Kup.	Prod.	Sred.
116.96	117.66	117.31
120.71	121.44	121.08
123.28	124.03	123.65

Kultura

24.02.2022 u 11:31

Neću da idem u rat

Dok svetski mediji pišu o svakodnevnoj mogućnosti napada ruske vojske na Ukrajinu, pa je čak bio i preciziran datum invazije za 16. februar, upravo tog dana Divlji teatar u Kijevu planira izvođenje pozorišne prestave Karbid, napravljene po motivima istoimenog romana Andrija Ljupke. Tako se u Ukrajini živi već osam godina. Napeto, smelo, sa srcem. Roman Karbid je u Srbiji objavljen u decembru prošle godine u izdanju uglednog Arhipelaga, a u prevodu Andrija Lavrika. Andrij Ljupka (Riga, 1987) ukrajinski je pesnik, romansijer, pripovedač i esejist. Završio je Vojnu školu u Mukačevu, ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi. Objavio je tri knjige pesama, dve knjige priča, tri knjige eseja, tri romana i desetak knjiga prevoda, sa srpskog,

Kultura

23.02.2022 u 20:00

Skakati od sreće ili oboleti od večite mladosti

Samoukog francuskog filmskog stvaraoca i muzičara Kantena Dipijea (1974) svetska filmska publika upoznala je posle niza kratkih filmova i dugometražnih dela poput: „Guma”, „Pogrešno”, „Pogrešni policajci”, „Stvarnost”, „U policijskoj stanici”, a naročito po crnoj komediji „Jelenska koža”. Zato je svetska premijera njegove nove komedije „Neverovatno, ali istinito”, u programu „Gala” na upravo završenom 72. Berlinalu, dočekana i sa radoznalošću i sa radošću. Dipije je još jednom pokazao neverovatnu veštinu da od polazne nadrealne situacije (podrumski tunel u funkciji svojevrsne vremenske mašine) tim svojim „uvrnutim” senzibilitetom napravi komično okretni osvrt na poznatu ljudsku muku: kako se nositi sa nadolazećom starošću i kako ostati što duže mlad. I upravo na toj uobičajenoj muci on

Kultura

21.02.2022 u 20:00

Takmičim se pre svega sama sa sobom

Nikada nisam nastupala u Beogradu i radovala sam se tome, tako da se početkom februara dogodio moj dvostruki debi, prvi put sam gostovala na sceni Narodnog pozorišta, a istovremeno i prvi put sam pevala Normu. Ova uloga je veoma zahtevna vokalno, ali i dramski. Prepuna je rečitativa u kojima se prepliću snaga i gordost Norme kao lidera, vrhovne sveštenice Druida i Norme kao žene, koja voli, koja je majka, a da to nije smela biti. Ponekad izrazito besna, a ponekad beskrajno nežna – emocionalna paleta ove uloge je toliko velika da je zaista pevački i glumački izazov, kaže sopran Sonja Šarić, umetnica koja uveliko stvara međunarodnu karijeru, a nedavno je oduševila beogradsku publiku pevajući naslovnu rolu u Belinijevoj „Normi”. Naša sagovornica dodaje da „nebeski lepe legato fraze, koje

Društvo

20.02.2022 u 18:55

Vučić je institucija

Najviše pažnje u javnosti ovih dana izazvala je vest da će profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, biti prva na listi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima koji će biti održani 3. aprila. Neki su ovu njenu odluku sa oduševljenjem pozdravili, a ima i onih koji kažu da ih je razočarala time što je odlučila da pruži podršku jednoj političkoj opciji. U razgovoru za „Politiku” dr Grujičić kaže da nije nikada lako doneti takve odluke, ali da je, kada je uporedila sve argumente „za” i „protiv”, prevagnula rešenost da se aktivno uključi u predizbornu trku jer je ubeđena da ova tendencija rasta Srbije, pozitivnih promena u njoj i obnove naše države mora da se nastavi. Kako ste doneli

Politika

19.02.2022 u 21:40

Vučić: Srbija ide u dobrom smeru

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da Srbija ima ozbiljan problem nedostatka niskokvalifikovanom radnom snagom i zanatlijama, ali da prvi put put beleži povratak lekara kiz Nemačke, pa čak i medicinskih sestara, jer plate u našoj zemlji rastu si da nema nedostataka ni drugog visikostručnog kadra. Naglasio je da nedostaju zanatlije sa srednjom stručnom spremom i niskokvalifikovani radnici koje sada već počinjemo da uvozimo. „U ovom trenutku na Moravskom koridoru više od 1.000 radnika su Indijci i Turci. U Beogradu na vodi rade ljudi iz BiH, pre svega iz BiH federacije i iz Indije i dugih zemalja”, rekao je Vučić za Tanjug. On je rekao da se pažljivo proučava model rešavanja ovog problema koji je primenila Hrvatska, koja proporcionalno broju stanovnika ima još veći broj

Kultura

18.02.2022 u 20:00

Sve boje mojih sećanja iz detinjstva

72. BERLINALE Ovogodišnja dodela „Zlatnog medveda” spojila je dve trenutno verbalno najpopularnije teme današnjice: žena i ekologija, i žiri 72. Berlinala je sigurno toga bio svestan. Pobednički film „Alkaras” režirala je žena – španska (katalonska) rediteljka i scenaristkinja Karla Simon, a njegova tema je „zelena”: opstanak porodičnih farmi voćnjaka generacijama uzgajanih na tradicionalan a danas zvan organski način. Karla Simon (1986), tvorac mnogih kratkih filmova i dugometražnog autobiografskog „Leto 1993” za koji je osvojila brojne svetske nagrade i bila španski kandidat za „Oskar” (2018), sada se vratila u svoju rodnu oblast oko gradića Alkaras u Kataloniji i u svom drugom dugometražnom igranom filmu ponudila pravu poeziju od života. Simpatičan i drag film koji reflektuje i

Kultura

17.02.2022 u 20:00

Devojačka odiseja u modernom Teheranu

72. BERLINALE Reditelj i scenarista Ali Asgari, jedan od najnagrađivanijih iranskih autora novije generacije, podario je „Panorami” 72. Berlinala i jedan od najlepših filmova – „Do sutra”, u kojem je otvorio doskora za iransku kinematografiju nezamislivu temu: neudata devojka, a samohrana majka. Asgari ne krije da stasavao uz filmove italijanskog neorealizma, francuskog „novog talasa”, ali i dela Angelopulosa, Hanekea, braće Darden i Munđijua, dok za svoje iranske uzore smatra Abasa Kijarostamija, Asgara Farhadija i Džafara Panahija (njegove rane filmove). Uz dobre uzore i lični talenat stvorio je sopstveni stil kojim se nametnuo filmskoj planeti potvrdivši svoju originalnost i filmom „Do sutra”, u kojem ponovo glavnu ulogu tumači njegova rođaka Sadaf Asgari (igrala je i u njegovom

Kultura

15.02.2022 u 20:00

Pošten rad na nepošteno crno

72. BERLINALE Sve je na toj savremenoj životnoj sceni lažno osim ljudi. Njih poznajemo, tu su – među nama, iako ih je scenarista, reditelj i producent Miloš Pušić smestio na veliko filmsko platno da nas otuda gledaju. Ti ljudi koje poznajemo – a sada su junaci Pušićevog filma „Heroji radničke klase”, koji upravo ima svetsku premijeru na 72. Berlinalu u programu „Panorama” – različitog su statusa, zvanja i obrazovanja ali ih je život okupio oko one poznate kategorije: pošten i težak rad na nepošteno i neizvesno crno. I okružio ih onima što imaju moderna zanimanja sumnjivog moralnog i poslovnog kodeksa: građevinski (ili svakojaki drugi) investitor, tajkun, fikser, menadžer... Zbog svega toga što Miloš Pušić („Jesen u mojoj ulici”, Odumiranje”) u ovoj svojoj snažnoj,

Kultura

14.02.2022 u 20:00

Kulminacija autorskog puta urezanog u sudbinu

72. BERLINALE Legendarni italijanski reditelj, scenarista i producent, majstor horora Dario Arđento (1940), svojevremeno i gost Beograda, posle 10 godina pauze snimio je novi film i lično ga predstavio u programu Gala na 72. Berlinalu. Za svoj novi horor triler, koji će u srpskoj distribuciji nositi naslov „Iza tamnih naočara” (u originalu „Occhiali neri”) i uskoro biti prikazan i na 50. Festu u glavnom programu van konkurencije, Arđento kaže da ne smatra svojom „labudovom pesmom” jer ima još toga da podari filmskoj planeti. A njoj je od početka svoje duge i plodne karijere, započete davnih sedamdesetih godina 20. veka, već podario kultne filmove poput „Tajna crne rukavice”, „Mačka ima devet života”, „Četiri muve na sivom somotu”, „Tajna napuštene kuće”, „Drakula 3D” i trilogiju

Kultura

13.02.2022 u 14:40

Intimno pozorište otkriva laž

Dušanka Stojanović Glid, prvakinja ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu tumači lik Elize u jednoj od poslednjih kamernih drama velikog švedskog dramskog pisca Augusta Strindberga: „Pelikan”, u režiji Đurđe Tešić. Dramaturg je Đorđe Kosić, scenografiju i kostime radi Zorana Petrov, kompozitor je Vladimir Pejković. Premijera „Pelikana” je 23. februara na sceni „Raša Plaović” nacionalnog teatra. Kroz kakav proces rada prolazite spremajući Strindbergov „Pelikan” iz 1907. godine? Šta se promenilo od tog vremena? Promenilo se sve osim suštinske prirode čoveka. Strindberg je bio praotac moderne drame, uzor Ibzenu, Brehtu. Bavio se pisanjem romana, drama, slikanjem, naukom-hemijom, muzikom. Bio je umetnički višedisciplinarno orijentisan, nikada miran. Nesiguran, sumnjičav,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће