Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.92	117.57
99.54	100.14	99.84
107.4	108.04	107.72

Svet

07.03.2019 u 19:09

CERN prekinuo saradnju sa naučnikom zbog seksističke izjave

ŽENEVA - Evropski institut za nuklearno istraživanje CERN odlučio je da prekine saradnju s italijanskim naučnikom Alesandrom Strumiom, koji je izjavio da su žene manje sposobne za fiziku od muškaraca i optužio žene da se zapošljavaju na račun ravnopravnosti s muškim polom. „Nakon vlastite istrage, CERN je odlučio da oduzme profesoru status predavača”, naveo je institut u saopštenju, piše Bi-Bi-Si, prenosi Tanjug. Strumia je u svojoj prezentaciji lane u septembru, ilustrovanu dijagramima, dijapozitivima i tabelama, rekao da su muškarci izloženi sve većoj diskriminaciji na području fizike. Utvrdio je da sve veća uloga žena na poslovima povezanim s fizikom nije rezultat njihove kvalifikacije, nego sve češćih rasprava o ravnopravnosti polova. „Fiziku su stvorili i izgradili

Društvo

26.02.2019 u 17:01

Mladi istraživači u centru pažnje

Vlada Srbija imenovala je prošle nedelje dr Milicu Đurić Jovičić za v. d. direktora Fonda za nauku. Ona je poslednje četiri godine bila na čelu Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i jedna je od naučnica koja spaja Srbiju sa svetom. U naučnoj zajednici je poznata po tehnološkim rešenjima koja doprinose medicinskoj dijagnostici i rehabilitaciji, kao i velikom broju realizovanih projekata koji povezuju nauku i privredu iz oblasti informacionih tehnologija i industrije 4.0. U prvom intervjuu nakon imenovanja, dr Đurić Jovičić za „Politiku” kaže da osnivanjem Fonda za nauku u decembru prošle godine i donošenjem odgovarajućeg zakona, posle 12 godina, počinju prve značajne sistemske reforme naučnog okruženja kod nas. Prvi put će srpska nauka dobiti sistem finansiranja i podrške

Društvo

26.02.2019 u 13:19

U nauku iz IPA fondova uloženo 2,5 miliona evra

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, Fond za inovacionu delatnost, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Svetska banka obeležili su danas završetak „Projekta podrške istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije u Srbiji”, koji je finansiran sa 2,5 miliona evra iz Pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA) za 2013. godinu, prenosi Beta. Program transfera tehnologije podržao je 19 projekata naučno-istraživačkih institucija u iznosu od 360.000 evra, među kojima su tri pronašla partnera u privredi i sklopila licencni ugovor za plasman proizvoda na tržište. Kako je nevedeno u saopštenju Fonda za inovacionu delatnost, razvijeno je i 11 usluga, a među njima su najznačajnije inovacioni vaučeri. Finansijsku pomoć kroz 220 inovacionih vaučera dobilo je 180 malih

Društvo

24.02.2019 u 21:00

Predatorski časopisi vrebaju naučnike

Ponuda je naizgled zvučala idilično. „Veoma smo zainteresovani da objavimo vaš članak, molimo vas da nam pošaljete englesku verziju”, pisalo je, između ostalog, u podužem mejlu. Tim rečima, američki „Časopis za biznis i ekonomiju” (Journal of Business and Economics) samoinicijativno se i poimence obratio piscu ovog teksta, inače doktorandu sociologije. Ako se izuzme pitanje zašto bi američku stručnu javnost interesovao prevod članka o uticaju tranzicije na beogradske kafane, izvorno objavljen u zborniku s jedne naučne konferencije u Srbiji, sam tekst mejla je ostavljao utisak aljkavosti, zbog kombinovanja fontova različitih veličina.

Društvo

22.02.2019 u 16:17

Milica Đurić-Jovičić nova direktorka Fonda za nauku

Vlada Srbija imenovala je Milicu Đurić-Jovičić za v.d. direktorku Fonda za nauku, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Milica Đurić-Jovičić je doktor nauka elektrotehnike i računarstva, a poslednje četiri godine je bila direktorka Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, prenosi Tanjug. Đurić-Jovičić ima više od deset godina iskustva naučno-istraživačkog rada u oblastima biomedicinskog inženjerstva i informacionih tehnologija. Učestvovala je u koordinaciji domaćih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata, kao i saradnju sa privredom u Srbiji i širom sveta. Tokom mandata u Inovacionom centru, Đurić-Jovičić je realizovala multidisciplinarne projekte koji povezuju nauku i privredu i doprinose razvoju društva kroz inovacije i nova tehnološka rešenja. Autor je

Srbija

21.02.2019 u 20:00

Beograd možda i ne zna da postojimo

Od našeg specijalnog izveštača Budimpešta – Na državnom Univerzitetu „Etveš Lorand” u Budimpešti do 15. februara trajao je upis studenata. Među brojnim fakultetima i katedrama koje očekuju buduće brucoše nalazi se i smer za srpski jezik pri Katedri za slovensku filologiju. Ovo je na stranim univerzitetima na kojima se izučava srpski jezik jedan od najstarijih smerova formiran pre 150 godina, a njime danas rukovodi dr Aleksander Urkom. Na Univerzitetu „Etveš Lorand” učenje srpskog jezika i književnosti odvija se kako na osnovnim akademskim studijama tako i na master i doktorskim studijama. Po tome je Budimpešta specifična, jer niti u Mađarskoj, pa ni u nekim drugim državama regiona nije moguće dobiti doktorsku diplomu iz oblasti srpske filologije, objašnjava dr Urkom u intervjuu za

Mozaik

11.02.2019 u 23:39

Naučnici pronašli revolucionarne dokaze o razvoju života na zemlji

VAŠINGTON - Naučnici su u kamenolomu u Gabonu otkrili revolucionarne dokaze o razvoju života na zemlji - mogućnosti prvobitnih živih organizama da se sami pomeraju. Kako navodi Rojters, naučnici su pronašli odlično očuvane fosile u crnom škriljevcu starom 2,1 milijardu godina. Tu su pronašli cevaste strukture koje su napravili organizmi koji su se kretali kroz retko blato. Fosili datiraju iz perioda kada je život počeo da evoluira u kompleksnije oblike. Život se pojavio u okeanima na Zemlji pre oko četiri milijarde godina, ali najraniji oblici života nisu bili sposobni da se samostalno kreću, prenosi Tanjug.

Društvo

11.02.2019 u 22:00

Teško osvojiva muška tvrđava

Ako bi vas neko pitao za imena pet naučnica koje su zadužile čovečanstvo svojim otkrićima koga biste naveli – osim Marije Kiri i Mileve Ajnštajn? Iako su pripadnice lepšeg pola te koje u većini evropskih zemalja upisuju i završavaju fakultete, do samih akademskih vrhova stiže svega petina njih. Podaci Evropske komisije svedoče da žene čine 33 odsto evropskih istraživača, slabije su plaćene od kolega i ima ih malo na najvišim funkcijama. Na domaćem terenu situacija nije ništa bolja – od 154 članova SANU svega deset su žene, a za 133 godina postojanja ovog nacionalnog hrama nauke i umetnosti, žena nikada nije bila na njegovom čelu. Ni tu nije kraj priči o rodnoj neravnopravnosti u svetu nauke i umetnosti jer podaci govore da je za dvesta godina postojanja Beogradskog univerziteta

Društvo

04.02.2019 u 20:30

Srbi u Evropskoj laboratoriji veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija će u drugoj polovini ovog veka preuzeti polovinu poslova koje danas obavljaju ljudi, zaključak je globalnog istraživanja Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford. Najveći preobražaj doživeće oblasti saobraćaja, finansija i zdravstva. A šta će biti s umetnošću? Mozaiku odgovora na to pitanje doprinos će dati i stvaraoci iz Srbije, u okviru projekta Evropska laboratorija veštačke inteligencije. Naš Centar za promociju nauke (CPN) deo je internacionalnog tima od 13 partnerskih organizacija, koje realizuju ovaj višegodišnji poduhvat. Ovih dana CPN je objavio poziv stvaraocima koji žele da se okušaju u umetničkim formama čija su inspiracija i „materijali” različiti derivati veštačke inteligencije. Konkurs je otvoren do 25. februara, a o svim detaljima

Društvo

22.01.2019 u 16:35

Nagradu koja se u Portugalu dodeljuje mladim naučnicima dobila naučnica iz Srbije

Najvredniju nagradu „IBM Portugal” koja se u Portugalu dodeljuje mladim naučnicima, ove godine dobila je naučnica iz Srbije Marija Vranić, saopšteno je danas iz Ministarstva prosvete Srbije. Marija je nagrađena za istraživanje koje opisuje interakcije lasera sa materijom u ekstremnim uslovima, na visokim energijama. Kako je navedeno, srpska naučnica je tim otvorila vrata ne samo za fundamentalna istraživanja, već i za industrijske i medicinske potrebe, prenosi Beta. U saopštenju je navedeno da će u ekstremnim uslovima moći da se dobiju Iks-zraci ili gama-zraci, koji mogu da proizvedu „fotografije” nalik rendgenskom snimku, ali sa mnogo boljom rezolucijom i kontrastom od rendgenskog snimka i to sve u tri dimenzije. U medicini, to će omogućiti poboljšanu dijagnostiku, dok će u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће