Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
111.89	112.57	112.23
116.98	117.68	117.33

Kultura

12.03.2021 u 20:15

Užasava me pomisao na svet identičnih stvari

Čitati eseje Ljubice Arsić u knjizi „Pročitano sa usana” (u izdanju „Lagune”) znači prepustiti se jednom intelektualnom rolerkosteru, sa pregršt originalnih uvida u mitove, legende, književnost, slikarsku umetnost, film, muziku i teorije moderne kulture, sa finim prelivima, brzim preokretima od tuge do smeha, kao i zadivljujućim poentama. Bilo da piše o slikama Egona Šilea, Mocartovom „Don Đovaniju”, Šekspiru, veštini igranja tanga ili tetoviranja, voajerizmu ili donžuanizmu – kao strahu od žene, istoriji osmeha ili licima pisaca, Ljubica Arsić pravi neverovatne raspone u mišljenju, povezuje epohe, tradiciju i savremenost, i kritički ukazuje na poziciju današnje kulture i čoveka u njoj. Ovi eseji mogu da nas podsete na to zbog čega smo zaljubljeni u književnost i bogatstvo ljudskog duha,

TV revija

25.02.2021 u 21:30

Kruna nije pancir

Iako mu je 35 godina, britanski glumac i fotomodel Maks Ajrons iza sebe ima blistavu karijeru. U svoju glumačku biografiju već je uspeo da uvrsti kandidata za Oskara - film „Žena”, u kom je na velikom platnu stao uz Glen Klouz i Džonatona Prajsa. Zatim, tu je kultna saga o tinejdžerskom besu oksfordskih brucoša „Klub nereda”, kao i noar krimić „Terminal” sa fatalnom holivudskom plavušom Margot Robi. Kod Maksa, međutim, najzanimljivije je njegovo prezime. A ako vam se ono učinilo odnekle poznatim – u pravu ste! Maks je sin legendarnog oskarovca Džeremija Ajronsa. Mada će mnogi reći da je za velike uspehe, koje je počeo da ređa još od punoletstva, zaslužan „pedigre“, istina je da je ovaj naočiti mladić od skoro dva metra, svoj put kroz trnje do zvezda prokrčio sam. Odskočna daska svakako mu je

Kultura

25.02.2021 u 20:15

Digitalno doba otvara nova vrata komunikacije

Marijana Kolarić prva je osoba koja će posle gotovo osam godina voditi Muzej savremene umetnosti u Beogradu sa mesta direktora, a ne vršioca dužnosti, i tek treća dama koja se našla na toj poziciji u njegovoj istoriji. Nakon imenovanja na prošlonedeljnoj sednici vlade, ona je juče preuzela dužnost od prethodnika Viktora Kiša, pa od danas i zvanično rukovodi ovom našom eminentnom ustanovom. Biografski podaci ove istoričarke umetnosti beleže da je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti. Radila je na poziciji stručne saradnice za kulturu u Gradskoj upravi grada Pančeva, kao nezavisna kustoskinja organizovala je nekoliko izložbi u Srbiji i inostranstvu, a u muzej dolazi sa mesta direktora i kustosa galerije „Novembar”. Članica je odbora 58.

Kultura

23.02.2021 u 20:15

Svoje depresije krijemo

Nagrađivana rediteljka Ana Tomović režira dramu „Sin” savremenog francuskog autora Florijana Zelera u Ateljeu 212. Delo je prevela Ivana Dimić, scenograf je Jasmina Holbus, kostimograf Momirka Bailović, a psiholog saradnik na predstavi Nina Umićević. Srpska publika do sada nije imala priliku da se upozna sa delima Florijana Zelera, u pitanju je savremeni pisac romana i drama, koga je magazin „Gardijan” proglasio „najuzbudljivijim dramskim piscem našeg vremena”. Priče Florijana Zelera tiču se svih nas. Šta je to intrigantno što vas je podstaklo da režirate njegovu dramu „Sin”? Florijan Zeler piše univerzalne drame, sa univerzalnim likovima. Svako od nas može da se prepozna u tim situacijama, da se seti da je izgovarao takve rečenice. Pored toga poseduje neverovatnu lakoću pisanja.

TV revija

18.02.2021 u 21:36

Vreme je da uživam u onome što sam postigao

Za one koji su jednu čitavu TV deceniju, krajem prošlog i početkom ovog veka, proveli uz avanture junaka serije „Prijatelji“, lik Džoija Tribijanija sinonim je za smeh i dobru zabavu. Serija nagrađena „Zlatnim globusom“ i sa pet „Emija“, simbol je jednog vremena, a mnogi koji su odrasli uz Rejčel, Moniku, Fibi, Rosa, Čendlera, i naravno Džoija, i dalje priželjkuju da se to vreme vrati. Makar kroz ponovno okupljanje omiljene ekipe i dugo najavljivani film „Prijatelji“. Planovi za tako nešto postoje već godinama. Moglo bi se reći od poslednje klape, te sada već davne 2004. kada su „Prijatelji“ otišli u TV istoriju. Razlog za to što se skoro dve decenije kasnije oni još nisu ostvarili mnogi nalaze u borbi ega i sujeta glavne glumačke šestorke. Uprkos tome što su se prethodnih godina iz petnih žila

Kultura

17.02.2021 u 20:15

Sve se danas može čitati, ali ne uz visoku ocenu

Nova knjiga ogleda Marka Nedića „Kritički opisi”, u izdanju novosadske „Akademske knjige”, nastavlja razmatranja novije srpske proze razvijeno u prethodnim knjigama ovog autora, baveći se delima Dragiše Vasića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Boška Petrovića, Danka Popovića, Danila Kiša, Miodraga Bulatovića, Grozdane Olujić, Milorada Pavića... Knjiga je podeljena u tri celine, po književnoistorijskom principu, prateći razvojne faze srpske proze, od narodnih pripovedaka, preko međuratne proze, do stvaralaštva pojedinih pisaca 20. veka. Autor je analizirao osobene narativne, morfološke, stilske i jezičke osobenosti pojedinih dela, praveći istovremeno i intertekstualna poređenja, ali tumači i prozne žanrove ranije i savremene srpske književnosti. Kakav je značaj srpskih narodnih

Kultura

15.02.2021 u 20:15

Nekadašnji svet nije bio neviniji

Mnogi će sa setom čitati „Knjigu nestajanja, Kratku šetnju kroz iščezlo” Ane Ristović, u izdanju „Arhipelaga”, zato što je to zbirka priča o predmetima koji više nisu u upotrebi, a postojali su čak i do pre jedne ili dve decenije. Čuvaju ih možda još samo oni koji putem tih stvari uspostavljaju veze sa samima sobom, od pre, ili sa dragim ljudima iz nekog prošlog života. Najpre će pesnikinja napisati ovakvo delo, dati objektima aure nematerijalnog, ispuniti ih smislovima univerzalne lepote, udahnuti im novi život. Mnoge generacije setiće se miljea i šustikli svojih baka, jambolija, cigaret-žvaka, metalnih viklera, pisaćih mašina, ručnih mlinova za kafu, video-kaseta, vokmena, noževa za otvaranje pisama, pritiskivača za hartiju... Oni sasvim mladi čitaće ovu knjigu kao neki istorijski brevijar.

Kultura

09.02.2021 u 20:15

Šta sve propuštamo tamo gde trenutno nismo

Tena Štivičić jedna je od najcenjenijih autorki u evropskim pozorištima. Njenu najnoviju dramu „64” rediteljka Alisa Stojanović režira u Ateljeu 212. Praizvedba je planirana za april, ukoliko epidemiološka situacija bude povoljna. Osim u Nemačkoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Turskoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, tri drame Tene Štivičić: „Dvije”, „Svici”, „Nemreš pobjeć od nedjelje” izvedene su i u Beogradu, upravo u Ateljeu 212. Slučajno ili ne ste izabrali baš ovaj trenutak za dramsko delo „64”? Šta vam je u slučaju ovog komada bilo najvažnije? Šta se krije iza samog naslova? Iako naravno nije reč o trileru ipak bih za sada volela da sačuvam malo tajni oko naslova i šta on znači. Šta mi je bilo najvažnije? Mnogo se stvari u podeli rodnih uloga i

Kultura

25.01.2021 u 20:00

Njegoš je izbeglica u sopstvenom narodu

Dobričin prsten jeste najveća nagrada, jer ovo priznanje ne možete dobiti na početku karijere, pa da ste Marlon Brando ili Paja Vujisić. Lepo je osećanje dobiti ga. Sa druge strane nameće se pitanje: koliko glumac ostaje, traje u sećanju naroda. To je najveća nagrada, nisu mu potrebni spomenici, ni ordeni, ako ste nešto ostavili u tim skrivenim fiokama nečije duše. Hrišćanska, duhovna, tu se sastaju pozorište i crkva. Osećanje da si dao najbolje što imaš, ispunjava srce čovekovo radošću i tugom. Radošću zbog davanja, a tugom što ne može više. Ovako za „Politiku” besedi dramski umetnik Petar Božović, aktuelni dobitnik nagrade „Dobričin prsten”, priznanja koje UDUS dodeljuje za životno delo. Petar Božović je 33. laureat ovog, najvišeg glumačkog priznanja u našoj zemlji. Vaše detinjstvo bilo je

Kultura

25.01.2021 u 21:15

Individualnost je ushićeno ime za usamljenost potrošača

Od „jake misli”, koja je bila u osnovi revolucionarne delatnosti, nekako se nehajno stiglo do „slabe misli”, koja se bavi zaštitom prava manjina i rasparčava svaku borbu na bezbrojne ogranke poput feminizma, ekologizma i raznih pokreta za zaštitu pojedinčanih prava, piše italijanski filozof Dijego Fuzaro (1983) u knjizi „Misliti drugačije – Filozofija neslaganja”, sporeći vrednosti i norme koje neoliberalni poredak nameće kao podrazumevajuće u automatizovanom globalnom društvu. Knjiga je nedavno objavljena i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Marina Pavića. U svom obračunu sa „potrošačkom desnicom” Fuzaro ne štedi ni „kulturnu levicu”, intelektualce i novinare koji su doprineli stvaranju jednog politički korektnog diskursa koji sputava kritiku. Masovni konformizam koji a priori negira bilo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће