Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
107.64	108.28	107.96
116.72	117.42	117.07

Društvo

08.11.2020 u 17:37

Putevima srpske vojske stigao do groba čukundede

Užice – Dušan Drndarević iz Zlakuse, lepog sela grnčara i turizma, ima samo 19 godina. A već je dobio nagradu grada Užica i priznanje užičkog Istorijskog arhiva, prepešačio kilometre Solunskim frontom i drugim poprištima velikih bitaka srpske vojske, objavio vrednu knjigu „Tragom prošlosti”. Studira dva fakulteta – FDU i geografiju. Zaljubljenik u nacionalnu istoriju, uspeo je i da ostvari važan porodični cilj – kod Skadra je pronašao do tada nepoznato mesto gde je 1915. stradao njegov čukundeda, ratnik Radivoje Drndarević. Tek stasali Dušan bio je 2018. jedan od članova ekspedicije „Otadžbina pamti”. Neumorno je pešačio oko 100 kilometara duž grebena Solunskog fronta do vrha Kajmakčalana, pa još dva puta toliko po Srbiji tragom bitaka u kojima su učestvovali njegovi preci u balkanskim i

Beograd

01.11.2020 u 12:47

Obeležen Dan oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu

Dan oslobodenja Beograda u Prvom svetskom ratu obeležen je danas polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu braniocima grada na Novom groblju i služenjem parastosa stradalima za oslobođenje prestonice. U ime Grada Beograda venac je položio zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je rekao da su Beograd i srpski narod možda i najviše stradali u Prvom svetskom ratu, u kojem je Srbija imala između milion i milion i 300.000 žrtava, odnosno izgubila trećinu svog stanovništva. „Mislim da nijedna zemlja na svetu, u bilo kom ratu, nije stradala koliko Srbija u Prvom svetskom ratu. Nema zemlje koja je dala takav doprinos ljudskim žrtvama i pobedi saveznika u tom ratu”, rekao je Vesić novinarima posle ceremonije polaganja venaca, prenosi Tanjug. On je podsetio da su na današnji dan elitne

Društvo

25.10.2020 u 10:29

Francuski put braće iz Ražane

Pročitao tekst „Srpski đaci ozareni francuskom kulturom” u ovoj rubrici prošlog meseca Bratislav Milanov Đurović iz Beograda, i sam vičan pisanju (objavio letopis plemena Maleševci). Video fotografiju, pa se i obradovao: učinilo mu se da jedan đak mnogo liči na njegovog dedu Miladina Đurovića, koji se tokom Velikog rata takođe školovao u Francuskoj. Odmah nam se Bratislav javio i za poreklo te slike raspitivao, a potom, našavši je u originalu, ipak ustanovio da na objavljenoj fotografiji nije njegov deda. No to nije smetalo da nam, kao potomak francuskog đaka, ispriča o dedinom boravku u Francuskoj tokom Velikog rata. Kazuje Đurović da je istraživao istoriju porodice, te da su omiljene teme sećanja dede Miladina (1897‒1985) bile prelaz preko Albanije i Francuska. S njim je tamo u to vreme

Društvo

17.10.2020 u 11:49

Ranjen savladao neprijatelja

Rodom iz Male Ježevice kod Požege, Obrad J. Jovičić učestvovao je u oba Balkanska i Prvom svetskom kao borac u jedinicama Drinske divizije i prošao albansku golgotu. Pri povlačenju preko njenih vrleti, prvi put je ranjen u Draču, ali je u teškom stanju ipak stigao na Krf, gde se oporovaio, pa opet u rov. Krvario je Obrad i na Solunskom frontu 1918. godine, kao pripadnik 4. čete, 1. bataljona 21 pešadijskog puka ispoljavajući u mnogim prilikama neviđenu hrabrost, tako počinje zapis o poljoprivredniku i kuvaru, koji načini književnik i pesnik Milijan Despotović u knjizi „Vitezovi Crnogorskog sreza”, biografskom leksikonu junaka Karađorđeve zvezde. Za naročitu hrabrost koju je požeški seljak pokazao u avgusta 1918. godine na liniji fronta između Bugara i naših snaga, beleži autor,

Beograd

06.10.2020 u 08:37

Godišnjica smrti Milunke Savić

Delegacija zavičajnog Udruženja Raščana u Beogradu „Milunka Savić” posetila je juče grob srpske heroine Milunke Savić, narednika Srpske vojske, na Novom groblju. Milunka Savić se kao dobrovoljac, po objavljenoj mobilizaciji oktobra 1912. godine, prijavila, pod imenom Milun Savić i borila u ratovima od 1912. do 1918. godine. Njen stvarni identitet otkriven je posle ranjavanja u bici na Bregalnici u leto 1913. godine. U balkanskim ratovima i Velikom ratu ranjena je četiri puta. Bila je primer smelosti i junaštva, ranjavana, ali se uvek vraćala u borbu. Za pokazanu hrabrost i vojničke vrline dobila je brojna odlikovanja. Preminula je 5. oktobra 1973. godine. Francuski predsednik Emanuel Makron prilikom prošlogodišnje posete Srbiji tražio je, mimo protokola, da poseti grob Milunke

Društvo

30.09.2020 u 08:48

Srpski major zbog koga je drhtao bečki dvor

Za života je postao mitska ličnost, čemu su podjednako doprineli njegovi zakleti neprijatelji i verni saborci. Major srpski i vojvoda komitski Vojislav Voja Tankosić rođen je 28. septembra 1880. godine u Rukladi, selu između Uba i Lajkovca. Poživeo je samo 35 leta, a gotovo trećinu svog veka je proveo na bojištima. Bio je akter svih burnih događaja od Majskog prevrata do Velikog rata. Jedan je od osnivača i tvorac ustava tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt” (1911), koja se borila za oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih krajeva. Austrougarska ga je smatrala državnim neprijateljem broj jedan. I mrtvog ga se plašila... U vrtlog istorije zagazio je još kao mlad potporučnik, učestvujući u svrgavanju kralja Aleksandra Obrenovića. U noći prevrata, između 28. i 29. maja, komandovao je vodom

Društvo

20.09.2020 u 13:57

Obeležena godišnjica bitke ne Mačkovom kamenu: Vodila ih je ljubav prema čoveku

Litugrijom u Spomen-hramu Svetog despota Stefana i parastosom ispred Spomen-kosturnice, obeležena je danas 106. godišnjica od bitke na Mačkom kamenu, koja se računa za jednu od nakrvavijih bitaka srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. „Ljubav Božija prema ;čoveku, ljubav čoveka prema Bogu, bližnjima i svojoj otadžbini vodila je srpske vojnike i oficire na planinskom vencu desetinu kilometara desno i levo od Mačkovog kamena do pobede i povlačenja desetkovane neprijateljske vojne formacije preko Drine”, rekao je prota Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, inicijator gradnje hrama u kojem je služio liturgiju sa sveštenicima iz Loznice, Rađevine i Azbukovice. On je naveo i da su hram, koji je i osvećen tačno pre dve godine, podigli oni koji znaju šta je

Društvo

12.09.2020 u 22:12

Sjedinjeni u smrti

„Srpsku vojsku odlučno poraziti i uspostaviti i održavati vezu preko Beograda i Sofije sa Carigradom”, komandovao je 16. avgusta 1915. godine car Viljem Drugi general fedlmaršalu Augustu fon Mekenzenu, glavnokomandujućem nemačkim, austro-ugarskim i bugarskim armijama. Feldmaršal Mekenzen dalje izdaje direktivu potčinjenim armijama za opšti napad. Nemačka Jedanaesta armija i Austro-Ugarska grupa generala Filepa – ukupno 72 bataljona, 16 eskadrona, 66.946 pušaka, 483 artiljerijska oruđa i šest eskadrila generala artiljerije Maksa Galvica, koncentrisane su u južnom Banatu, da forsiraju Dunav kod Rama, Kostolca i Smedereva, planirajući brzo nadiranje duž obe obale Velike Morave, prema liniji Smederevska Palanka – Žabari. Rešeni da se brani bez obzira na snagu neprijateljske armade,

Društvo

09.09.2020 u 08:31

Amerikanac koji je voleo Srbe

Ove godine se navršava osam i po decenija od smrti Džona Frotingama (1879–1935), američkog bogataša i filantropa, jednog od najvećih dobrotvora u istoriji Srba u toku Prvog svetskog rata i u posleratnom periodu. Za formiranje ratnih bolnica, osnivanje domova za siročad i zanatskih škola u Srbiji i današnjoj Makedoniji i brojna druga humanitarna davanja izdvojio je preko 250 miliona dinara, što je novac u vrednosti nekoliko ondašnjih državnih budžeta naše zemlje. Zbog toga je postao jedna od najodlikovanijih ličnosti u istoriji Srbije. Ovaj humanitarac bio je oženjen Srpkinjom Jelenom Lozanić. Rođen je u Bruklinu, u bogatoj i uglednoj njujorškoj porodici. Završio je francuski jezik, svirao je klavir i bavio se komponovanjem. Muzičko znanje je usavršavao u Beču, Minhenu i Pragu. Još pre

Društvo

07.09.2020 u 08:30

Spomenik komiti heroju

Poručnik Dimitrije Begović jedan je od najznačajnijih vođa Topličkog ustanka koji je izbio u okupiranoj Srbiji u februaru 1917. Narod Toplice i Jablanice ga smatra herojem. Tome je doprinelo ne samo Begovićevo junaštvo, već i njegovo prinošenje života cele porodice na oltar slobode. Ipak, o ratnim zaslugama ovog velikog komitskog junaka ništa se ne zna izvan usko lokalnih okvira, a nije mu ni do dan danas podignut spomenik. Tek ove godine je na inicijativu grupe građana i Muzeja Prokuplje, a uz podršku Ministarstva kulture, pokrenuta akcija da se grob Dimitrija Begovića najzad dostojno obeleži odgovarajućim spomenikom. Direktor prokupačkog muzeja Darko Žarić kaže da će projekat Spomen-obeležje Dimitriju Begoviću Narodni muzej Toplice u Prokuplju realizovati ove godine u najvećoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће