Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
107.15	107.8	107.48
116.79	117.49	117.14

Društvo

02.04.2021 u 10:07

Obogaćen „Park nauke“

Leskovac - U Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju, u okviru Parka nauke, nedavno su postavljena dva naučna eksponata: „Iluzija stolice“, „Sunčani sat“, a treći, pod nazivom „Čovek sistem“, uskoro će moći takođe da se razgleda. Emine Jovanović, direktorica Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju, ističe da će u „Parku nauke“, uz tri nova, biti još 12 eksponata, rad Učeničke zadruge Tehničke škole „Rade Metalac“ iz Leskovca. - Na inicijativu Centra za promociju nauke iz Beograda, uz podršku Leskovca, naša ustanov otvorila je prvi od 12 Naučnih klubova u Srbiji. Godine 2018. u Leskovcu je otvaren naučni park interesentan našim najmlađim posetiocima “, kaže Emina Jovanović.

Pisma čitalaca

25.03.2021 u 11:51

U predvečerje drugog veka od rođenja Luja Pastera

U Jovanovoj ulici blizu Kalemegdana, u parteru kuće nekadašnjeg novinara „Politike” Đorđa Paljića, živeo je jedan od najstarijih saradnika lista prof. dr Milan Jovanović Batut. Poslednje tri godine života, posle devedesetog rođendana, živeo je povučeno pišući na dvorišnoj terasi. Šeretski se šalio pri čestitanju njegovog osamdesetog rođendana želeći da preturi preko glave i devedeseti govoreći: „Bog je milostiviji, daće on i više”. I dade mu. „Gospoda me konsultuje”, odgovorio je novinaru te 1940. godine, u kojoj će prominuti svetom, kazujući mu najvažnije detalje iz svog dugog i zanimljivog života. Novu godinu prvi mu je čestitao Slobodan Jovanovića, a o njegovom zdravlju brinuo se prof. dr Kosta Todorović. Umerenost i briga o zdravlju podarile su mu dug život, koji je proveo u borbi za očuvanje

Društvo

23.02.2021 u 09:05

Srpski naučnici utvrdili uzroke kalifornijskih požara

Veliki odjek kod američke i svetske javnosti ostavilo je nedavno objavljivanje istraživanja o uzrocima i posledicama kalifornijskih požara koje je uradilo troje naučnika, različitih istraživačkih interesovanja s Univerziteta u Beogradu u saradnji s kalifornijskim Univerzitetom Berkli. U pitanju su naučnica koja proučava klimatske promene prof. dr Jelena Luković, s Geografskog fakulteta, i njene kolege s Katedre za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta – prof. dr Dragan Blagojević i mr Aleksandar Sekulić, asistent. Oni su najzaslužniji za detaljno grafičko i kartografsko prikazivanje pomenutih pojava. Kako za naš list kaže prof. Luković, ova publikacija je izazvala veliku pažnju, pa se prethodne nedelje ime UB-a pojavilo na stranicama više od 30 svetskih medijskih kuća. Počevši od „Los

Svet

19.02.2021 u 08:16

Nemački profesor tvrdi da je korona napravljena u laboratoriji

BERLIN – Nemački nanaučnik Roland Vizendanger tvrdi da ima dokaze da koronavirus nije prešao sa životinja na ljude, već da je nastao u laboratoriji. Naučnik iz Hamburga je nemačkim medijima rekao da ima ukupno 600 dokaza iz 2019. i 2020. godine. „Informacije o virusu i brojne objave u stručnim časopisima i na društvenim medijima pokazuju da je korona bio-nesreća u laboratoriji. Korona je došla iz laboratorije u Vuhanu”, tvrdi Vizendanger, prenosi Tanjug. Prema njegovim rečima, virus se veoma dobro „kači” na receptore ljudskih ćelija i uspeva da prodre u njih, što nije bilo svojstveno ranijim sojevima koronaviruse i ukazuje na neprirodno poreklo. Ukazao je i da se slepi miševi ne nude na pijaci u centru Vuhana, koji je nazivan epicentrom infekcije. Vizendanger očekuje da će

Društvo

02.02.2021 u 21:00

Srpskim znanjem štite američka „Vrata ka zapadu”

Naučna studija koju su sastavili srpski istraživači biće korišćena za konzervaciju najvišeg spomenika koji je napravljen na zapadnoj zemljinoj hemisferi i koji je i najviši luk ikad sagrađen na svetu. U pitanju je monumentalno delo „Vrata ka zapadu” (Gateway Arch), spomenik iz reda nacionalnih istorijskih znamenitosti Sjedinjenih Američkih Država, za čiju obnovu će biti primenjeno znanje istraživača iz Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) i Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu. Pored studije „Koroziona svojstva laserski čišćenih površina na artefaktu od gvožđa” iz Srbije, za konzervaciju dela finsko-američkog arhitekte Eroa Sarinena biće korišćena i istraživanja još dva naučna tima, francusko-grčkog i kineskog. Njihove studije odabrane su

Magazin

27.01.2021 u 21:55

Sat apokalipse i dalje blizu ponoći

VAŠINGTON - Sat apokalipse koji simbolizuje neminovnost globalne kataklizme, zadržan je na 100 sekundi do ponoći, zbog neefikasnosti vlada u svetu da upravljaju epidemijom koronavirusa, a to predstavlja i nepripremljenost sveta da se suoči sa nuklearnim i klimatskim pretnjama, saopštili su naučnici. „Smrtonosna i zastrašujuća pandemija koronavirusa treba da bude kao istorijski poziv na buđenje. Pandemija je kao oštri pokazatelj da su nacionalne vlade i međunarodne organizacije loše pripremljene da se nose sa pretnjama nuklearnim oružjem i klimatskim promenama koje bi zaista mogle da okončaju civilizaciju”, navela je naučnica Rejčel Bronson. Bronsonova, predsednica i generalna direktorka Biltena nuklearnih naučnika, uputila je apel – Probudite se! Sat apokalipse je prošle godine

Potrošač

18.01.2021 u 22:00

Koliko ishrana utiče na teži oblik kovida 19

Kakvu ulogu nedostatak vitamina De, cinka i selena u kombinaciji sa određenim genetičkim faktorima igra u razvoju težih oblika kovida 19. Kako bi odgovorili na jedno od gorućih pitanja, globalnim istraživačkim naporima priključio se nedavno i srpski naučni tim u projektu „Nutrikov”. – Za realizaciju ovog projekta neophodna je pomoć građana koji su preležali kovid 19 i koji bi želeli da daju doprinos ovom naučnom istraživanju – rekao je za „Politiku” dr Nikola Kotur, koordinator projekta „Nutrikov”, koji je okupio istraživače Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Građani koji su preležali ovu bolest, žive u Beogradu i imaju od 18 do 65 godina mogu da se prijave i doprinesu dobijanju rezultata važnih za

Magazin

15.01.2021 u 20:00

Novi rover za Mars (FOTO, VIDEO)

Novi „dvoosovinac” dobio je ovaj naziv, jer je napravljen spajanjem dva „Aksela”. „Aksel” je jednoosovinski prosti rover koji može da se spoji sa većim vozilom i na taj način mu daje dodatnu stabilnost prilikom kretanja i istraživanja kratera. „Aksel” je opremljen robotskom rukom koja može da prikuplja uzorke dok ugrađene specijalne kamere snimaju i skladište slike okoline kroz koju vozilo prolazi. „DuoAksel” sastoji se od dva „Aksela” koji su spojeni, s tim što se zadnji deo ponaša kao sidro, dok prednji deo može da se odvoji i da samostalno istražuje nepoznat teren. Kada „DuoAksel” pronađe krater ili jamu ili bilo kakav otvor u tlu, ili naiđe na neki teško prohodan teren, može da stane, spusti šasiju i usidri se pre nego što se odvoji na dva dela. Zadnji deo ostaje u mestu, dok se prednji

Društvo

02.01.2021 u 20:00

Sa 19 godina istražuje lek za rak

Požarevac – Ilija Anđelković iz Požarevca spada u onu vrstu dece koja od malih nogu zna šta želi da bude kad odraste. Maštao je još kao dečak da leči ljude. – Moj stariji brat od tetke je studirao medicinu, meni je to bilo zanimljivo. U školi biologija mi je bila omiljeni predmet, žurio sam kući da bih radio domaći, što je samo potvrđivalo da mi je medicina budućnost. To je trajalo do drugog srednje – priseća se Ilija. Kao odličan đak Požarevačke gimnazije otišao je u Petnicu i tu čuo ljude s ogromnim znanjem, a ispostavilo se da je najmanje njih završilo klasičnu medicinu. U njemu se nešto prelomilo i odlučio se za biohemiju. Danas junak ove priče ima skoro 19 godina i student je prve godine Hemijskog fakulteta u Beogradu – Odsek biohemija. Maštanja da bude lekar sada su

Magazin

02.01.2021 u 11:23

Kontinenti koji su živeli brzo i kratko

Kada je Zemlja bila još mlada planeta na njoj je bilo mnogo kontinenata koji su u međuvremenu nestali, ostavljajući samo nekoliko tragova za sobom, pokazalo je najnovije istraživanje. Ti kontinenti su, prema rečima naučnika sa Univerziteta Monaš u Melburnu, „živeli brzo i kratko”, ali su zato stvorili osnove za formiranje novih postojanijih kontinenata, iz kojih su nastale tektonske ploče. „Rezultati našeg istraživanja dovode do zaključka da su kontinenti bili slabi i skloni uništenju u njihovom 'detinjstvu' pre četiri do 4,5 milijarde godina, nakon čega su se postepeno menjali i postajali čvršći u narednih milijardu godina kako bi formirali osnovu za moderne kontinente'', izjavio je Fabio Kapitanio, vođa tima naučnika sa australijskog univerziteta. Tokom stotina miliona godina

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће