Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
107.7	108.34	108.02
116.88	117.58	117.23

Društvo

07.05.2022 u 11:43

Đurđevski uranak na Krfu 1916.

Čačak – Gde nas zateče praznik mladosti i čarolijskih duševnih uzbuđenja? Sećamo se Srbije: voće već obaralo i ponelo, nikla pšenica, olistali ševari. Busen nabrekao od svežine, livade prošarali ljutić i kaćunak, a u gustišu od divlje ruže i kupine zbrinuli gnezdo žutogrude potravke i slavuji – pripoveda čačanski književnik, diplomata i oficir Radoje Janković, svedok Đurđevskog uranka na Krfu 1916. I veli, zbirajući sećanja malo docnije... Blagi običaji pominjali su naš narod na Krfu na stada i berićet, na stare šume i zelene suvati. Na Krfu nemamo bezlobnih vrači i bajanja. Gruba ratna sila pokida nežne uze što nas drže uza život i prirodu. Ostala je nada u Boga i blago osećanje na nekadašnji Đurđevdan. Sećamo se: još uoči praznika istera se stoka na livade. I mladeži jekće

Svet

02.05.2022 u 12:56

U Hitlerovom rodnom gradu uskoro skulptura srpskom petlu

BRAUNAU – Braunau, gradić na granici Austrije i Nemačke, poznat po tome što se u njemu rodio Adolf Hitler, od juna bi mogao da postane poznat i po skulpturi koja će ovde biti podignuta u čast srpskog petla dugopevca kome su nemački carinici 1918. na mostu preko reke In odrubili glavu. „Priča potiče sa kraja Prvog svetskog rata, kada je nemački vojnik, povlačeći se kući sa jugoistočnog ratišta sa sobom poneo petla, dugopevca koga je našao u Srbiji i zavoleo ga. Međutim, kada je iz Braunaua sa petlom u naručju krenuo mostom da pređe u Bavarsku, nemački carinici su ga zaustavili i petlu odrubili glavu”, objašnjava za Tanjug Zoran Šijaković, lokalni sekretar za kulturu koji je i inicijator ideje o postavljanju skulpture, a prenosi Tanjug. Vest o vojniku i srpskom petlu sa kojim je

Društvo

16.04.2022 u 14:30

Prvi ratni let srpskog aeroplana

„Dvanaestog avgusta 1914. godine, kada je počela velika austrougarska ofanziva na Srbiju, prvi ratni borbeni let za srpsku armiju izvela je posada u sastavu pilot-kapetan Živojin Stanković i pilot-potporučnik Vojislav Novičić u ulozi izviđača sa aeroplanom tipa ’blerio XI-2’. Vršeno je izviđanje doline Drine na potezu Loznica-Lešnica, pri čemu je osmotreno da neprijatelj podiže pontonski most kod sela Vidojevica. Pri povratku ostaju bez goriva i prinudno sleću kod sela Kokorić. Tu su ubrzo i zarobljeni od srpskih trećepozivaca. Ipak, izveštaj je stigao do komande i omogućio da se utvrdi da glavni napad neprijatelja ide pravcem preko Drine, što je imalo presudni uticaj na razvoj ratnih operacija.” Tako knjiga „Kraljevski vazduhoplovci – užički vojni okrug 1912‒1945”, autora

Beograd

15.04.2022 u 14:00

Beogradsko nasleđe kroz objektiv Riste Marjanovića

Obeležavanje „Dana Beograda” počelo je otvaranjem postavke „Nasleđe Beograda kroz objektiv Riste Marjanovića” na Trgu republike. Na izložbi su prikazane fotografije čuvenog ratnog reportera koga pamtimo po svetlosnim zapisima iz Prvog svetskog rata. Ovoga puta, međutim, zahvaljujući njegovoj porodici, Zavodu za zaštitu spomenika kulture i pozorištu „Dadov” kao organizatorima, predstavljeni su i njegovi prikazi Beograda s početka 20. veka i posle Drugog svetskog rata. Autori ove izložbe su Branimir Gajić, Ljubica Radovanović i Olivera Vučković, a Beograđani imaju priliku da vide stare fotografije Terazija, Novog dvora, zgrade Narodne skupštine, palate Glavne pošte, Crkve Svetog Marka, Ulice kneza Miloša, palate Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, zgrade Generalštaba,

Društvo

26.03.2022 u 15:07

Srpska Jovanka Orleanka

Bila je pripadnica svetske elite, družila se sa Teodorom Ruzveltom, Vudroom Vilsonom, sa Romanovima, kraljevskom porodicom u Engleskoj, sa Dženi Čerčil. Pored bogatstva i uticaja, veći deo života provela je u Srbiji. Amerikanka, Mabel Grujić, arheološkinja, humanitarna radnica i dobrotvorka, supruga srpskog diplomate Slavka Grujića. Rođena je kao Mejbl Gordon Danlop, školovana u Americi, Francuskoj i Grčkoj. Tokom boravka u Carigradu, druži se sa suprugom Čedomira Mijatovića, koji je u to vreme radio na sultanovom dvoru i od nje upoznaje srpsku istoriju i narodne pesme, da bi očarana, najveći deo života posvetila upravo afirmaciji Srbije u inostranstvu. Najveći američki listovi objavljivali su njene intervuje o Srbima, njihovoj istoriji, običajima, pesmama, vojsci, a držala je i

Društvo

19.03.2022 u 10:56

Stanka i Stojka po petoricu sinova u rat ispratile

„Poput Spartanki” nazvano je jedno poglavlje knjige „Godine stradanja i bola” autora Milisava R. Đenića, u kome se opisuju sudbine majki srpskih ratnika u Velikom ratu. „Kad je Spartanka ispraćala sina u rat predala mu je štit i rekla: – S njim ili na njemu! Kad joj je glasnik javio da joj je sin poginuo, umesto da se interesuje kako i gde je stradao, pitala je: – A jesmo li pobedili?”, piše Đenić o tradiciji antičke Sparte gde su državni interesi stavljani ispred ličnih, pa predočava da su tokom Velikog rata neke slične izjave majki zabeležene i na Zlatiboru. „Pojedine majke prilikom ispraćaja sinova u rat ponele su se poput nekadašnjih Spartanki, ali odmah treba naglasiti da su to bili samo sporadični slučajevi, a ne deo tradicije. Pričaju ljudi, a mnogi potvrđuju, da su dve udovice, dve

Društvo

29.01.2022 u 10:09

Pitomce na krvavom putu dokusurila morska bolest

„I tako mi pitomci 26. klase skopske Pešadijske podoficirske škole (docnije zvane bizertske) od Skoplja do Valone na Jadranskoj obali, na tako dugom i krvavom putu od skoro tri meseca, umirali smo od gladi, zime, umora, raznih boleština, davili se po arbanaškim baruštinama, rečicama i rekama, ubijani kao zmije od bezdušnih zveri Arnauta, Bugara i svih neprijatelja srpskog naroda. Tako i na taj način obeležismo taj krvavi put i kostima pet stotina pitomaca, mladih sinova Kraljevine Srbije. Niko ih opojao nije, niko ih sahranio nije...” Ovim rečima albansku golgotu opisuje u svojim poratnim sećanjima Požežanin Manojlo Korać (1897–1976), i sam pitomac „bizertske klase”. Na ta Koraćeva ratna putešestvija i zapise (koje je on sačinio sedamdesetih godina prošlog veka) podseća upravo

Magazin

27.01.2022 u 21:15

Divlji Bil – idejni tvorac CIA i Jugoslavije

Vilijam Divlji Bil Donovan široj javnosti poznat je uglavnom kao osnivač američke službe OSS – preteče CIA. Donovan je, inače, bio heroj Velikog rata, prvi američki oficir odlikovan Krstom za zasluge i Medaljom časti. Dekorisan je u isto vreme kada i njemu ne baš omiljeni pretpostavljeni, general Mekartur. No, manje je poznato da je između dva rata, osim Mekartura, i Donovan posetio Beograd i odao počast srpskim vojnicima palim u Velikom ratu. Još intrigantnije je to što je Donovan imao kontakte s političarima i oficirima Kraljevine Jugoslavije, a tokom i nakon rata i s NOVJ, odnosno DFJ-FNRJ. U prvom slučaju, često mu se pripisuje da je imao veze s pučem 27. marta 1941, a u drugom, da je, iako ostrašćeni antikomunista, odlično sarađivao s Josipom Brozom Titom. General Peršing

Društvo

11.12.2021 u 13:13

Pod vrhom Cera major je isukao sablju i viknuo: Junaci, za mnom!

Na izmaku prve ratne godine, decembra 1914, objavljen je u listu „Pijemont” nekrolog palom majoru Velimiru Čekerevcu: „Prvi je sa svojim bataljonom izašao na najviši vrh Cera. Lično svojom rukom bacio je pet bombi na neprijatelja. Za Cer i njegovo junaštvo vojvoda Stepa Stepanović mu je čestitao pred celom vojskom i predložio ga za potpukovnika i Karađorđevu zvezdu s mačevima.” U ovo vreme o junaštvu Velimira Čekerevca (1879‒1914) svedoči knjiga „Znameniti Moravičani” Emilijana Protića. U njoj doznajemo o ratnim putevima hrabrog oficira, rođenog u ivanjičkom selu Šareniku, koji je sa odličnim uspehom završio Vojnu akademiju u Beogradu kao pitomac 31. klase. Velimir je u prvoj godini 20. veka postao potporučnik i prvu vojnu dužnost dobio u Četvrtom pešadijskom

Društvo

05.12.2021 u 13:11

Nemci nisu znali ko ih gađa granatama

Guča – Izreka veli da pobeda ima stotinu otaca dok je poraz uvek siroče. Tako i austrougarski vojnici, pred konac Velike vojne, nisu znali gde im je glava, a junački Srbi hitali su da se sa razvijenim barjacima vrate u zavičaj, posle čemernih godina i potucanja od nemila do nedraga. Glavni juriš Prve srpske armije počeo je prvih dana oktobra 1918. na niškoj železničkoj stanici Crveni krst kad je, u okupatorskom transportu, odjeknula eksplozija. Mislilo se da Nemci pale svoju municiju pred beg na sever, ali ne beše tako. Eksploziju je izazvao potpukovnik Miljko Tanasijević iz Guče sa svojim ratnicima i malo posle rata na miru objasnio šta se dogodilo. On je sa svojom četom zaobišao prve linije nemačke odbrane, početkom oktobra, i stigli su pod Suvu planinu u selo Grkinja, nadomak

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће