Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.94	117.58
101	101.61	101.3
109.94	110.6	110.27

Kultura

04.10.2021 u 20:00

Privilegija je služiti umetnosti

Žiri u kojem su radili Bojan Jović, Novica Antić i Zorislav Paunković doneo je odluku da tek ustanovljena nagrada za najbolji dramski prevod sa stranog na srpski jezik „Matilda Trifunović” bude dodeljena Relji Dražiću, književnom prevodiocu i izdavaču iz Novog Sada, za prevod drame „Podnevna zvona” austrijskog autora Hajnca Rudolfa Ungera, objavljen u dvotomnoj knjizi „Švarcmaleri austrijske pozornice” (izdavač „Nojzac”, Novi Sad, 2019). Bio je to povod za razgovor sa Dražićem, kome je ovo priznanje uručeno prošle nedelje u Udruženju književnih prevodilaca Srbije, koje je, zajedno s humanitarnom fondacijom „Hrast”, i utemeljivač nagrade. Prvi ste dobitnik priznanja „Matilda Trifunović”. Kakav je, generalno, vaš odnos prema nagradama? Matildu Trifunović nisam stigao da upoznam.

Kultura

04.10.2021 u 13:38

Nikada nećemo ubiti ljubav, ona je večna

Cenjeni američki antropolog dr Helen Fišer, pored ostalih, autorka je i knjiga „Zašto volimo” i „Anatomija ljubavi”, koje je kod nas objavila „Čigoja štampa”. Ekskluzivno za „Politiku” ova autorka govori o svojim istraživanjima ljubavi, kao i o njenoj evoluciji i hemiji. Skeniranjem ljudskog mozga, zaključila je da kada se zaljubimo, određena područja mozga zasvetle pojačanim protokom krvi. Ove knjige govore i o tome da je romantična strast ugrađena u naš mozak milionima godina evolucije. Dr Helen Fišer jedan je od najistaknutijih antropologa u Americi, a pre nego što je postala profesor istraživač na Univerzitetu „Rutgers”, bila je naučni saradnik u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku. Trenutno proučava biološke osnove ličnosti i pionir je u ispitivanju neurohemije liderstva

Ekonomija

03.10.2021 u 21:20

Deo novca od MMF-a upotrebićemo za vraćanje dugova

MMF je Srbiji dodelio 627,6 miliona specijalnih prava vučenja čiji je ekvivalent 760 miliona evra. Deo novca ćemo upotrebiti za izmirivanje obaveza koje dospevaju naredne godine. Sredstva mogu da se koriste od 1. januara 2022, a spremamo i zakon o tome koji će se naći na sednici vlade u prvoj polovini oktobra. Reč je o veoma jeftinom novcu, koji je MMF poklonio svim državama članicama kako bi im pomogao usled pandemije virusa korona. Kamata na ova sredstva je 0,05 odsto, tako da ćemo naravno iskoristiti taj novac, kaže u intervjuu za naš list Siniša Mali, ministar finansija. Koliki očekujete da će biti deficit do kraja godine? Da li na nivou plana od 6,9 odsto BDP-a, ili manji? Iako je projektovani deficit za ovu godinu iznosio 6,9 procenata BDP-a, očekujemo da će on sigurno biti

Ekonomija

01.10.2021 u 10:51

Ova godina je godina stabilizacije

Posle teške prošle godine u kojoj je cena nafte pala na istorijski minimum, a prodaja derivata bila praktično prepolovljena zbog pandemije virusa korona, svetske i domaće naftne kompanije su počele polako da se oporavljaju. To pokazuju i njihovi poslovni rezultati za prvih šest meseci ove godine. Ali, još su daleko od trenutka kada mogu da kažu da je kriza ostala iza njih. – Prošle godine je u martu i aprilu prodaja derivata bila i do 50 odsto manja. Ali, uspeli smo da zaustavimo dalji pad i vratimo se na period pre krize. Kakva će situacija biti u narednom periodu, zavisi od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, kao i od odnosa ponude i tražnje. Zbog sveukupne situacije sa pandemijom usvajaju se biznis planovi s različitim scenarijima kako bi se prilagodili datim uslovima.

Kultura

29.09.2021 u 20:00

Čista zemlja ‒ mesto blaženstva

Likovna umetnica Đo In Fan (1952) iz Hongkonga, ljubiteljima ove umetnosti poznata i prepoznatljiva po izvanrednim crtežima i slikama na pirinčanom papiru i originalnoj slikarskoj tehnici kombinacije slike i kolaža, još jednom je uspostavila duhovni i likovni most između Honkonga i Pirota, Srbije i Kine – početkom septembra izložbenom postavkom od stotinak slika i skulptura tridesetak kineskih slikara najpre u Galeriji „Čedomir Krstić” u Pirotu, koja je trajala do sredine meseca, nakon čega je preseljena u Vranje. Dela su nastala 2019. godine, posle studijskih obilazaka pedesetak budističkih pećinskih crkava u oblasti Dunhuanga. Slike i skulpturice budističkih božanstava likovni su odgovor kineskih umetnika na doživljaj prizora fresaka sa zidova hramova, likovno, duhovno i filozofsko

Kultura

26.09.2021 u 14:15

Stojim na ramenima džinova iz Mokrina

Nova knjiga Srđana V. Tešina „Mokrinske hronike”, u izdanju „Arhipelaga”, svojim jedinstvenim stilom i pripovedanjem u prvom licu vraća nas nekoliko decenija unazad. Ujedno, uspostavlja vezu i sa njegovim drugim knjigama, čiji je toponim Mokrin. Pripovedač, koji iskreno otkriva smešne i bolne detalje svog odrastanja, donekle podseća na junaka serije „Grlom u jagode”. Sve do trenutka u kojem i sam doživaljava prizvuke nasilja nastalog u regionu bivše Jugoslavije. On beleži sećanja na baka Vidine kulinarske specijalitete, praćene njenim strašnim pričama, na dedu Georgija, kafanskog čoveka, koji je proputovao svetom, a sa ruskim oslobodiocima pio danima u Mokrinu. Tu su i mirisi prvih knjiga, likovi majke i oca, stariji brat, zaštitnik, sa ostalim mangupčićima iz kraja, prve svirke, prvi poljupci i

Kultura

23.09.2021 u 20:00

Svi imamo traume kojih se možemo osloboditi

Italijanska književnica Nadija Teranova bila je gošća druge novosadske „Noći književnosti”, održane u okviru „Kaleidoskopa kulture”. „Noć književnosti” inače se godinama priređuje u evropskim gradovima pod pokroviteljstvom Eunika. Zatim je posetila i svog beogradskog izdavača „Lagunu”, koja je objavila njen roman „Zbogom, aveti”, u prevodu Gordane Breberine. Nadija Teranova doktor je filozofije. Njen roman „Godine obrnutim redosledom” (kod nas objavljen u izdanju „Aretea”), proglašen je jednom od deset najlepših italijanskih knjiga dekade od 2009. do 2019. godine. Njene pripovetke uvrštene su u više antologija, a romani prevedeni na više svetskih jezika. Nagrađivani je i autor za odrasle i decu. Saradnica je više novina, uključujući i „Republiku”. „Zbogom, aveti” priča je o mladoj ženi koja 23

Kultura

22.09.2021 u 18:06

„Višnjik” u virtuelnom prostoru

„Višnjik u višnjiku” prema delu Antona Pavloviča Čehova, hrvatskog reditelja Boba Jelčića deveta je premijera ovogodišnjeg 54. I 55. izdanja Bitefa. Predstava će moći da se gleda od 20 sati sa vlastitih uređaja preko aplikacije „Zum”. U pitanju je jedna od novih formi digitalnog pozorišta, koja se razvila za vreme pandemije, kao reakcija na nužnost telesnog distanciranja. Boba Jelčića beogradska publika pamti po nagrađivanoj predstavi „Zašto je poludeo gospodin R” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. O tome sa kakvim emocijama dolazi „elektronski” u Beograd i na 54. I 55. Bitef, kaže: ‒ Podeljenim. Dolazim i ne dolazim, igram i ne igram, predstava se igra, ali u kom prostoru, pozorište jeste ali ne ideš u njega. Ne znam koje su to emocije, ne mogu ih još nazvati imenom, možda

Kultura

21.09.2021 u 14:00

Do koje mere je budućnost određena sadašnjošću

U Beograd dolazim sa velikim uzbuđenjem zbog mogućnosti da prikažem predstavu „Future Fortune” (Fjučer fortjun), kaže za „Politiku” Dragana Bulut koja će se večeras od 18 i 21 sati, i sutra uveče u istom terminu gostovati na sceni Bitef teatra sa svojom predstavom u okviru takmičarske selekcije 54. i 55. Bitefa. Predstava je realizovana na sceni HAU-a teatra u Berlinu, i odlično se uklapa u koncepcijske linije ovogodišnjeg Bitefa. – Budući da je prošlo pet godina od poslednjeg prikazivanja mog rada u Beogradu i da su ove prilike sve ređe, šansu da svoj rad podelim sa beogradskom publikom čini još dragocenijom. Bitef je festival uz koji sam odrasla i koji je utkao u mene prva znanja o savremenom pozorištu, pa mi je mogućnost da prikažem rad baš na ovom festivalu čast i veliko

Kultura

20.09.2021 u 20:00

Kako umire solidarnost

Za predstave Tomasa Ostermajera uvek je u Beogradu vladalo veliko interesovanje. Na 54. i 55. Bitefu ovaj miljenik festivalske publike nameravao je da predstavi svoju novu predstavu „Neprijatelj naroda”, rađenu po delu Henrika Ibzena, ali je u poslednjem trenutku gostovanje otkazano zbog epidemijskih okolnosti. Ovo je trebalo da bude njegovo četvrto učešće na Bitefu, na kojem je debitovao 2000. godine s predstavom „Disco Pigs” u produkciji berlinskog pozorišta Šaubine, čiji je Ostermajer i umetnički direktor. Njegova predstava „Nora” u produkciji istog teatra je na 37. Bitefu 2003. godine dobila nagradu „Politike”. Poslednji put, Ostermajerova predstava „Istorija nasilja” gostovala je u Beogradu pre dve godine. O beogradskim iskustvima, svojim scenskim izazovima i poetici govorio je u intervujuu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће