Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,57
98,47	99,06	98,77
107,04	107,69	107,36

Mozaik

23.09.2020 u 13:04

Dva istraživača Fred Rou i Majk Horn izbegli su smrt kada je santa leda na koju su se popeli počela da tone i koja ih je umalo prignječila. Horn je istraživač više od 30 godina i popularan je po svojim putovanjima na neka od najhladnijih mjesta na planeti. Naime, Horn i Rou odlučili su da s broda skoče na divovsku santu leda koju su ugledali tokom plovidbe oko Svalbarda, arhipelaga između Norveške i Severnog pola. Your browser doesn’t support video. Please download the file: video/youtube Obojica su na sebe stavili opremu za penjanje i s broda prešli na santu leda, ali nakon par sekundi santa leda počela je da tone dok su Horn i Rou stajali na njoj. Nakon što su upali u vodu santa se okrenula i umalo ih prignječila, a sve je zabeleženo na snimku

Mozaik

09.09.2020 u 19:49

Kanadski istraživači identifikovali molekule koji usporavaju starenje

OTAVA - Istraživači iz Montreala identifikovali su više od 20 vrsta biljnih molekula koji usporavaju starenje ćelija, povećavajući tako godine aktivnog ljudskog života. Pre tri godine istraživači sa Univerziteta Konkordija i „Ajdon Tehnolodžist” otkrili su prvu seriju od šest „anti-ejdž” molekula izvedenih iz biljaka. Zatim su prošle godine otkrili da je njihova snaga protiv starenja desetostruko povećana kombinovanjem nekih od ovih biljnih ekstrakata. Uvereni u potencijal ovih otkrića, naučnici su nastavili istraživanja u nadi da će pronaći druge slične molekule. U studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Onkotarget” objasnili su da su taj cilj postigli identifikovanjem petnaestak dodatnih biljnih ekstrakata koji mogu da smanje uticaj vremena na ćelije. Da bi se došlo do

Društvo

02.09.2020 u 21:21

Za ideje mladih doktora nauka devet miliona evra

Zahvaljujući novčanim ulaganjima u njihov rad koja obezbeđuje republički fond za nauku, mladim naučnicima u Srbiji u naredne dve godine biće pružena šansa da se osamostale, rukovode projektom, formiraju svoj tim, istražuju, ali i da budu odgovorni za sve rezultate koje pritom dobiju. Ovaj fond Vlade Srbije će prvi put sa devet miliona evra finansirati istraživački rad na 59 projekata kojima rukovode mladi doktori nauka u našoj zemlji. Naučnici su dobili do 200.000 evra po projektu kojim će doprineti razvoju naše medicine, ekologije, tehnike, privede uopšte. Kako za „Politiku” naglašava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku, ovo je osmišljeno prema ugledu na evropska podsticanja mladih doktora nauka i biće sprovedeno u okviru Programa za izvrsne projekte mladih

Zdravlje

28.08.2020 u 10:37

Naučnici doveli u pitanje pravilo dva metra

Grupa britanskih i američkih naučnika dovela je u pitanje efikasnost rastojanja od dva metra, čiji je cilj sprečavanje širenja koronavirusa, i predlaže da svetske vlade uvedu preporuke za rastojanje shodno datoj situaciji, umesto univerzalnog pravila. „Postojeća pravila o bezbednoj fizičkoj udaljenosti zasnivaju se na zastareloj nauci”, rekli su naučnici sa Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji i američkog MIT- a u časopisu „Britiš medikal žurnalu”. Većina svetskih vlada trenutno preporučuje da svi građani van svojih domova budu udaljeni dva metra od drugih, bez obzira gde se nalaze. Umesto univerzalnog rastojanja, kako se navodi u članku, trebalo bi uvesti situacionu udaljenost koja zavisi od određenih faktora. Na primer, da li je u pitanju otvoren ili zatvoren

Društvo

04.08.2020 u 19:01

Razvoj veštačke inteligencije u Srbiji počinje sa 12 projekata

Odabirom 12 projekata za razvoj veštačke inteligencije koje će Fond za nauku Republike Srbije finansirati sa 2.400.000 evra počinje organizovani razvoj te naučne oblasti u našoj zemlji. Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku, to je prvi put da neko u Srbiji izdvoji novac za istraživačke ideje u trenutno najbrže rastućoj oblasti u svetu, za koju države poput SAD, Kine i Izraela izdvajaju milijarde evra godišnje. Naši istraživači su se u dosadašnjem radu doticali unapređivanja veštačke inteligencije, ali samo u okviru nekih drugih projekata, a da razviju ovih 12 odabranih, imaju rok dve godine od trenutka potpisivanja ugovora, koja su ovih dana u toku. Projekte su ocenjivali inostrani stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije. Recenzenti u prvom krugu bili su

Društvo

04.08.2020 u 10:00

Počeo virtuelni Dečji naučni kamp za osnovce

Centar za promociju nauke organizuje virtuelni Dečji naučni kamp sa temom „Nauka u komšiluku”, a osim dece iz Srbije učestvuju i đaci iz nekoliko zemalja. Program je počeo juče i trajaće do 7. avgusta, predviđen je prvenstveno za decu osnovnoškolskog uzrasta, od završenog prvog do završenog osmog razreda, ali je otvoren i za zainteresovane istraživače do 18 godina. „Virtuelni format, osmišljen u uslovima pandemije, omogućio je da prvi put broj učesnika nije ograničen – na adresu Centra za promociju nauke pristiglo je 377 prijava dece od šest do 18 godina iz svih krajeva Srbije, ali i Banjaluke, Prijedora, Podgorice, Berana, Vašingtona, Beča, sa Malte, iz Beča“ navodi se u saopštenju na sajtu Centra za promociju nauke. Uslov za učešće na kampu jeste ljubav prema nauci i istraživanju,

Društvo

02.08.2020 u 21:30

Potraga za hladom i azijskom pčelom

Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, pitajte šta vi možete da učinite za vašu zemlju. Ova čuvena Kenedijeva rečenica mogla bi da bude i motivacioni slogan građanske nauke. Taj koncept podrazumeva da se u istraživačke projekte uključuju naučnici-amateri, volonteri i hobisti, kao tvorci baze terenskih podataka. Takva „demokratizovana“ nauka u svetu je uveliko pustila korene. Kod nas je – u fazi klijanja. Ipak, dve laste upravo nagoveštavaju proleće građanske nauke u Srbiji. S tim što je jedna od tih lasti – pčela. Tačnije, azijska velika pčela smolarica. Na Starom kontinentu prvi put je primećena 2008. u Francuskoj, odatle se proširila u devet evropskih država. Od 2017. je u Srbiji, ali još se ne zna gde je sve formirala baze i kako se ponaša prema ovdašnjim

Društvo

26.07.2020 u 22:00

Pregrevanje planete u kalendaru ledenih doba

Astronomsku teoriju o klimatskim promenama Milutin Milanković je objavio 1920, kada se svet tek oporavljao od Velikog rata, pa plod njegovog višegodišnjeg rada nije naišao na interesovanje šire javnosti. Vek kasnije, ova tema je refren svake ozbiljne političke i društvene projekcije budućnosti, ali je jubilej teorije opet „pao u nevreme”. U godini korone, čak su i klimatske promene potisnute sa globalnog proscenijuma. Ipak, podsećanje na veliko delo, njegovog tvorca i uticaj na savremenu nauku neće izostati. Pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine, udruženje „Milutin Milanković”, u partnerstvu s Centrom za promociju nauke, osmislilo je niz aktivnosti, a završnica obeležavanja jubileja planirana je za 17. i 18. novembar. Tih dana će u Beogradu biti održan svečani i ekspertski

Svet

20.07.2020 u 08:54

Da li korona mutira – virus iz Vuhana nije isti kao trenutni

LONDON – Korona virus koji Svetska zdravstvena organizacija naziva neprijateljem broj jedan u svetu nije isti onaj virus koji se pojavio u Kini poslednjih dana 2019. godine. Sars-kov-2, kako je zvanično nazvan virus koji je dosad ubio više od 600.000 ljudi u celom svetu i nastavlja put destrukcije, je mutirao, a dok naučnici širom sveta beleže hiljade mutacija ili promena u genetskom kodu virusa, dosad je izdvojen samo jedan koji verovatno menja ponašanje, piše Bi-Bi-Si. Kako se navodi, mutirani virus beleži se u 97 odsto uzoraka širom sveta i ima veću moć transmisije od izvorne verzije, barem u laboratorijskim uslovima. Ključna su tri pitanja vezana za tu mutaciju: da li je virus zbog toga zarazniji ili smrtonosniji kod ljudi i da li predstavlja pretnju uspehu buduće vakcine koja još nije

Zdravlje

17.07.2020 u 14:18

Nemačka otkrila novi način testiranja na koronavirus, rezultati za 15 minuta

Farmaceuti na nemačkom Univerzitetu Hale-Vitenberg razvili su način otkrivanja malih količina koronavirusa u rastvoru za ispiranje usta, koristeći tehniku koja bi mogla poslužiti za testiranja. Studija je koristila uzorke rastvora kojim su pacijenti zaraženi novim koronavirusom ispirali usta, uspešno otkrivajući virus tehnikom masene spektometrije, saopšteno je sa ovog univerziteta. Nova metoda mora dodatno da se razraditi pre nego što bi mogla da se koristiti kao standardni dijagnostički alat kao dopuna postojećim testovima na koronavirus, navodi se u saopštenju. Taj test je visoko specifičan jer cilja proteinske komponente koje postoje samo u novom koronavirusu, kovidu 19. „Mi merimo peptide koji dolaze iz virusa a ne genetski materijal”, objasnila je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće