Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.94	117.58
100.82	101.43	101.12
109.82	110.48	110.15

Društvo

19.05.2021 u 11:46

Previše pacijenata kod lekara opšte medicine

Pandemija kovida 19 pokazala je koliki značaj imaju lekari opšte medicine i koliko je bitno imati doktora koji poznaje celu porodicu, ključna je poruka obeležavanja 19. maja, Dana porodične medicine. Trenutno u Srbiji radi oko 3.000 lekara opšte medicine koji se najčešće žale na to što ih nema dovoljno i što su preopterećeni velikim brojem pacijenata. Prim. dr Dragana Trifunović Balanović, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, naglašava za „Politiku” da traže da im se omogući bolja dostupnost pacijentima, odnosno da oni kada dođu kod njih u ordinaciju imaju više vremena za pregled. – Bitno je da im se posvetimo i da naše konsultacije traju između 15 i 20 minuta. Mi nismo skretničari i sposobni smo da u našim ordinacijama pružimo usluge laboratorijskih

Mozaik

18.05.2021 u 22:55

Konačno dokazano: Nije zdravo previše raditi

BON - Rad od 55 ili više sati nedeljno, prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, drastično povećava mogućnost smrti od srčanog ili moždanog udara, a tokom epidemije korona virusa mnogi rade mnogo duže. Predugo radno vreme vodi do stotine hiljada smrtnih slučajeva svake godine, a u doba pandemije korona virusa mnogi strahuju za svoje radno mesto, tako da se još manje gleda na sat kako bi se zadovoljio poslodavac, navodi se u istraživanju SZO, piše danas Dojče vele. Reč je o prvoj globalnoj analizi u kojoj se istražuje povezanost dužine radnog vremena s pre svega kardiovaskularnim fatalnim slučajevima. „Raditi 55 sati nedeljno ili čak više od toga predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje”, rekla je direktorka Odeljenja za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje SZO

Zdravlje

14.05.2021 u 18:00

Začarani krug bolesnih bubrega i hipertenzije

Visok krvni pritisak ostavlja posledice na mnoge organe, ali posebno oštećuje bubrege. Ako se na hipertenziju nadoveže i šećerna bolest, onda su komplikacije i veće. Statistički podaci pokazuju da bubrežni bolesnici češće dobijaju moždane i srčane udare, posebno ako imaju i neregulisan krvni pritisak. Trećina hroničnih bubrežnih bolesnika umre od nekog kardiovaskularnog oboljenja, pre nego što dospe na dijalizu ili dobije lekove. Dr Predrag Radojković, specijalista interne medicine i kardiologije, upozorava da bubrežna bolest većinom napreduje podmuklo, pa veliki broj pacijenata sazna za nju u trenutku kada je oboljenje toliko odmaklo da se više ne može izbeći dijaliza. Najčešće se prilikom nekog rutinskog pregleda ili laboratorijske analize uoče znaci bubrežne bolesti kao što su:

Pisma čitalaca

13.05.2021 u 10:22

Zdravstveni turizam

Virus korona zahvatio je ceo svet. Kraj pandemije se još ne nazire, jer virus ima sposobnost da mutira i postaje sve zarazniji i smrtonosniji. Više miliona ljudi je do sada umrlo, a stotine miliona su zaražene. Maske kao zaštita i vakcinacija za sada su jedina šansa da se sačuvamo. Pitanje je koliko dugo će nas primljene vakcine sačuvati. Da li ćemo morati više puta godišnje da se vakcinišemo? Koliko ćemo još dugo moći izdržati da prijateljima ni ruku ne pružimo? Sve ovo odraziće se vrlo brzo i na psihičko stanje ljudi u celom svetu. I u takvim okolnostima mora se misliti na privredu, jer se od toga živi. Zato je svima u interesu da se i oni koji su preležali kovid 19 i zalečeni su, ali ne i izlečeni, što pre oporave i vrate na posao i svojim porodicama. Srbija nema more, ali zato

Društvo

08.05.2021 u 10:27

Odložena promena Zakona o zdravstvenom osiguranju

Iako je bilo najavljeno da će Srbija od sledećeg meseca dobiti izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju, to je pomereno za početak sledeće godine. Sam tekst nacrta zakona pod velikim je pitanjem, kao i to šta će se konačno naći u njemu jer dosta toga zavisi od novih rešenja u vezi s digitalizacijom u zdravstvu, a postoji mogućnost i da se predlog novih propisa ponovo nađe na javnoj raspravi. – Postoje nove okolnosti o kojima se mora dodatno raspravljati i naći rešenja kako bi se postigao potreban kompromis – kažu za „Politiku” u Ministarstvu zdravlja. Ranije je bilo reči da će izmenjeni propisi stupiti na snagu od 1. juna. U propise treba da bude uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će moći da ostvare pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a

Društvo

08.05.2021 u 09:59

Projekat „Jadar” – malo informacija, mnogo briga

Naša zemlja neće biti uništena da bi se neko u Evropi vozio električnim automobilom. Građani ne žele rudnik, već poljoprivredu, zdravu hranu, vodu, pčele, svoju crkvu... U našem sokaku se još uvek rađaju deca – poruka je koju je uputila Marija Alimpić u ime udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), drugog dana skupa koji je posvećen projektu „Jadar” rudarske kompanije „Rio Tinto”. Poruku da se „naša zemlja neće natapati otrovom” i da će „Loznicu braniti 50.000 ljudi” poslao je i Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od osnivača pokreta „Odbranimo reke Stare planine”. – Seku nam ruke i noge, sa čim ćemo mi živeti i kako ćemo gajiti svoju decu – upitao je prisutne Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar”. Da li je briga stanovnika Rađevine i

Zdravlje

15.04.2021 u 11:55

O duševnom zdravlju žena

Kako migrenske glavobolje opterećuju populaciju, koje su specifičnosti migrene kod žena i kakvi su efekti upotrebe inovativne biološke terapije u lečenju, neke su od tema o kojima će se govoriti u okviru osmog Foruma Instituta za mentalno zdravlje „Duševno zdravlje žena” koji je počeo juče i održava se u onlajn formatu. Migrena je najčešća onesposobljavajuća primarna glavobolja i česta je u svakodnevnoj neurološkoj praksi. Procenjuje se da od nje boluje čak 15 odsto ljudi u Evropi, a tri puta češće se pojavljuje kod žena nego kod muškaraca. Kao takva predstavlja veliki socioekonomski problem jer pogađa najčešće radno sposobnu populaciju, i to upravo žene do 40. godine. Napad migrene onemogućava obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti i često ozbiljno utiče na život obolelih. Danas je

Pisma čitalaca

25.03.2021 u 11:51

U predvečerje drugog veka od rođenja Luja Pastera

U Jovanovoj ulici blizu Kalemegdana, u parteru kuće nekadašnjeg novinara „Politike” Đorđa Paljića, živeo je jedan od najstarijih saradnika lista prof. dr Milan Jovanović Batut. Poslednje tri godine života, posle devedesetog rođendana, živeo je povučeno pišući na dvorišnoj terasi. Šeretski se šalio pri čestitanju njegovog osamdesetog rođendana želeći da preturi preko glave i devedeseti govoreći: „Bog je milostiviji, daće on i više”. I dade mu. „Gospoda me konsultuje”, odgovorio je novinaru te 1940. godine, u kojoj će prominuti svetom, kazujući mu najvažnije detalje iz svog dugog i zanimljivog života. Novu godinu prvi mu je čestitao Slobodan Jovanovića, a o njegovom zdravlju brinuo se prof. dr Kosta Todorović. Umerenost i briga o zdravlju podarile su mu dug život, koji je proveo u borbi za očuvanje

Društvo

19.03.2021 u 07:50

U Srbiji se najviše umire od kardiovaskularnih bolesti

NIŠ – U vreme danonoćne borbe da se pobedi i zaustavi širenje virusa korona, a situacija se pogoršava i prema opštoj oceni sve je nepovoljnija, u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu svi raspoloživi prostorni i savremeni i moderni bolnički kapaciteti, ali i kadrovski resursi posvećeni su zbrinjavanju obolelih. UKC Niš, koji koordinira sistemom kovid bolnica od Kruševca do krajnjeg juga i jugoistoka Srbije, istovremeno pruža maksimalnu zdravstvenu zaštitu nekovid pacijentima. I, kaže za „Politiku” generalni direktor UKC Niš prof. dr Zoran Perišić, nijednog trenutka se ne odustaje od maksimalnog pružanja usluga – pregleda, lečenja i najsavremenije terapije svima koji su ugroženi i zbog drugih bolesti koje nisu kovid 19. Razloga za to ima i u osnovnom stavu da su svi pacijenti jednaki

Zdravlje

04.03.2021 u 12:19

Gojaznost značajno povećala smrtnost od koronavirusa

LONDON - Autori studije Svetske agencije za borbu protiv gojaznosti tvrde da je značajan broj smrtnih slučajeva usled kovida mogao da bude sprečen da su ljudi pazili na svoju kilažu. Gojaznost je povezana sa većim rizikom od smrti od kovida, a u studiji se navodi da se devet od deset smrtnih slučajeva povezanih sa korona virusom dogodilo u državama gde je visok procenat gojaznih ljudi. To uključuje i Veliku Britaniju, koja je peta zemlja u svetu po broju preminulih od korona virusa, a četvrta po broju gojaznih ljudi. (Pixabey) U izveštaju se navodi da je procenat smrtnosti deset puta veći u zemljama gde najmanje 50 odsto stanovništva ima višak kilograma. Autori studije navode da se 2,2 miliona od ukupno 2,5 miliona smrtnih slučajeva dogodilo u zemljama sa visokim procentom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: zdravlje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће