Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
107.59	108.24	107.92
117.43	118.14	117.79

Društvo

27.06.2017 u 22:00

Život posle smrti

Kao što se pod zemljom solunskih grobnica zadugo izgubio svaki trag posmrtnim ostacima crnorukaca Dragutina Dimitrijevića Apisa, Ljubomira Vulovića i Rada Malobabića, tako je mahom nestala i istorijski relevantna dokumentacija o uzrocima pokretanja sudskog procesa i o povodima samog streljanja, 26. juna 2017. godine. Već u prvom posleratnom periodu nastao je mozaik analiza koje nisu doprinele konačnoj definiciji istorijske istine.

Društvo

26.06.2017 u 21:45

Istina o priznanju krivice za Sarajevski atentat

U brojnim analizama temeljitijih poznavalaca istorijske građe koja se odnosi na političke prilike i previranja u vreme Solunskog procesa, jedna teza zaslužuje posebnu pažnju. Ni Solunski proces, pa ni smrtne presude Apisu, Malobabiću i Vuloviću, nisu nužno nalagali egzekuciju. U literaturi i dokumentima o toj temi navodi se da je odluka o Apisovom pogubljenju doneta tek u vreme pregovora koje je Austrougarska povela sa silama Antante radi uspostavljanja separatnog mira, a o kojima je, prema brojnim svedočenjima, bila obaveštena i srpska vlada.

Društvo

25.06.2017 u 22:00

Rodoljub, izdajnik, zaverenik

Na današnji dan pre jednog veka, u solunskom predgrađu Mikra, nekih dvanaestak kilometara od centra Soluna, pogubljeni su čelnici tajne oficirske organizacije „Ujedinjenje ili smrt”, poznatije kao „Crna ruka”. U razdoblju od četrnaest godina – od majskog prevrata 1903. godine, ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage (Mašin), do hapšenja njenih vođa i sankcionisanja ostalih članova i simpatizera u decembru 1916. godine – ova organizacija je imala značajnu ulogu u previranjima koja su od početka prošlog veka do pred kraj Prvog svetskog rata pratila preobraženje Srbije u savremenu evropsku državu

Ekonomija

14.06.2017 u 21:55

Ruski gas ipak će poteći „Južnim tokom”

Ruski gas će, ipak, poteći „Južnim tokom” – preko Srbije – u srednju Evropu. Sudeći prema nezvaničnim informacijama koje verodostojni izvori u Beču ovih dana nude medijima, plan je takoreći „gotova stvar”, s tim što bi trasa „Južnog toka” trebalo da bude blago izmenjena, a kapaciteti gasovoda umanjeni: umesto prvobitno planirane 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, do centralnog čvora u Baumgartenu, kraj Beča, trebalo bi da dospe oko 57 miliona kubnih metara ruskog gasa. U poređenju sa prvobitno planiranim gasovodom – od čije se izgradnje odustalo posle žestokog protivljenja EU – „Južni tok” će predstavljati nadogradnju „Turskog toka”, gasovoda koji će iz Rusije, ispod Crnog mora i preko Turske, krajem 2019. godine poteći do obala sa evropske strane Bosfora.

Svet

28.05.2017 u 22:00

Austrijski narodnjaci između dve vatre

Od pre nekoliko dana, kada je Sebastijan Kurc (ne)očekivano stao na čelo Narodnjačke stranke Austrije, tamošnji komentatori i analitičari neumorno se utrkuju u predviđanjima „novog proleća” te konzervativno-građanske stranke, ali i u žalopojkama predskazujući njenu propast. Glavni uzrok krize sa kojom se suočila Narodnjačka partija Austrije, međutim, nije specifično austrijski problem.

Politika

20.05.2017 u 22:00

Žena s hiljadu zaduženja

Malo je evropskih političarki i političara koji su tako učestalo i s tolikom žestinom kritikovali Srbiju kao što to upražnjava Ulrike Lunaček, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, a od prošlog petka i nosilac liste austrijskih Zelenih na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, raspisanim za 15. oktobar 2017. Šezdesetogodišnja Austrijanka je minulih nekoliko godina neumorno izgovarala ono što se većina zapadnoevropskih političara nije osmelila da javno predoči Beogradu: zahtevala je od Srbije da prizna „političku realnost i neophodnost” i da prizna nezavisnost Kosova.

Svet

16.05.2017 u 21:40

Austrija raspisuje prevremene izbore

Poslanici u austrijskom parlamentu, u Beču, danas odlučuju o raspisivanju prevremenih izbora. Glasanje o odgovarajućem, zajedničkom zahtevu opozicionih stranaka – slobodari, Zeleni, Tim Štronah i stranka Neos – predstavljaće puku formalnost, s obzirom na to da su koalicioni partneri u vladi – socijaldemokrati i narodnjaci – još minulog ponedeljka odlučili da podrže zahtev opozicije. Birači će biti pozvani da izađu na birališta 15. oktobra ove godine.

Svet

04.12.2016 u 10:21

Austrija na pragu Treće republike

Austrijanci s pravom glasa pozvani su da danas, po treći put, iziđu na birališta i glasaju za jednog od dvojice kandidata za novog, trinaestog predsednika Republike Austrije – da okončaju najduži predsednički izborni maraton u istoriji Druge republike (Austrija od svršetka Drugog svetskog rata, naovamo). Najkasnije u noći između ponedeljka i utorka, ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka proglasiće pobednika – Aleksandra Van der Belena, predsedničkog kandidata Zelenih i favorita demokratski, proevropski nastrojene Austrije, ili njegovog rivala Norberta Hofera iz tabora desničarskih slobodara. Faraž predviđa austrijsku verziju „bregzita” Bivši šef britanske stranke UKIP Najdžel Faraž izjavio je u petak u intervjuu dnevniku „Vašington egzeminer”, a

Uvodnik

14.06.2016 u 22:00

Plaćenici

U Srbiji i na Zapadu ništa novo. S obzirom na konjunkturu rasprava o ulozi i o moralu plaćenih političkih aktivista i takozvanih entuzijasta iz nevladinih organizacija, nameće se pozajmica i dopuna naslova Remarkovog romana. Plaćeni politički agitatori su tema, a na zapadnoj strani razlikuje se između dobrih i zlih plaćenika. U Austriji i u Švajcarskoj, u Nemačkoj i u Francuskoj, s uzdignutim prstom ukazuje se na predsedničke izbore u Austriji, na kojima je kandidat demokratske Austrije Aleksander Van der Belen odneo „tesnu” pobedu nad rivalom desnice, Norbertom Hoferom, što se tumači kao „sudbonosno okretanje” Beča totalitarizmu. Analitičari nagađaju o širenju „austrijske desničarske epidemije po Evropi”, a u medijima i javnosti upire se prstom ka Moskvi: austrijski desničari, od

Svet

22.05.2016 u 10:29

Austrija pleše udesno

Austrijanci će danas, po drugi put u minule četiri nedelje, izići na birališta i izabrati novog predsednika države. Rivali u drugom izbornom krugu su kandidat nacionalističko-populističke Slobodarske stranke Norbert Hofer i nezavisni kandidat Aleksander van der Belen, podržan od stranke Zelenih, a (ne)očekivani rezultat bi mogao da se ispostavi kao sudbonosan po Drugu republiku, kako se zvanično naziva Austrija od svršetka Drugog svetskog rata. Ne samo da po prvi put od 1945. godine novi predsednik države neće poteći iz okruženja jedne od dve velike stranke - iz redova socijaldemokrata ili iz okruženja narodnjaka - već će na čelo države stati političar koji se deklariše kao protivnik dalekosežnijih evrointegracija. Desničar Norbert Hofer otvoreno se zalaže za novo definisanje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kazimirović miloš

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће