Kup.	Prod.	Sred.
117.2	117.9	117.55
109.46	110.12	109.79
113.7	114.38	114.04

Društvo

13.09.2019 u 22:50

Na Novom Brdu nikad nije bilo katoličke katedrale

Imajući nesreću da se nalazi na teritoriji koja je već duže vreme u žiži političih interesa sa raznih strana, na Kosovu i Metohiji, srednjovekovni srpski grad Novo Brdo sve manje je svedok istorije i „učitelj sadašnjosti , a sve više predmet političkih potkusurivanja, napetosti, neuvijenog prisvajanja od Albanaca. Nedavno su radovi na obnovi tvrđave prekinuti odlukom kosovskog zavoda za zaštitu spomenika, iako primedbe na sanaciju nije imao Unesko, preko kojeg se obnova i obavlja

Društvo

08.09.2019 u 23:30

Politička revizija istorije vodi u tragediju

Srbija snosi najveću odgovornost za započinjanje Prvog svetskog rata. Srpska vojska je 1918. okupirala Crnu Goru. Milan Nedić je bio narodna majka, a Ljotić istinski patriota. Jasenovac je bio radno-rekreativni logor. Stepinac je štitio Srbe i Jevreje u NDH... I tako sve do izjave predsednice Kolinde Grabar Kitarović da je „hrvatski narod razmerno broju stanovnika najviše pridoneo antifašističkoj borbi u Evropi”. Cunami revizije istorije, koji je pre tri decenije preplavio jugoslovenske prostore, i danas zapljuskuje hridi nekadašnje zajedničke države. „Prošlost nam je neizvesnija od budućnosti”, glasi aforizam iz osamdesetih, koji je izgleda postao balkanski evergrin. „Nova tumačenja istorije su nužna i poželjna ukoliko su proizvod pomeranja granica saznanja. Misija istoričara

Društvo

25.08.2019 u 20:00

Pirotske kafane po jevropejskoj mustri

Kako je izgledao kafanski život u Pirotu, šta se jelo i pilo za tamošnjim kariranim stolnjacima, zašto su kafane bile čvorišta društvenog života – samo su neka od pitanja na koja je odgovore pronašla Mila Panajotović. Tragajući po izvorima, arhivama i drugoj građi, ova istoričarka i viši kustos pirotskog Muzeja Ponišavlja pripremila je knjigu „Stare pirotske mehane i kafane”. U monografiji čiji se izlazak očekuje do kraja godine, autorka prati istoriju kafanskog života u ovom gradu od dvadesetih godina 19. veka do kraja Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njenom trudu, čitaoci će moći da doznaju zanimljivosti o nastajanju poznatih pirotskih mehana, kafana, gostionica i hotela, uz podatke o njihovim vlasnicima, lokacijama i specijalitetima

Svet

23.08.2019 u 17:01

Spor Bocan-Harčenka i Skota oko istorije

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko reagovao je danas na poruku američkog kolege Kajla Skota povodom 80. godišnjice potpisivanja Ribentrop-Molotov pakta, rekavši da je tragedija mogla biti izbegnuta da su zapadne zemlje prihvatile predlog Moskve o uspostavljanju kolektivne bezbednosti. „Umesto što su insistirale na ciničnoj politici 'povlađivanja' kako bi preusmerile Hitlerovu agresiju na istok”, napisao je ruski ambasador na engleskom jeziku u odgovoru Skotu koji je takođe na Tviteru napisao da je pre tačno 80 godina na današnji dan potpisan „zloglasni Ribentrop-Molotov pakt na osnovu kojeg su dva diktatora tajno podelila Istočnu Evropu na nacističku i sovjetsku sferu uticaja”. Manje od mesec dana kasnije, dodao Skot, nemačke i ruske trupe slavile su osvajanje

Društvo

08.08.2019 u 14:02

U Mačvi, stopama Arčibalda Rajsa

Šabac – U čast devedesetogodišnjice smrti dr Rudolfa Arčibalda Rajsa (Hauzah, 8. jul 1875 — Beograd, 8. avgust 1929), švajcarskog forenzičara, doktora hemije i profesora na Univerzitetu u Lozani, zahvaljujući kome su Evropa i svet saznali o stravičnim zločinima nad srpskim civilnim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata, četvoro Šapčana, poštovalaca njegovog lika i dela, organizovaće u subotu posetu mestima na kojima se u ovom kraju početkom prošlog veka ispisivala istorija. Dr Arčibald Rajs se 1914. godine odazvao pozivu srpske vlade da u svojstvu neutralnog stručnjaka istraži zločine austrougarske vojske u Mačvi i Podrinju. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, učestvovao u proboju Solunskog fronta i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd 1918. godine i do kraja

Svet

06.08.2019 u 12:31

U Kanadi pokrenut portal za istinu o ratovima u Jugoslaviji

U Kanadi je pokrenut portal canadianveritas.ca za istinu ;o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Objašnjavajući razloge za osnivanje portala nazvanog po boginji istine Veritas, tvorci te svojevrsne internet osmatračnice navode da je tokom i posle rata u bivšoj Jugoslaviji 60.000 kanadskih vojnika služilo u misijama UN i NATO. Kanađani, tvorci i saradnici „portala istine” ubeđeni su da „izgradnjom” internet osmatračnice canadianveritas.ca „nijedan čovek, nijedna istina, nijedna priča neće biti zanemareni”

Mozaik

25.07.2019 u 08:37

Na dnu Baltika pronađen brod star 500 godina

STOKHOLM - Istraživači su na dnu Baltičkog mora, nedaleko od obale Švedske, pronašli olupinu broda starog 500 godina i to u veoma dobrom stanju. Prema navodima istraživača, brod potiče iz kraja 15. ili početka 16. veka, preneli su mediji. Pretpostavlja se da su jarboli na mestu, a trupovi nedirnuti zbog hladnih, malo slanih i „negostoprimljivih” voda Baltika. Precizno poreklo broda još nije poznato. U vremenu iz kojeg, najverovatnije, potiče brod nije bilo popularno davanje imena brodovima te je označen kao „Nepoznati brod”, na švedskom „Okänt Skepp”. Brod je dugačak oko 18 metara, metar manje od Kolumbove vodeće „Santa Marije”. „Okänt Skepp” je od velikog istorijskog značaja, jer je stariji i očuvaniji od drugih potonulih brodova u Baltičkom moru. Brod je sagrađen u doba

Region

22.07.2019 u 11:35

Zaev priznao da su Makedonci prisvajali tuđu istoriju

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je u intervjuu za grčku televiziju „Alfa” da su Makedonci prisvajali svetsku, balkansku i tuđu istoriju. Zoran Zaev navodi da su pokušali da prisvoje tuđu istoriju, ne mareći kako to utiče na susede. "Naš pokušaj da se promeni naša istorija preuzimanjem svetske, balkanske i tuđe, pri tom ne vodeći računa kako to utiče na naše susede, doveo je do toga da bukvalno budemo u svađi sa skoro svim susedima. Na taj način su se zatvorili svi procesi u integraciji u EU i NATO", rekao je Zaev. Ta izjava izazvala je snažne reakcije na društvenim mrežama, a građani Severne Makedonije optužuju svog premijera da je to izjavio kako bi se dodvorio susedima. Zaev je u intervjuu za grčku

Kultura

21.07.2019 u 15:11

Na sultanovom kanabetu od plavog damasta

Duvao je hladni severac tog prvog aprila 1895. kada je Beogradsko pevačko društvo krenulo na turneju put Sofije, Carigrada i Plovdiva. Horovođa Stevan Mokranjac zabranio je larmu i viku da ne bi promukli jer im, kako su sami istakli, skupocena grla behu ponajvažnija reputacija na ovome putu. Zadatak je bio da šire srpske narodne pesme po belome svetu, a stajali su pod visokom zaštitom kralja Aleksandra Obrenovića. Bariton i sekretar društva Dragomir Brzak (1851–1904), srpski književnik, prevodilac i pesnik, autor je knjige „S Avale na Bosfor”, objavljene u izdanju „Portalibrisa”, gde je dao opširne opise arhitekture pomenutih gradova i brojne anegdote s putovanja. Po njegovom svedočenju, naši horisti su bili zaneseni i očarani spektrom boja i mozaikom raznih rasa i religija u

Društvo

17.07.2019 u 20:55

Naš čovek u srcu humanitarne misije

Kemal spremao se da se zbog situacije nastale posle Balkanskih ratova, vrati u rodni Istanbul, a Pančevac, magistar farmacije Đura Lakić kupio je njegovu apoteku uz pomoć svojih prijatelja, ugledne beogradske porodice Bajloni. Posao je brzo razvio i kada je pomislio da će u Bitolju godinama ostati, izbio je Prvi svetski rat. Sve do oktobra 1915. Lakić ipak nesmetano radi, a onda se ratna situacija pogoršala za Srbe. Vojska se povlačila preko bespuća Albanije, a Đura pridružio svojoj braći. Imao je samo toliko vremena da kofer napuni neophodnim stvarima, zaključa apoteku i nađe se u jednom od poslednjih vozova za Solun. U živopisnom lučkom gradu na obali Egejskog mora sreće se sa velikom grupom zemljaka i tu ukrcava na francusku lađu koja je naše nevoljnike trebalo da odvede u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће