Kup.	Prod.	Sred.
117.11	117.81	117.46
110.82	111.49	111.16
115.79	116.48	116.14

Zdravlje

26.04.2021 u 14:49

U prvoj fazi bolesti antivirusni lek umesto antibiotika

Profesor na Katedri za farmakologiju sa toksikologijom, Medicinskog Fakulteta u Nišu, dr Srđan Pešić koji već godinu dana prati protokole lečenja kovida u Srbiji smatra da je lečenje kovida antibioticima u prvoj fazi bolesti ne samo pogrešno već može biti i štetno. Profesor objašnjava da antibiotike tokom bolesti treba davati pacijentima sa teškom kliničkom slikom, gde se dokaže bakterijska infekcija i teška upala pluća, a pre toga, kako kaže, nikako jer to šteti pacijentu i njegovom imunitetu. „Suština je davati antivirusne lekove ukoliko ih imamo, a kod nas postoje dva, favipiravir koji se daje u prvih pet dana i remdesivir koji se daje kod jako teških pacijenata koji su na kiseoničnoj potpori”, navodi Pešić za Tanjug. Prema njegovim rečima primena antibiotika u našoj zemlji je

Hronika

23.04.2021 u 11:36

Anesteziolog oslobođen optužbi za smrt Anje Grahovac

Viši sud u Beogradu oslobodio je danas anesteziologa Stanoja Glišića od optužbi da je odgovoran za smrt trogodišnje Anje Grahovac koja je preminula nakon operacije katarakte na klinici „Perfekta” u junu 2007. godine. Nakon ponovljenog suđenja, po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, i imajući i vidu njegove naloge i uputstva, sud je zaključio da nema uzročno-posledične veze između postupanja Glišića i smrti devojčice, rekao je sudija obrazlažući presudu. On je dodao da se oštećeni, porodica devojčice, upućuju da odštetni zahtev ostvaruju u parnici, dok troškovi ovog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, javlja reporter Tanjuga iz Palate pravde. U obrazloženju presude sudija je ukazao da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je zbog propusta okrivljenog došlo po pogoršanja

Pisma čitalaca

23.04.2021 u 12:33

Dr Saša Božović, Kosovka devojka Drugog svetskog rata

Kad je imala pet godina Saša Božović je prvi put videla sliku Uroša Predića „Kosovka devojka”. Njenoj starijoj sestri Ružici bio je rođendan. Na slavlje su stigli baka i deka s darovima. Pored ostalih, razmotali su jedan ćilim i okačili ga na zid. A na ćilimu – „Kosovka devojka”, koja je od tog trenutka osvojila srce devojčice Saše. Kako je rasla, saznavala je sve više ko je devojka sa slike i šta radi na polju Kosovu. Kosovka devojka postala je za Sašu simbol dobrote i humanosti. Kad je završila gimnaziju najpre je mislila da studira književnost, koju je zavolela uz profesorku Desanku Maksimović. Prevladala je ipak Kosovka devojka, pa se upisala na Medicinski fakultet, koji je završila nekoliko godina pred Drugi svetski rat. Želela je da doktorira na temu „Kosovka devojka”, ali ju je

Zdravlje

22.04.2021 u 18:00

Zadovoljstvom življenja potisnuti tešku dijagnozu

Imam 41 godinu. Radim u porodičnoj firmi kao supervizor. Volim kad sam zauzeta i u poslu. Obožavam da vozim automobile. Bavila sam se gimnastikom i atletikom kao devojčica, ali nakon detinjstva više se ne bavim sportom. Ali sada i jedan krug vožnje automobilom po gradu ume da mi „zakači” osmeh na lice. Volim i Novi Sad. Mislim da je to grad po mojoj meri. Najviše volim da šetam na Štrandu jer me obala Dunava opušta. Moja porodica je tokom građanskog rata izbegla iz Hrvatske. I mislila sam da je to najgora stvar u mom životu i da nakon toga ništa više neće biti tako teško. A onda sam sa samo 36 godina dobila dijagnozu kolorektalnog kancera. Bila sam na moru sa sestrom kada sam proživela epizodu jakih i neizdrživih bolova koji su trajali po pet sati. Imala sam pre toga pogrešne

Pisma čitalaca

21.04.2021 u 08:50

Kako je 1942. ukroćena epidemija u Bajinoj Bašti

Proleće 1942. godine u Istočnoj Bosni mirisalo je na krv. Ustaška Crna legija Jure Francetića izvršila je pokolj 4.000 civila na levoj obali Drine. Bežeći od ustaške kame 20.000 izbeglica, uglavnom žena, staraca i dece, spas je potražilo na desnoj obali Drine. Od sela Derventa, gde je Drina bila najuža, pa do Skelana, splavari su danonoćno krotili nabujalu reku prevozeći umorne, gladne i napaćene sunarodnike. Bajina Bašta, varošica sa nekoliko hiljada stanovnika, primila je isto toliko izbeglica. Ali, strah od smrti ubrzo je zamenio strah od bolesti. Pojavio se tifus pegavac, bolest čiji je ishod često smrtonosan, a pritom veoma zarazna. Na prvi znak epidemije 22. maja u Bajinu Baštu stiže ekipa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koju čine četiri profesora, četiri lekara asistenta i osam

Zdravlje

20.04.2021 u 18:00

Metabolička oboljenja talože masti u jetri

Masna jetra predstavlja jedno od najčešćih oboljenja današnjice, a više je prisutno u Severnoj Americi nego u Evropi. Ipak, i u našoj zemlji veliki broj ljudi pati zbog ovog problema. Reč je o nakupljanju masti u jetri koje je veće od pet odsto u odnosu na ukupnu težinu jetre. Vrlo često se ovaj problem „pomeša“ sa nekim drugim problemima jetre. Iako dijagnozu masne jetre uglavnom dobiju ljudi koji dosta konzumiraju alkohol, često se dešava da se kod ljudi utvrdi postojanje takozvane nealkoholne masne jetre, a to može da bude pridruženo nekim drugim metaboličkim oboljenjima ili predoboljenjima. Češće se javlja kod žena u srednjem životnom dobu. Dr Saša Perić (Foto: lična arhiva) Potpukovnik primarijus dr Saša Perić, gastroenterolog Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju

Zdravlje

15.04.2021 u 18:00

Dijabetes valja kontrolisati da on ne bi kontrolisao vas

Imam 20 godina, od čega sa dijabetesom živim već punih 12. Završila sam Osmu beogradsku gimnaziju, a trenutno sam na drugoj godini studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za španski jezik, književnost i hispansku kulturu. Dijabetes sam dobila 2008. godine kada sam imala osam godina, a otkrila sam ga sasvim slučajno, proveravanjem krvne slike. Odmah po dobijanju rezultata, upućena sam na dalje analize sa sumnjom da imam tu bolest. Jutarnja glikemija je bila malo povišena, a OGTT test je pokazao da se glikemija vraća u normalu, ali ne dovoljno brzo, zbog čega sam tri godine imala dijagnozu neklasifikovanog dijabetesa. Tokom te tri godine, kao neklasifikovan tip nisam imala pravo ni na kakav potrošni materijal za dijabetes o trošku RFZO-a, pa je to iziskivalo

Zdravlje

14.04.2021 u 15:43

Dete neće naglo izrasti u pubertetu

U doba pandemije, kada sve osim borbe s virusom korona izgleda kao manje važno, mnogi će možda zameriti što na svetlo dana izvlačimo problem poremećaja rasta kod mališana kao minoran, ali dr Slavica Dautović, specijalista endokrinolog, iz Novog Sada, podseća kako je normalan rast pokazatelj opšteg zdravlja deteta. Istina je da je sada pandemija, da su bolnice u kovid sistemu, pa je bila hladna zima, uskoro će gužve oko upisa u škole, pa vrućine. Ali, doktorka kaže da kada se uoči upadljivi zaostatak u rastu deteta, posetu lekaru ne treba odlagati, jer propušteno u ovoj oblasti ne može da se vrati. Dr Slavica Dautović (Foto lična arhiva) Kako prepoznati poremećaj rasta, koji su znaci koji roditelju treba da ukažu da je vreme da potraži savet lekara? – Problem roditelji

Društvo

14.04.2021 u 13:32

Doktor Lazić dobio spomen ploču u Urgentnom centru u Nišu

NIŠ – U Urgentnom centru u Nišu danas je otkrivena spomen ploča u čast ratnog hirurga i dugogodišnjeg direktora te ustanove Miodraga Lazića. Spomen ploča, sa Lazićevim likom i njegovim rečima iz oproštajne poruke „Otišao sam časno i pošteno. Stajao sam na prvoj liniji”, otkrivena je na dan kada je doktor Laza, kako su ga svi zvali, preminuo od posledica koronavirusa. Otkrivajući obeležje, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu Zoran Perišić podsetili su na to koliko je doktor Lazić značio UKC-u i pacijentima, ne samo u Nišu već i u čitavom regionu. Perišić je istakao da je primarijus doktor Miodrag Lazić bio veliko ime srpske medicine i možda najveće ime svetske ratne hirurgije. „Spasio je na hiljade ljudi u onom nesrećnom ratu.

Zdravlje

13.04.2021 u 18:00

Bolest krvnih sudova nastaje zbog taloženja lošeg holesterola

Povišen nivo masnoća u krvi (hiperlipidemija) uglavnom se otkriva slučajno, na periodičnim i sistematskim pregledima. Ovaj metabolički poremećaj ne boli, ne daje simptome, niti upozorava osobu da se nešto dešava u organizmu. Čak i ako osoba sazna da ima povišen nivo holesterola i triglicerida to ne znači da će upozorenje lekara shvatiti ozbiljno, jer se uglavnom oseća dobro. Nažalost, prvi simptomi i znaci posledica povišenih masnoća u krvi su uglavnom kardiovaskularni, kao što je srčani ili moždani udar. Učestalost hiperlipidemija je teško proceniti, ali na osnovu brojnih istraživanja smatra se da ona postoji kod 25 do 33 odsto odraslog stanovništva u ekonomski razvijenim zemljama. Međutim, stručnjaci apeluju da je visok nivo holesterola u krvi ključni faktor za razvoj srčanih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lekari

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће