratu” otvorena u Kulturnom centru Srbije u Parizu

Izložba „Srbija u Velikom ratu 1914-1918” otvorena je u Kulturnom centru Srbije u Parizu, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane. U saopštenju se navodi da su izložbu, koja je sinoć otvorena, organizovali Vojni arhiv i Vojni muzej Ministarstva odbrane Srbije, Istorijski arhiv Požarevac i Kulturni centar Srbije u Parizu, a realizaciju je omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Kapetan bojnog broda Goran Petrović istakao je sinoć na svečanom otvaranju izložbe, da su organizatori izložbe „čuvari istorije srpske vojske i da svojim radom daju pun doprinos da se sjajne i slavne pobede srpske vojske, izvojevane u borbama za slobodu, ne zaborave”. „Malo je naroda bilo uvek na pravoj strani istorije, na strani dobra. Malo je malih naroda svojim žrtvovanjem upisano

Društvo

10.08.2019 u 19:00

Život za dobro Kralja i Otadžbine

Konjički kapetan 1. klase Kirilo Kira Dragićević, rođen je 1884. godine u Ivanjici. Svršio je podoficirsku školu u Beogradu, a docnije preveden u Konjicu, da bi s početka prvog Balkanskog rata postao oficir. Preturio je Kirilo preko pleća i Turski i Bugarski rat i u oba bio ranjavan. Potom je službovao u Kraljevu, u 4. Konjičkom puku, odakle je otišao i u borbu protiv Austrougarske. Odmah s početka Prvog svetskog rata, septembra meseca 1914. godine, opet biva teško ranjen u borbama na Mačkovom kamenu. „I noć provodimo na putu u koloni. Osluškujemo bahat konjskih kopita. To divizijski ordonansi raznose zapovesti, sve do jutra – divnog, sunčanog. Na domaku smo Šanca, vele da su tamo trupe pukovnika Petra Mišića. Artiljerija se odvaja, a pred nama vrh Jagodnje planine – Mačkov kamen.

Društvo

03.08.2019 u 21:00

Solunac Velin i regent Aleksandar

Kada je Velin Vučković iz sela Donjeg Statovca treći put bio mobilisan 1914. godine već se bližio pedesetoj godini. Za sobom je već imao dva balkanska rata (1912. i 1913. godine). Prošao je već mnogo ratnih strahota, a njegov puk je imao naziv „Gvozdeni puk” (Drugi pešadijski puk moravske divizije „Knez Mihajlo”). Ovoga puta kao čovek u godinama bio je komordžija redov. Nakon veličanstvenih pobeda srpske vojske 1914. godine na Ceru i u Kolubarskoj bici, došla je golgota srpske vojske 1915. godine. Ovoga puta, osim moćne austrougarske vojske, napadaju i Nemci, a sa istoka Bugari. Njegov puk prima glavni udar Bugara kroz Makedoniju i brani pravac Veles–Prilep–Bitolj–Struga–Drač, kojim su Bugari hteli da ovladaju i preseku povlačenje srpske vojske preko albanskih planina do Grčke i Soluna.

Društvo

28.07.2019 u 19:00

Ubistvo koje je promenilo svet

Prošlo je 105 godina otkako je, 28. jula 1914, srpska kraljevska vlada iz Beča dobila telegram sledeće sadržine: „Pošto kraljevska srpska vlada nije dala zadovoljavajući odgovor na notu koju je predao austrougarski poslanik u Beogradu, carsko-kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama da zadovoljenja svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne oružanoj sili. Austrougarska smatra da se od ovoga trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom”. Ovaj telegram nije značio samo objavu rata Srbiji. On je značio i početak Prvog svetskog rata, najvećeg vojnog sukoba koji je svet do tada video.

Društvo

21.07.2019 u 14:16

De Golov vitez i srpska majka

Čačak – Povodom posete predsednika Francuske Republike Emanuela Makrona Srbiji, nižu se sećanja na negdašnje prijateljstvo dva naroda. Jedno od njih pribeležio je i čačanski književnik Antonije Đurić u svojoj čuvenoj povesnici „Solunci govore”, opisavši uspomene Alekse Petrovića koji se, kao osamnaestogodišnjak iz okoline Mladenovca, 1914. javio u dobrovoljce pošto nije imao vojni poziv. I tako počeo da deli sudbinu Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, svedočeći kasnije ovako... „Početkom januara 1916. bili smo u Fijeri (Albanija). To je najveći pakao. Smestiše nas u neke logore, ograđene žicom. Logor čuvaju naši saveznici sa peruškama, bersaljeri... Razapeli smo naše iscepane šatore na vlažnoj ledini, bez slame smo, bez hleba, vode... Deset dana živeli smo gotovo bez ičega. Neki

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће