Kup.	Prod.	Sred.
116.96	117.66	117.31
120.71	121.44	121.08
123.28	124.03	123.65

Kultura

28.04.2022 u 20:00

Uvek sam težila da u svom radu budem na sopstvenom tlu

Istoričar umetnosti po obrazovanju, muzejski savetnik po stručnom zvanju, likovni kritičar po poznanju i direktor Galerije „Čedomir Krstić”, Radmila Vlatković, čitav radni vek posvetila je popisu i stručnoj obradi materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i umetničkog blaga Pirota i pirotskog kraja. Njenu stručnu znatiželju posebno izazivaju ćilimarstvo, sakralni spomenici na teritoriji grada i tokovi savremene umetnosti. Sve je počelo s pirotskim ćilimom, čiju ste lepotu zajeno s etnologom Milicom Petković izneli na oči šire javnosti u Galeriji SANU i stručno obradile njegovu zaštitu? To je bilo dragoceno iskustvo i moja možda najuspešnija izložba. Nije bilo jednostavno doći do Galerije SANU. Imali smo podršku akademika Dragoslava Srejovića, direktorke Galerije Gordane Harašić i

Hronika

25.04.2022 u 16:30

Kriminalci traže vezu sa policijom i političarima

Šarićev klan je najorganizovaniji, a klan Belivuk–Miljković najkrvoločniji. Svaka organizovana kriminalna grupa je opasnost za mir i poredak, a samo od vremena njenog razbijanja zavisi koliko će se razviti, kaže u intervjuu za „Politiku” Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, odgovarajući na naše pitanje koji su od 30 razbijenih kriminalnih klanova u poslednjih godinu dana u našoj zemlji – najorganizovaniji i najopasniji. Poslednja je razbijena grupa Darka Šarića i sumnja se da je on kao vođa ovog klana iz zatvora izdavao naređenja svojim članovima da ubijaju i švercuju kokain. Šarić je u najobezbeđenijoj pritvorskoj jedinici u našoj zemlji navodno imao pet telefona, od kojih su dva satelitska, kao i aplikaciju za zaštićenu komunikaciju „Skaj”. Očigledno je reč o krupnom

Kultura

25.04.2022 u 15:59

Problem ženskog trpljenja i dalje je prisutan u našem društvu

Aleksija Rajčić nova je junakinja dramske umetnice Vanje Ejdus. Polazišna tačka za pisanje drame „Uspavanka za Aleksiju Rajčić”, autora Đorđa Kosića, u kojoj igra naslovnu junakinju, poslužila je ponovno objavljena knjiga „Zatvorenice” Milutina A. Popovića, koja potiče s kraja 19. veka sa ispovestima zatvorenica iz Požarevačkog kaznenog zavoda. Delo na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu režira Jug Đorđević, a premijera je 30. aprila, u 20.30 časova. Dramaturg je Tijana Grumić, Andrea Rondović je scenograf, Velimirka Damjanović, kostimograf, Nevena Glušica, kompozitor, Damjan Kecojević, koreograf… U podeli su i Iva Milanović, Novak Radulović i Sara Ristić, Nevena Milošević, Vera Zečević, Mladen Lukić, Goran Milošević, Danijela Milošević. – Knjiga „Zatvorenice” je

Kultura

25.04.2022 u 14:10

Verujem u veliku i večnu ljubav

Srpski pisac iz Hrvatske Drago Kekanović, prvi je dobitnik novoustanovljene književne Nagrade „Beogradski pobednik” za roman „Privrženost”, u izdanju „SKD „Prosvjeta” iz Zagreba, a zatim i beogradske „Lagune”. To je još jedno priznanje u nizu za ovog autora, pored „Andrićeve nagrade”, „Vitalove”, „Ćorovićeve”, „Borisava Stankovića”, ali na početku ovog razgovora naš sagovornik izrazio je setu u pogledu samog prideva „beogradski” u nazivu nagrade. To ga je vratilo u prošlost, kada je iz Osijeka stigao u Beograd, s namerom da upiše bilo koji fakultet društvenih nauka. Isprečila se tad „birokratska i administrativna rampa”. „Bilo kako bilo, ostalo mi je u džepu dovoljno novca za voznu kartu Beograd–Zagreb. Da se samo ovlaš ugradim u najlepšu rečenicu tada omiljenog, danas skoro zaboravljenog

Kultura

20.04.2022 u 20:00

Izazov je održati se na sceni u ovim nestabilnim vremenima

Operska umetnica Milijana Nikolić, poznata po sjajnim ulogama ostvarenim u Metropolitenu, Sidnejskoj operi i mnogim drugim svetskim pozorištima, posle šest godina pauze ponovo gostuje kod nas. Ona će kao Acučena, zajedno sa Rozariom la Spinom, tenorom i životnim partnerom, koji peva rolu Manrika, nastupiti u Verdijevom „Trubaduru”, večeras od 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Grof Luna biće Dragutin Matić, uloga dvorske dame Leonore poverena je Sanji Kerkez, dok će kapetana grofove vojske Feranda tumačiti Nenad Jakovljević. U podeli su i Tatjana Mitić (Ines), Mihailo Otašević (Ruiz), Siniša Radin (Glasnik) i Predrag Gligorić (Stari Ciganin). Orkestrom i Horom Opere NP u Beogradu dirigovaće maestro Dejan Savić. Scenografiju je uradio Aleksandar Zlatović, kostime

Kultura

10.04.2022 u 13:00

Beograd je kandidat za specijalizovani Ekspo

Dubai Ekspo, centralna građevina „Al Wasl Plaza” (Foto:: Ekspo 2020 Srbija) Svetska izložba „Dubai ekspo 2020”, na kojoj su 192 zemlje predstavile najveće umove i inovacije uz posetu od više od 23 miliona ljudi, posle šest meseci spustila je svoju zavesu. Srbija je nastupila pod sloganom „Srbija stvara ideje – Inspirisani prošlošću, oblikujemo budućnost”, ugostivši više od milion i dvesta hiljada posetilaca, a o utiscima je za „Politiku” govorila Ana Ilić, koordinatorka projekta „Srbija ekspo Dubai”. Dubai se za ovu izložbu pripremao osam godina i utrošio je sedam milijardi dolara. – Srbija je postigla impresivne rezultate: od svetske premijere neverovatne naučno-tehnološke inovacije „Metahuman ‒ Virtuelno oživljavanje praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira”, pa do

Kultura

05.04.2022 u 20:00

Video-igre su prošle put od igračke do medija

Jedinstvena knjiga kod nas „Totalna istorija video-igara” Manojla Maravića, profesora teorije medija, studija video-igara i medija masovne komunikacije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, objavljena je u ediciji „Multimedija” izdavačke kuće „Klio”. Zanimljivo je da je profesionalnu karijeru autor počeo kao vajar, a naučnom radu posvetio se nakon završetka interdiscipliniranih doktorskih studija Teorije umetnosti i medija. Pored ostalog, osnivač je prve naučne konferencije iz oblasti video-igara. Ova knjiga prati hronošli razvoj ove industrije, baveći se problemom pre svega sa medijske strane, pokazujući šta je sve uticalo na evoluciju „gejmerskog” fenomena, ukazujući na ključne stvaraoce, teoretičare, kao i na društvene pojave koje su sve pratile. „Konstanta mog

Kultura

31.03.2022 u 20:00

Od Vita Taufera do Andraša Urbana

Počinjemo rad na novim predstavama, kao i koprodukcijske projekte dogovorene tokom pandemije sa rediteljima, partnerima i pozorištima iz regiona i Evrope. Već u subotu uveče, 2. aprila na sceni „Ljuba Tadić” biće izvedena premijera predstave „Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića, sa velikom glumačkom podelom. Narednog dana proslavićemo 74. rođendan JDP-a i dodeliti godišnje nagrade umetnicima i saradnicima. Ovako Tamara Vučković, direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta, najavljuje naredne dane u ovom teatru i u razgovoru za „Politiku” govori i o ostalima projektima koje će JDP, članica Evropske unije pozorišta, ponuditi svojoj publici. ‒ Početkom maja Vito Taufer, slovenački reditelj, počinje režiju predstave „Kralj Edip” sa Milanom Marićem u naslovoj

Kultura

28.03.2022 u 18:00

U svakom poslu prvo treba biti čovek

Sa velikim nestrpljenjem očekuje se premijera opere „Vladimir i Kosara”, savremenog novosadskog kompozitora Stevana Divjakovića, u okviru programskog luka „Seoba”, evropske prestonice kulture, zakazana za večeras, od 20.22 časa na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Sve se odvija u znaku obeležavanja 161. godišnjice postojanja ovog pozorišta, u momentu kada je Srpska Atina evropska prestonica kulture, a Divjaković je i ovogodišnji dobitnik Februarske nagrade Novog Sada. Prva repriza zakazana je za 29. mart u 19.00 časova, a karte su rasprodate u rekordnom roku. Kada je reč o istorijskom kontekstu opere „Vladimir i Kosara”, kompozitor izričito naglašava da je ovo delo „pre svega ljubavna priča sa nekadašnjeg dukljanskog prostora”. Stevan Divjaković je tokom višedecenijskog rada

Kultura

25.03.2022 u 13:21

Treba da oprostimo, ali i da se sećamo

INTERVJU Festival portugalske književnosti biće održan od 24. do 26. marta u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, s programima od 19 časova, a jedan od gostiju biće i Afonso Kruz, čije je romane Isus Hristos je pio pivo, Kuda idu kišobrani i Cveće kod nas objavila izdavačka kuća Čigoja. Od rođenja 1971. godine u Figeiri de Foz do danas, Afonso Kruz je obišao više od 60 zemalja. Studije je pohađao na Umetničkoj školi „Antonio Arojo”, Lisabonskom fakultetu likovnih umetnosti i Institutu za likovne umetnosti na Madeiri. Godine 2008. objavio je svoj prvi roman Telo božje: avanture Konrada Fortesa i Lole Benites, a godinu dana kasnije Enciklopediju svetskih priča, za koju je dobio nagradu „Kamilo Kaštelo Branko” portugalskog udruženja pisaca. U 2011. usledila su dela Knjige koje su progutale

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће