Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.93	117.58
103.76	104.38	104.07
112.68	113.36	113.02

Svet

20.02.2020 u 15:06

Kruna iz 18. veka nađena u Holandiji vraćena je Etiopiji

ADIS ABEBA – Retka, izuzetno vredna kruna iz 18. veka, koja je bila ukradena vraćena je danas Etiopiji, javio je AP. Kruna je nađena u Holandiji pre dvadeset godina, a vlada te zemlje posredovala je u primiopredaji jer je uverena da joj je to bila dužnost, navedeno je u saopštenju vlade. „Ovo je istorijski dan za nas. Ja još ne znam kako su kruna i još neki predmeti ukradeni i odneti iz Etiopije”, izjavio je etiopski ministar kulture i turizma i dodao da su ukradeni još neki predmeti iz crkve uključujući i jedan krst. Etiopija kao i druge afričke zemlje insistira da se vrate artefakti iz muzeja i privatnih kolekcija širom sveta. Prošle godine je Nacionalni vojni muzej Velike Britanije najavio da će vratiti Etiopiji dva pramena kose cara Teodorosa koji je bio veoma poštovan

Mozaik

19.02.2020 u 08:51

I neandertalci su sahranjivali svoje mrtve sa cvećem

VAŠINGTON - Skelet neandertalca otkriven u pećini Šanidar u Iraku koja je već poznata po fosilima izumrlih rođaka naše vrste pruža nove dokaze da su oni sahranjivali svoje mrtve, kao i da su u tim ritualima koristili cveće, saopštili su naučnici. U pećini u poluautonomnoj oblasti Kurdistan na severu Iraka 1960. godine otkriven je dobro očuvan gornji deo tela odraslog neandertalca, koji je živeo pre oko 70.000 godina, Procenjuje se da je neandertalac koji je nazvan Šanidar Z bio u 40-tim ili 50-tim godinama, ali je njegov pol ostao neutvrđen. Pećina je bila ključna lokacija za arheologiju 20. veka. Pre šest decenija u njoj su iskopani ostaci 10 neandertalaca, sedam odraslih i troje dece, što je pružilo uvid u njihove fizičke karakteristike, ponašanje i ishranu. U to vreme

Mozaik

31.01.2020 u 10:29

Potonuće Vilhelma Gustlofa – Najveća pomorska tragedija u kojoj je izgubljeno više od 9000 života

Na jučerašnji dan pre tačno 75 godina dogodila se najveća pomorska tragedija u istoriji u kojoj je izgubljeno više od 9000 života...Nemački vojni transportni brod „Wilhelm Gustloff” 30. januara 1945. godine potopila je ruska podmornica S-13 u Baltičkom moru. Brod je prevozio 10.582 osoba – većinom izbeglica iz Pruske, Litvanije, Letonije, Poljske u Estonije koji su bežali pred Crvenom armijom. Prema nekim statistikama na brodu je umrlo oko 9.343 osoba, što se smatra najvećim gubitkom ljudstva na jednom brodu u istoriji pomorstva – otprilike šest puta više nego na Titaniku. Brod su pogodila tri torpeda s podmornice, pa je potonuo u vrlo kratkom periodu. Iako je odmah poslata pomoć, spašeno je oko 1.100 ljudi. Vilhelm

Region

15.01.2020 u 11:55

U Hrvatskoj zabeležen visok stepen istorijskog revizionizma

ZAGREB – Organizacija Hjuman rajts voč (HRW) u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj kontatuje da je u toj zemlji istorijski revizionizam među najvišima u EU, da je tokom prošle godine zabeleženo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe i da zvanični Zagreb nije snosio posledice za nezakonito i nasilno postupanje sa migrantima. U izveštaju HRW za prošlu godinu se navodi da je u januaru u projektu „Sećanje na holokaust”, koju su predvodili univerziteti širom Evrope, „ustanovljeno da je istorijski revizionizam Hrvatskoj među najvišima u Evropskoj uniji”, preneo je portal Indeks. Tokom godine je, navodi se, zabeleženo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe i dodaje da su hrvatska zaštitnica građana i udruženja civilnog društva izrazili zabrinutost zbog atmosfere

Društvo

14.01.2020 u 22:55

Čovek koji je menjao Srbiju

Kragujevac – Kad je šestog marta 1939. godine sačinio testament, Jovan Đ. Mirković nije mogao ni slutiti da mu najveća želja neće biti ispunjena za života. Preminuo je 1945, zbunjen i nesrećan zbog postupka vlasti koja je ignorisala njegovu poslednju volju, a kuća koju je zaveštao državi i gradu zvanično je postala legat Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” u Kragujevcu tek 20. septembra 2002. godine, zahvaljujući angažmanu Ninoslave Milanović, tadašnje direktorke ove ustanove. Porodičnu kuću u Šafarikovoj 30 (danas Milovana Glišića 44), Mirković je namenio kragujevačkoj biblioteci. Imao je samo jedan uslov – da nadležni zaposle školovanog bibliotekara, „lice sa univerzitetskom spremom koje voli da radi, nikako penzionera, i koje poznaje našu i stranu književnost”. Pošto u budžetu navodno

Društvo

09.01.2020 u 18:46

Rankovićev automat među muzejskim eksponatima (FOTO)

U zastakljenim, dobro osvetljenim vitrinama nalazi se veoma zanimljiva kolekcija automata, oružja velike vatrene moći koje koristi pištoljsku municiju. Tu su američki „tompson”, javnosti poznat iz filmova kao oružje američkih vojnika iz Drugog svetskog rata, ali i gangstera i agenata Ef-Bi-Aja. Ispod njega je ruski „špagin”, prepoznatljiv po okviru za municiju u obliku doboša i rešetkastoj oplati oko cevi. O „šmajseru” ne treba posebno govoriti, ovo nemačko oružje na ovim prostorima dugo je bilo sinonim za automat. Legendarni automati „šmajser” (gore) i „bereta” M-1938A Ono što je zajedničko za sve ove tipove automata, koji su samo deo postavke, jeste da ih je koristila naša vojska, što u vreme u kraljevine, što u vreme socijalističke Jugoslavije neposredno posle rata. Upravo je

Kultura

05.01.2020 u 21:00

U Beču ga je Dunav povezivao sa Beogradom

Kada je jednog dana usred Beča arhitekti i nekadašnjem gradonačelniku Beograda Bogdanu Bogdanoviću zazvonio telefon, sa druge strane žice bio je Fransoa Miteran, tada predsednik Francuske, koji je čuo da je Bogdanović opljačkan u metrou u Parizu. Rekao je koliko mu je žao, zvao ga je da dođe u Pariz, nudio mu je stan. „No Bogdanović nije želeo da ide. U Beču je bio Dunav koji ga je povezivao sa Beogradom, njegovim rodnim gradom”, ispričao je svoje sećanje arhitekta Boris Podreka za „Jutarnji list”. Tada je Bogdanović (1922–2010) već u egzilu koji traje od 1993. godine. Odlazak u Beč usledio je nakon života u izolaciji u Beogradu i pisma Slobodanu Miloševiću posle Osme sednice. Bogdanović je dao ostavku na članstvo u SANU 1981. jer se nije slagao sa njihovom ulogom u tadašnjoj situaciji i u

Kultura

03.01.2020 u 19:00

Pogađa sreću, nesreću i duševno stanje

Dom Mice Mihočinović u Knez Miletinoj bio je pre Drugog svetskog rata mesto okupljanja mnogih Beograđana. Obučena u tamnu togu, ona bi im gledala u šolju i izricala sudbinu. Nevolju je saopštavala vrlo obazrivo: „Gospođo, vaš muž vas vara.” ili: „Dva krupna crna oka ne sklapaju se zbog vas.” A ko može da opovrgne da u Beogradu ne postoji bar jedan mladić koji odgovara ovom „detaljnom” opisu. Ljudi su verovali i iznova, iznova dolazili. Ministri, lekari, advokati... Kad su je 1932. uhapsili i zabranili da naplaćuje usluge, Mica se pravdala da ne izmišlja, da sve vidi – sreću, nesreću, ljubav i duševno stanje – i da uzima koliko ko da. Predvidela je da će rumunska kraljica Natalija preminuti i da će rat početi 1939. Ovo je jedan od detalja iz knjige „Nestvarno, a stvarno” Živojina

Društvo

30.12.2019 u 20:20

Potraga za početkom epohe ljudskog roda

U nedelji kada se tradicionalno podvlači crta pod minulu godinu, urednici tribine „Nauka kroz priče” odlučili su da naprave presek dosadašnjeg učinka ljudskog roda. Povod za baš ovu temu je inicijativa jednog od komiteta Međunarodne komisije za stratigrafiju (koja daje prikaz evolucije Zemlje) da se antropocen, odnosno epoha koju oblikuje čovek, proglasi posebnim geološkim razdobljem. Kako su istakli učesnici sesije održane u SKC-u, čiji su organizatori Slobodan Bubnjević i Marija Đurić iz Instituta za fiziku, ideja o inauguraciji „epohe čoveka” na izvestan način pokazuje da precenjujemo svoju ulogu u istoriji treće planete od Sunca. Jer, kada bi se Zemljinih 4,5 milijardi leta postojanja zgusnulo u kalendarsku godinu, ljudska vrsta bi se pojavila 14 sekundi pred ponoć 31. decembra. U

Svet

30.12.2019 u 19:19

Dve decenije od odlaska Jeljcina

Na sutrašnji dan, 31. decembra 1999. Rusija je ušla u potpuno novu fazu svoje istorije. Nastupilo je doba takozvanog putinizma, u kojem je najveća država na svetu povratila mesto na globalnom planu, a period posthladnoratovske dominacije Zapada počeo da se približava kraju. I dok su se Rusi po svojim domovima pripremali za doček novog milenijuma, elektronski mediji uključili su se u novogodišnje obraćanje predsednika Borisa Jeljcina. Ali reči šefa države bile su sve sem uobičajenih za ovakvu priliku: „Dragi prijatelji, danas vam šaljem svoj poslednji novogodišnji pozdrav”, počeo je Jeljcin svoj upečatljiv govor. „Ovo je i poslednji put da vam se obraćam kao predsednik Rusije. Odlučio sam da se, na poslednji dan odlazećeg veka, povučem sa sadašnje funkcije… Razmišljao sam o svemu dugo i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће